03-28-2007, 05:40 PM
Ево један веома занимљив и поучан текст:
http://web.archive.org/web/2005102412425...tezovi.htm
Српски витешки ред
Обновљено витештво
Који је далекосежни циљ и која су златна правила обновљеног српског витештва
Под притиском планера Новог поретка убрзано се руше природне вредности, мењају моралне норме и уништавају саме основе живота. Људима се потура и намеће начин живота који угрожава биолошки опстанак. Будући да је у супротности са Божјим заповестима он води и у погибељ духовног пада.
За разлику од тог потирања врлинског понашања и замирању витештва, међу Србима, али и шире, одвија се један супротан пут.
Дана 14. маја 1998. године, обновљен је
Српски витешки ред
Заснован је на хришћанском наслеђу светих ратника чији је узоран изданак и деспот Стефан Лазаревић.
Ред је обновљен у Београду, у улици Браће Југовића 19. Утемељила су га 23 родољуба из српских земаља и расејања.
Време ће показати да ли је овај романтични чин превазиђен, како тврде присталице Новог поретка, или је насушна потреба која већ даје спасоносне плодове.
Витез име народа
Далекосежни циљ Реда је да путем масовног личног преображаја, поново постанемо народ високих појединачних својстава и колективног историјског подвига да се, пренути из ништавила, узнесемо на ниво витешке заједнице и обновом оправдамо име витешког народа.
У повести је познато да се Витезови, као име народа, односило на српско прибалтичко племе, Видензи (Епископ Николај: Молитва на језеру, Словесник, Шабац, 1988.)
Тај пут ка витешком правоживљу остварује се личним преображајем, почев од телесне самоконтроле и умерености, преко чисте савести, до душевног мира. Циљ пута је да се прегалаштвом досегне трајан, блажени осећај да Исус васкрсава кроз само наше биће и да сами васкрсавамо у јединству са Христом.
Основни земаљски задаци чланова Реда су да доприносе добробити своје породице и свога народа и у свакодневним пословима: у материјалној прозводњи, науци, војним делатностима, уметности, спорту... Не изван света, него се у свету показују својства витештва. Одликује их смерност, али и труд да ненаметљиво буду што честитији, бољи, успешнији... При том је сврха давање, а не празно такмичење. У том врлинском полету витеза води начело: уздам се у Божју помоћ, па у себе, а ближњима помажем колико могу.
Живи путоказ
Подлегла диктату телесних прохтева Европа је потиснула духовне вредности. Предност је дата практичном уму. На уштрб финијег разбијен је складан однос између душе и тела. Дон Кихот је постао символ омаловажених и исмејаних начела која су била путоказ и водиља витештву.
У изопаченој Европи подвала, подметања, неморала, лицемерја, лажи, бездушности, неправде... Срби и даље певају химну која почиње молбом Боже Правде... Од Бога се не моли моћ, победа, власт над другима, богатство... него Правда ! Ово највише морално начело Ред је прихватио као живи путоказ свог деловања које се, као део у целину, уклапа у европско и светско човекољубље.
У складу са савременим условима основни циљ Реда је да се мудро и стрпљиво бори за оживотворење највишег моралног начела спровођење Божјих заповести.
Уз то дужност чланова Реда је да чувају и развијају врлинско наслеђе и јединство српског народа, утемељено на Светосавској духовности као трајном путоказу. Да прикупљају и с љубављу стрпљиво шире знање о повести, обичајима српског рода и да тако продубљују свест и самосвест о исконској припадности једном вишем јединству чији је значај изнад личног и племенског. По својој племенитости и човекољубљу, тај осећај припадности Србству, треба људе да припрема за још више, словенско јединство и шире савезе са духовно сродним народима, али и са онима за које нас вежу заједнички интереси. Да отворени према окружењу, укључујући и противничко, учимо од других, с мером усвајамо и надграђујемо њихове вредности у сопствене врлине.
Сваки члан Реда треба да је драгоцено Средиште које привлачи будуће следбенике. Својим зрачењем он подстиче остале да и сами постану нова језгра врлинског понашања и окупљања. На тај начин се непрекидно развија и шири светска мрежа српског витештва. У њу се равноправно укључују и припадници других народа и нација који као свој прихвате Српски витешки кодекс.
Чланови Реда поучавају браћу у Отачеству, а посебно у расејању, и сопственим примером показују које су то светске вредности због којих Серби треба да остану Срби! И то не само сећањем на порекло, него и да даље негују и развијају српску културу, обичаје, дух и самосвест широм света: Немачкој, Америци, Канади, Аустралији, Новом Зеланду... а посебно у Хрватској где су угрожени кратковидом антисловенском политиком власти.
Око четири милиона Серба, и њихових потомака, живи широм света. Урођеним човекољубљем, древном културом, осећајем за природу и изворне вредности, они могу значајно да допринесу позитивном кретању ка добробити човечанства да буду живи мостови који спајају отаџбинску са новоприхваћеном културом.
Приступ Реду
Пре званичног пријема приступно посвећење може да обави и свако ко запази знаке да својим бићем припада српском витештву. На тај начин, и пре него што нас Промисао физички споји са осталим члановима Реда, постајемо део шире духовне заједнице и добијамо њену подршку.
Лично посвећење се обавља после причешћа, на следећи начин:
У тишини, смерно клекнемо пред иконе Исуса Христа (у средини), Св. Арханђела Михаила (са десне стране Исусове иконе) и Св. Ђорђа (са леве стране Исусове иконе), које су постављене на источној страни. Три пута се прекрстимо и три пута смирено поновимо Оче наш, а онда изговоримо речи завета: Вођен љубављу према Богу и своме народу, с дубоким осећањем и непоколебљивом вером, постајем члан Српског витешког реда.
На овај начин и пре физичког приступања Реду, постајемо део духовне мреже која се простире широм света. Очекујмо да на основу свога дела и заслуга добијемо позив да и физички приступимо, упознамо правила и припаднике Реда. До тада је пожељно дружење и зближавање са личностима сродних опредељења, посебно са онима који су и сами обавили приступно посвећење. Окупљајмо се, поучавајмо и друге о српском витештву и као нова средишта ширимо мрежу.
Обавеза чланова Реда је да макар једном у животу, а по могућности више пута, посете престони град свих Срба, Београд и присуствују Литургији у храму Светога Саве.
Влајић Спасоје: Први светски антихришћански рат, стр. 235-238, ИПА Мирослав, Београд, 1999.
http://web.archive.org/web/2005102412425...tezovi.htm
Српски витешки ред
Обновљено витештво
Који је далекосежни циљ и која су златна правила обновљеног српског витештва
Под притиском планера Новог поретка убрзано се руше природне вредности, мењају моралне норме и уништавају саме основе живота. Људима се потура и намеће начин живота који угрожава биолошки опстанак. Будући да је у супротности са Божјим заповестима он води и у погибељ духовног пада.
За разлику од тог потирања врлинског понашања и замирању витештва, међу Србима, али и шире, одвија се један супротан пут.
Дана 14. маја 1998. године, обновљен је
Српски витешки ред
Заснован је на хришћанском наслеђу светих ратника чији је узоран изданак и деспот Стефан Лазаревић.
Ред је обновљен у Београду, у улици Браће Југовића 19. Утемељила су га 23 родољуба из српских земаља и расејања.
Време ће показати да ли је овај романтични чин превазиђен, како тврде присталице Новог поретка, или је насушна потреба која већ даје спасоносне плодове.
Витез име народа
Далекосежни циљ Реда је да путем масовног личног преображаја, поново постанемо народ високих појединачних својстава и колективног историјског подвига да се, пренути из ништавила, узнесемо на ниво витешке заједнице и обновом оправдамо име витешког народа.
У повести је познато да се Витезови, као име народа, односило на српско прибалтичко племе, Видензи (Епископ Николај: Молитва на језеру, Словесник, Шабац, 1988.)
Тај пут ка витешком правоживљу остварује се личним преображајем, почев од телесне самоконтроле и умерености, преко чисте савести, до душевног мира. Циљ пута је да се прегалаштвом досегне трајан, блажени осећај да Исус васкрсава кроз само наше биће и да сами васкрсавамо у јединству са Христом.
Основни земаљски задаци чланова Реда су да доприносе добробити своје породице и свога народа и у свакодневним пословима: у материјалној прозводњи, науци, војним делатностима, уметности, спорту... Не изван света, него се у свету показују својства витештва. Одликује их смерност, али и труд да ненаметљиво буду што честитији, бољи, успешнији... При том је сврха давање, а не празно такмичење. У том врлинском полету витеза води начело: уздам се у Божју помоћ, па у себе, а ближњима помажем колико могу.
Живи путоказ
Подлегла диктату телесних прохтева Европа је потиснула духовне вредности. Предност је дата практичном уму. На уштрб финијег разбијен је складан однос између душе и тела. Дон Кихот је постао символ омаловажених и исмејаних начела која су била путоказ и водиља витештву.
У изопаченој Европи подвала, подметања, неморала, лицемерја, лажи, бездушности, неправде... Срби и даље певају химну која почиње молбом Боже Правде... Од Бога се не моли моћ, победа, власт над другима, богатство... него Правда ! Ово највише морално начело Ред је прихватио као живи путоказ свог деловања које се, као део у целину, уклапа у европско и светско човекољубље.
У складу са савременим условима основни циљ Реда је да се мудро и стрпљиво бори за оживотворење највишег моралног начела спровођење Божјих заповести.
Уз то дужност чланова Реда је да чувају и развијају врлинско наслеђе и јединство српског народа, утемељено на Светосавској духовности као трајном путоказу. Да прикупљају и с љубављу стрпљиво шире знање о повести, обичајима српског рода и да тако продубљују свест и самосвест о исконској припадности једном вишем јединству чији је значај изнад личног и племенског. По својој племенитости и човекољубљу, тај осећај припадности Србству, треба људе да припрема за још више, словенско јединство и шире савезе са духовно сродним народима, али и са онима за које нас вежу заједнички интереси. Да отворени према окружењу, укључујући и противничко, учимо од других, с мером усвајамо и надграђујемо њихове вредности у сопствене врлине.
Сваки члан Реда треба да је драгоцено Средиште које привлачи будуће следбенике. Својим зрачењем он подстиче остале да и сами постану нова језгра врлинског понашања и окупљања. На тај начин се непрекидно развија и шири светска мрежа српског витештва. У њу се равноправно укључују и припадници других народа и нација који као свој прихвате Српски витешки кодекс.
Чланови Реда поучавају браћу у Отачеству, а посебно у расејању, и сопственим примером показују које су то светске вредности због којих Серби треба да остану Срби! И то не само сећањем на порекло, него и да даље негују и развијају српску културу, обичаје, дух и самосвест широм света: Немачкој, Америци, Канади, Аустралији, Новом Зеланду... а посебно у Хрватској где су угрожени кратковидом антисловенском политиком власти.
Око четири милиона Серба, и њихових потомака, живи широм света. Урођеним човекољубљем, древном културом, осећајем за природу и изворне вредности, они могу значајно да допринесу позитивном кретању ка добробити човечанства да буду живи мостови који спајају отаџбинску са новоприхваћеном културом.
Приступ Реду
Пре званичног пријема приступно посвећење може да обави и свако ко запази знаке да својим бићем припада српском витештву. На тај начин, и пре него што нас Промисао физички споји са осталим члановима Реда, постајемо део шире духовне заједнице и добијамо њену подршку.
Лично посвећење се обавља после причешћа, на следећи начин:
У тишини, смерно клекнемо пред иконе Исуса Христа (у средини), Св. Арханђела Михаила (са десне стране Исусове иконе) и Св. Ђорђа (са леве стране Исусове иконе), које су постављене на источној страни. Три пута се прекрстимо и три пута смирено поновимо Оче наш, а онда изговоримо речи завета: Вођен љубављу према Богу и своме народу, с дубоким осећањем и непоколебљивом вером, постајем члан Српског витешког реда.
На овај начин и пре физичког приступања Реду, постајемо део духовне мреже која се простире широм света. Очекујмо да на основу свога дела и заслуга добијемо позив да и физички приступимо, упознамо правила и припаднике Реда. До тада је пожељно дружење и зближавање са личностима сродних опредељења, посебно са онима који су и сами обавили приступно посвећење. Окупљајмо се, поучавајмо и друге о српском витештву и као нова средишта ширимо мрежу.
Обавеза чланова Реда је да макар једном у животу, а по могућности више пута, посете престони град свих Срба, Београд и присуствују Литургији у храму Светога Саве.
Влајић Спасоје: Први светски антихришћански рат, стр. 235-238, ИПА Мирослав, Београд, 1999.
[color=red]Звезда на небу, Звездаши на земљи, Прдизан под земљом, Говнари ископали рупу у пакао,а Делије владају васељеном!
Ustanite Delije! bojkot struje! smrt kleu,policiji,san franjcisku, partiji,parama,paradama,parcanju Srbije
![[Image: 1czbg.jpg]](http://img21.imageshack.us/img21/603/1czbg.jpg)
BOMBE NA JNA!
Ustanite Delije! bojkot struje! smrt kleu,policiji,san franjcisku, partiji,parama,paradama,parcanju Srbije
![[Image: 1czbg.jpg]](http://img21.imageshack.us/img21/603/1czbg.jpg)
BOMBE NA JNA!