Дани Витештва - Printable Version

Дани Витештва - Printable Version

+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Дани Витештва (/showthread.php?tid=1012)

Pages: 1 2

Дани Витештва - UrbanBaby - 06-10-2006

PROGRAM:

Petak, 9. jun
17.00 „Dolažahu najsvetliji njihovi i najhrabriji da služe Despotu“
Viteški zbor ekipa iz sedam evropskih zemalja kod spomenika Knezu Mihailu
17.30 „Telal viče i tamo i 'amo“
Najavljivanje događaja i predstavljanje programa
18.00 „Gledale ih beogradske dame“
Viteška parada Knez Mihailovom ulicom i Kalemegdanom
18.30 „Tu je vojska tabor udarila“
Beogradska tvrđava - postavljanje šatora i tabora viteških ekipa
19.00 „U taboru čestitoga knjaza“
Donji Grad – umetnički program

Subota, 10. jun
Beogradska tvrđava – Donji grad
9.00 – 12.00 „Nosiše se letnji dan do podne“
Eliminacije u đostrama kopljem, strelom i topuzom, nadmetanje u srpskom viteškom dvanaestoboju
12.00 „Tu se mloga sila sastanula“
Svečani defile učesnika turnira ispred bine na Donjem gradu
12.20 „Kako koji dobar junak jeste“
Zvanično predstavljanje viteških bratstava iz sedam zemalja
12.40 „I iznese krstat svilen barjak“
Isticanje znamenja učesnika
12.50 „Da se Višnjem Bogu pomolimo“
Molitva za početak dobrog dela
13.00 „Pjevaj brate pa me razgovaraj“
Umetnički program
13.15 „I dvije se udariše vojske... na jednom polju ispod zamka“
Spektakularni boj sa više od 300 učesnika iz 7 zemalja
14.00 „Ipodromije se imenuje gde se konji utrkuju“
Konjičke borbe i bagorde
14.30 Srpsko viteško borenje – autentične tehnike i metode
15.00 „Jako kroza prsten strelu vsegda prometaše“
Nadstreljivanje lukom i strelom
15.30 „Mladi se vitezi iskušavahu“
Škola viteških veština za decu
16.00 Drevne veštine poljskih vitezova – prikaz
16.30 „On tad pušća svoje bojno koplje“
Đostra kopljem
17.00 Srednjovekovna umeća slovenačkih vitezova – prikaz
17.30 „Vitežstvo svoje pitati“
Nadmetanje u srpskom viteškom dvanaestoboju po disciplinama: Markovo topuzanje, Reljino letenje, Novakovo pentranje, Hajdučko preskakanje, Šilčićevo veranje, Radojičino plivanje, Oblačićevo trčanje, Miloševo kamenje, Strahinjino ščelanje, na brvnu borenje, klipka nadvlačenje, junačko skakanje.
18.00 „Pa on pusti zlatna šestoperca“
Đostra topuzima
18.30 Rumunske stare veštine – prikaz
19.00 „I bez kopija bodi, i bez mača seči i bez paličeja ubiva“
Drevna borilačka umeća bez upotrebe oružja
19.30 Načini borenja francuskih vitezova – prikaz
20.00 „Ljepotom je kolo začinila“
Srednjovekovni ples, igra i škola tancovanja
20.30 „A što ću vi lakrdiju duljit“
Ples sa ognjem, žongleri, akrobate, zabavljači

Nedelja, 11. jun
8.30 „Da slušaju Božju Leturđiju“
Praznična Liturgija u Hramu Sv. Velikomučenika i Pobedonosca Georgija na Banovom Brdu
11.00 „I da vode kolo oko crkve“
Svečana Litija i osveštavanje zavetnih zapisa ulicama Čukarice
12.30 „Slavu slavi Srpski knez Lazare“
Rezanje slavskog kolača u Opštini Čukarica
14.00 „Obaljuje konje i junake“
Finale bagorde u borbi na konjima
Tvrđava – Donji grad
15.00 „I počeše se moćno boriti i stojahu krepko“
Borbena umeća srpskih vitezova
15.30 „Da ga uči boju i junaštvu“
Škola za male vitezove uz vile, zmajeve, princeze...
16.00 Poljska borbena veština – prikaz
16.30 „Sposobnosti svoje da kušaju“
Finale nadmetanja u srpskom viteškom dvanaestoboju po disciplinama: Markovo topuzanje, Reljino letenje, Novakovo pentranje, Hajdučko preskakanje, Šipčićevo veranje, Radojičino plivanje, Oblačićevo trčanje, Miloševo kamenje, Strahinjino ščepanje, na brvnu borenje, klipka nadvlačenje, junačko skakanje.
17.00 Veština slovenačkih vitezova – prikaz
17.30 „Na obe ruke strijeljahu i ništa ne pogrešiše“
Finale nadstreljivanja lukom i strelom
18.00 „Mili Bože čuda golemoga, pod bedeme stojnog Beograda“
Spektakularna bitka za Beogradsku tvrđavu sa više stotina učesnika
18.30 Francuske viteške igre – prikaz
19.00 „Kako koplje na planinu zviznu“
Finale „đostre“ kopljem
19.30 „Smehotvorstva podražatelji“
Srednjovekovni zabavljači
20.00 „Bez muke se pesna ne ispoja“
Koncert davne muzike uz drevne instrumente
20.30 „I na saboru svih knezova jedan od vitezova blagočastivoga (Stefana) obori najsilnije i uze venac pobede“
Dodeljivanje priznanja pobedonoscima po disciplinama
21.00 „I viteze časne imađaše vlast venčavati“
Proglašenje pobedonosnog viteza turnira
21.30 „Viš' Srbije po nebu vedrome“
Veliki vatromet u čast 200-te godišnjice oslobođenja Beograda 1806. godine i svečano zatvaranje „Svibor turnira Duhovi 2006.“

http://www.yellowcab.co.yu/vest.jsp?id=137

Дани Витештва - UrbanBaby - 06-10-2006

Учесници турнира :

- Српски Витешки Ред СВИБОР Србија

- Друштво фондација Замек Худов Пољска

- Витешко братство Завиша Чарни Пољска

- Братство Рицера Пушчи Пшчињскиеј Пољска

- Орден кавалиру од Сибиу Румунија

- Витешко-дворни ред Андреја Турјашкега Словенија

- СВИБОР братство Аћим Бабић Р.Српска

- Соколско друштво Свети Петар Цетињски Р. Српска

- Витезови љубичевског коњичког вишебоја Србија

- Коњички клуб Кнез Михаило Србија

- Пењачки клуб Вертикал Србија

- Харамбаше јуначких надметања широм Србије

- Победоносци међународних витешких турнира

- Ходочасници Светог Василија Острошког

Сакралну уметност и духовну димензију догађаја представиће:

- Манастир Св. Димитрија-Дивљана

- Храм Св. Ђорђа Чукарица

- Црква Ружица Калемегдан

У уметничком делу програма учествују:

- Ренесанс ансамбл ране српске византијске музике Србија

- Јокулаторе Славенсис средњовековни ансамбл Србија

- Зеспол музики давнеј Пољска

- Школа средњевешког танца Словенија

- Пјесн музичка група Србија

- Свитања изворна група Србија

- народни гуслари Ђорђе Тановић и Саша Лакетић

- Рамбо Амадеус светски мега цар

- Вук Костић глумац

- Дечји културни центар

- Срећна галерија СКЦ

Програм прати међународна смотра средњовековног уметничког, занатског и културног стваралаштва: иконописа, краснописа, барељефа, оружарство, хералдика, вексикологија, мозаик, живопис, дрводеље, грнчари, књиговесци, илуминатори, ковачи, соколари, минцери, жонглери, акробате...

http://www.svibor.org/u2006.htm

Дани Витештва - UrbanBaby - 07-02-2006

ČETNIČKA OLIMPIJADA

Nakon 61 godine prekida, prošle nedelje su u selu Konjuša kod Gruže održane prve posleratne "četničke olimpijske igre". Naime, Ravnogorska olimpijada u Konjuši bila je zamišljena kao svojevrsna replika manifestacije prvi put održane 27. marta 1945. na planini Vučjak u severnoj Bosni. Sve discipline u kojima su se takmičili ravnogorci pre šest decenija organizovane su i sada.

Retro četnici skakali su uvis i udalj, bacali kamena s ramena, nadvlačili konopac, trčali na sto i dve stotine metara, a odigran je i fudbalski meč između ekipa Beli orlovi i Ravnogorski tim. Prema rečima Žike Vukojičića, predsednika Ravnogorskog pokreta u Kragujevcu i organizatora ove trodnevne manifestacije, prvoj Ravnogorskoj olimpijadi prisustvovao je đeneral Draža Mihailović lično.

- Po trojica pobednika pela su se na pobedničko postolje, a Čiča im je lično uručivao diplome i novčane nagrade. U ukupnom skoru pobedili su vojnici Kalabićeve Gorske garde. U atletskim disciplinama i fudbalskom turniru učestvovalo je osam reprezentacija iz raznih korpusa, a pobedio je Šumadijski korpus, sastavljen od Gružanske i Levačke brigade. Tako je bilo nekad, tako je i danas, na svu sreću - kaže Žika.

Ravnogorska olimpijada na Vučjaku, dodaje on, organizovana je posle desetkovanja pripadnika ovog pokreta i đeneral Draža je hteo da podigne moral svojoj vojsci, zbog čega je formiran "olimpijski odbor" s Vojinom Andrićem na čelu. Iako je temperatura u Konjuši bila blizu 40 stepeni, naslednici ravnogoraca su bez problema nadmetali i svojski trudili da stanu na pobedničko postolje i prime pripremljene pehare...

http://www.kurir-info.co.yu/Dnevne-vesti/N-01-02072006.shtml

Дани Витештва - UrbanBaby - 07-03-2006

- 15.07.2006. - VI Lički višeboj - Apatin
http://www.lickiviseboj.com/

Дани Витештва - UrbanBaby - 07-04-2006

Српски витешки кодекс :
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/04/article-07.html

Дани Витештва - boldrik - 07-05-2006

Quote:Српски витешки кодекс :
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/04/article-07.html

Одличан текст!
И само да се надовежем, за оне које је ово заинтересовало предлажем комплет књига - историјских романа Славомира Настасијевића: Витези кнеза Лазара, Стефан Душан, Деспот Стефан, Тешко побеђенима, Устанак у Зети, а има и оних које се не односе на српску историју као што су Александар Македонски, или Hannibal Ante Portas... Све су ово сјајни, лако читљиви романи, који прелепо описују српску витешку прошлост...

Дани Витештва - boldrik - 07-13-2006

'вако то раде Немци...

[Image: 11lj.jpg]

За време СП неки наши репортери су били тамо и материјал пустили на ртс-у, баш ово ''набадање'' копљима, изгледало је веома, веома моћно...

Много више слика имате на:

http://195.30.246.254/us/start.asp?S=1&SN=17&NR=11&SuchText=&Home=
http://195.30.246.254/us/start.asp?S=1&SN=17&NR=5&SuchText=&Home=

Турнири одржани 2003. и 2004.
http://gallery.plogmann.net/c/2x1x5ximg.html
http://gallery.plogmann.net/c/2x1x115ximg.html

Дани Витештва - UrbanBaby - 07-14-2006

Витешки ред Змаја

Витешки ред Змаја настао је према угледу на бургундијски витешки ред Св. Ђорђа. Ред је првобитно био задужен за заштиту краљевске породице цара Светог римског царства Жигмунда (у време док је још увек био краљ Мађарске). Чланови реда називали су се драконима.

Порекло реда

Тајни витешки ред змаја Св. Ђорђа, основао је српски витез Милош Обилић. На његовом штиту било је представљено Сунце са дванест крака, због чега је витешки ред, заједно са Милошем, чинило дванест витезова. Као знак распознавања витезови овог реда носили су фигуру змаја на кациги. Циљ овог витешког реда било је убиство турског султана Мурата I.

15. јуна 1389. год., током Боја на Косову, Милош се запутио према турском логору, под изговором да жели да пребегне Турцима. Заробљен је и изведен пред турског султана. Искористивши тренутак непажње султанове пратње, Милош је извадио скривени бодеж и усмртио султана Мурата. Милош је, заједно са осталим српским заробљеницима погубљен по наређењу Муратовог сина Бајазита I.

Једини од дванест витезова реда који је преживео Бој на Косову, постао је учитељ српског принца - деспота Стефана Лазаревића. Стефан је био син и наследник српског кнеза Лазара који је погинуо у Боју на Косову. Млади принц је био први српски витез који се угледао на витешку традицију великих европских краљевина. Као мађарски вазал и витез посебног реда, деспот Стефан Лазаревић је био први члан Витешког реда змаја који је мађарски краљ Сигисмунд успоставио 1408. год.

Обнављање витешког реда змаја

Симбол Реда Змаја уклопљен у грб Немањића постао је симбол деспота Стефана Лазаревића13. децембра 1408. год. објављена је повеља реда у којој је назначено да је основни задатак реда одбрана крста од непријатеља, нарочито од Турака. Међу 24 витеза који су учествовали у оснивању реда 1408. год. налазили су се:

Жигмунд Луксембуршки, краљ Мађарске
Стефан Лазаревић од Србије
Краљ Алфонсо од Арагона и Напуља
Краљ Ладислав II од Пољске
Велики принц Витовт од Литваније
Војвода Ернст од Аустрије
Кристофер III, Војвода од Баварије и краљ Данске
Томас Маубреј, војвода од Норфолка (после 1439.)
Влад Тепеш, војвода Влашке (после 1431. године)

Симбол реда

Симбол реда у облику медаљона.За симбол реда изабран је змај са репом обавијеним око врата. На лећима змаја, од врата па све до репа, налазио се црвени крст Светог Ђорђа, док је читав симбол био на сребрној позадини. Змај је представљао звер из Књиге откровења док је црвени крст симболизовао победу Христа над злим силама. Од чланова реда очекивало се да стално носе симбол, најчешће у облику медаљона око врата и често су сахрањивани са њим.

Представници Универзитета у Букурешту сматрају да је оригинални назив повеље о оснивању реда, 'O Quam Misericors est Deus, Pius et Justus' највероватније био део амблема.

Раст реда

1431. год. Сигисмунд је донео одлуку да прошири ред. Да би то учинио, позвао је велики број тадашњих политички утицајних личности и војно корисних вазала да постану чланови витешког реда Змаја. Међу значајним личностима којима је указана ова част био је и Влад II Дракул, отац Влада Цепеша, који је био задужен за одбрану дела границе тј. пролаза од Трансилваније ка Валачији. (Надимак „Дракул“ додељен му је када је постао члан витешког реда змаја).

Увођење нових чланова у ред Змаја довело је до стварања различитих класа унутар самог реда. Свака класа имала је малу варијацију у симболу реда иако је фигура змаја још увек била доминантна. Најчешће промене обухватале су употребу натписао као што су "O quam misericors est Deus" ("Ох, како је Бог милостив") и "Justus et paciens" ("Праведно и мирољубиво"). Витешки ред змаја је имао веома снажан утицај све до Сигисмундове смрти 1437. год. Међутим, без снажног заштитника, ред је убрзо изгубио на значају и престижу.

Модерно доба

Иако је симбол реда присвојен од стране многобројних племићих породица у Европи, до данас је очувано мало историјских артефаката реда. Копија повеље о оснивању реда из 1707. год. која се чува у универзитету у Букурешту, представља најстарији сачувани историјски артефакт реда.

"Империјални и краљевски суд и ред змаја", представља недавно незванично обновљени ред Змаја. Иако се не сматра витешким редом, стекао је велики број следбеника. Један од његових најистакнутијих чланова је Мајкл Стјуарт од Олбанија, познатији под титулом „Принц Мајкл од Олбанија“ коју је сам себи наденуо. Олбани тврди да је директан потомак Чарсла Едварда Стјуарта, последњег представника краљевске куће Стјуарта.

http://sr.wikipedia.org

Дани Витештва - UrbanBaby - 12-08-2006

http://markokraljevic.uzice.net// ;pljuga

Дани Витештва - UrbanBaby - 01-18-2007

Вађење богојављенског крста из Савског језера

Код великих трибина на Савском језеру у петак, 19. јануара, у подне девети пут заредом биће организовано традиционално богојављенско роњење за крстом.

У потрази за крстом у леденој води надметаће се припадници специјалних јединица војске и полиције. Прослава великог хришћанског празника почеће литургијом у храму Светог Ђорђа на Чукарици у 8.30 часова, после које ће свечана литија кренути пут Савског језера носећи јерусалимски крст.

У потрази за крстом, уз 33 такмичара, у почасном пливању ван конкуренције учествоваће и принц Ђорђе Карађорђевић, питомац Војне академије у Београду, заједно са најмлађим и најстаријим учесницима, седмогодишњим Момиром Радуловићем и проф. Александром Даничићем, који има 73 године. Организатори ове манифестације су храм Светог Ђорђа, општина Чукарица и Јавно предузеће „Ада Циганлија”.