12-18-2009, 06:52 PM
Пише: Владимир Ђукановић
Алал јој вера! Самозвана новинарка и добитница више десетина измишљених новинарских награда, извесна Бранкица, коначно је научила каква је разлика између кривичне пријаве и оптужнице. Додуше, гледајући њене емисије схватио сам да би дотична судила по кривичним пријавама. И то по кратком поступку. Као судија преког суда. Само да начује да у неком београдском кварту постоји клинац који, замислите дела, иде на стадион и навија. Страшно је кривично дело бити у навијачкој групи. Озбиљније од пљачкашке приватизације коју су спроводили они што данас обилато плаћају телевизију на којој дотична Бранкица износи своје, пардон, наручене, импресије о навијачким групама.
Но, није Бранкица мученица крива. Она је само слика и прилика данашњег друштвено-политичког новинарства. Додуше, и ту се ипак мора изабрати неко ко се иоле разуме у материју. Бранкицу су приучили. Зато и није научила као новинар црне хронике шта је кривична пријава, а шта оптужница. A чињеница је, дабоме, да дотична никада ногом није крочила на стадион. Није то ни толико важно, јер она и не схвата шта јој се сервира да прочита. Издресирали су је да ради за режим, а све што режим саопшти то је за њу исправно. Ако су за режим навијачи проблем, за Бранкицу су проблем на куб. Ту морам да јој честитам. Тако послушног режимског новинара нисмо имали још од Гордане Суше. Бранкица опасно прети да јој угрози титулу.
У свом незнању Бранкица је скапирала да су клинци који иду на утакмице највећа претња данашњице. Они су хулигани, екстремни десничари, манијаци, убице, зликовци, стока... Није Бранкица штедела никог, чак ни управе фудбалских клубова. Једино је „заборавила“ да нам каже ко су сиве еминенције Звезде и Партизана, јер да је хтела искрено да се бави истраживачким новинарством, а не сервираним пандурским извештајима, дошла би до самог врха Демократске странке. А онда би морала да оптужи баш те што јој плаћају „Инсајдер“. Овако, крив је Вучић као опозициони политичар, јер замислите његовог безобразлука, иде човек на утакмице. Гле Вучићеве дрскости, познаје људе из Звездине управе, а некада је ишао и на север, па отуда познаје и неке од навијача. Вучићу, стиди се! Немој више да си привирио на „Маракану“, јер Бранкица је то обележила као кривично дело. Само још да судови почну да суде по њеној замисли. Каква смо држава не би ме чудило да у овом реизбору судија изаберу Бранкицу.
Ипак, у целој овој причи има мало и среће. Овог пута Бранкица није ангажовала припаднике ЦИА, МИ6, БНД и комплетну нашу полицију, као ономад када су је у „Немогућој мисији“ навукли да уради интервју са лажним Радованом Караџићем. Тада се показала да није новинар, већ друкара. До данас се није поправила. Само се мало приучила. А од половичног посла нема вајде. Тако ни од ње никада неће бити новинар, већ само приучени режимски портпарол. На почетку своје „каријере“ помислила је да ће у Кучево доћи легендарна Касандра и да ће са њом направити свој први велики интервју. Тада је у тој варошици у источној Србији одборничко место узела „Странка за Касандру“. Уредник је Бранкицу послао на њен први задатак да направи причу о људима из те странке, а она је укапирала да ће у Кучево лично доћи Кораима Торес, глумица која се прославила глумећи лик Касандре у истоименој венецуеланској серији. Тако је Бранкица до суза насмејала своје колеге новинаре који се и данас спрдају са том анегдотом. Касандра није дошла, а Бранкица никада није постала новинар. Ма колико јој измишљали награде и покушавали од ње то да направе.
П.С. Бранкице, навијач сам, па шта!?