11-29-2009, 12:24 AM
Морам и ја поновити познату флоскулу са нашег форума и тако почети упис!!! Ко данас није био жестоко се зајебао!!!
Наше навијање је бар за мене било изнад сваког очекивања, ни сада не могу да дођем себи када се почнем присећати како смо звучали.
Од када сам део трибине, увек сам био самокритичан што се нашег навијања у дербијима тиче, али ово данас је нешто невероватно и речима слабо описиво. Од средине 90-тих не памтим да смо их овако надгласали и понизили у сваком сегменту навијања. Додуше никад нам они нису били неко мерило али ово данас је било понижавање у правом смислу речи.
На почетку утакмице кореографија за памћење са мноштвом малих и десетином великих барјака, и шеталицом ДЕЛИЈЕ СЕВЕР. Наш стил и наш ниво!!! Још једном маестрално, нема шта!!! Онако како се само од Делија и може очекивати. Навијање стварно не треба коментарисати уопште. Издање више него одлично. Тресло је и грмело на све стране, па чак и у моментима када смо примали голове. Јаукали су и запомагали фрањевци, скупљали шушу и марушу, кусо и репато небили напунили трибину и опет им то као и до сада није пошло за руком што говори ко су, шта су, и каквог су реномеа као нека назови група. Њихово мјаукање и цијукање није се чуло ама баш нимало. Поражени су само тако!!!
У полувремену шеталица у облику пужа који је крстарио трибином као симболика на маратонско, бездоказно и бесмислено суђење Урошу са јасном поруком да је правда спора али на крају ипак достижна.
Друго полувреме такође креће урагански што се навијања тиче. На трибини поново луда кућа и транс. Тако је било све до другог гола фрањеваца, када долази до малог, по мени сасвим разумљивог пада у навијању. Јер што неко рече, нисмо машине него само обични људи од крви и меса!!! Али и поред тог пада који је развојом ситуације на терену најнормалнија ствар, групица индијанштине преко пута ни тада није се чула.
При крају меча још боље навијање упркос поразу који боли, и отпоздрав играчима на прави начин. И то је оно навијање што други никада неће имати и никада неће моћи да схвате. Шмекерски и људски са наше стране!!!
Ипак, мало ме је и заболела слика када је после последњег судијског звиждука један део масе (сва срећа па много мали део) као опарен појурио према излазима са трибине. Никад ми неће бити јасан тај тип навијача (вероватно је то само онај дербијашки део) који не свахта, не може или једноставно неће, и боли га уво да схвати смисао трибине, навијачког живота и навијачких емоција, да не може то да осети и да га исте не повуку да остане још само пар минута на трибини него одмах трк напоље. Као да су на силу и морање дошли на утакмицу. Због таквих понекад и пожелим да дербија и ''великих'' утакмица уопште и нема.
Још једном понављам да су фрањевци као и безброј пута до сада у навијачком смислу поражени, дотучени и понижени, али ово вечерас је стварно за памћење. Једино сам мало бесан на судбину и спортску срећу која нам је на данашњем дербију окренула леђа, али шта је ту је. Било па прошло, нема назад.
Север је и вечерас поново показао да је упркос свим недаћама које су нас пратиле изашао јачи и квалитетнији у сваком сегменту. Има још места за напредак наравно, али свако ко је реалан мора признати да се вечерас видело издање које смо пре пар година могли само да замишљамо. Јер онакво навијање у поразу и то од најљућег ривала мало где може да се види. Мобилизација је дала резултат,идемо даље ка новим подвизима и новим навијачким победама. Највећи смо и у победи и у поразу!!! ТО ТЕШКО МОЖЕ ДА СЕ СХВАТИ ... ТО НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПЛАТИ !!!
Наше навијање је бар за мене било изнад сваког очекивања, ни сада не могу да дођем себи када се почнем присећати како смо звучали.
Од када сам део трибине, увек сам био самокритичан што се нашег навијања у дербијима тиче, али ово данас је нешто невероватно и речима слабо описиво. Од средине 90-тих не памтим да смо их овако надгласали и понизили у сваком сегменту навијања. Додуше никад нам они нису били неко мерило али ово данас је било понижавање у правом смислу речи.
На почетку утакмице кореографија за памћење са мноштвом малих и десетином великих барјака, и шеталицом ДЕЛИЈЕ СЕВЕР. Наш стил и наш ниво!!! Још једном маестрално, нема шта!!! Онако како се само од Делија и може очекивати. Навијање стварно не треба коментарисати уопште. Издање више него одлично. Тресло је и грмело на све стране, па чак и у моментима када смо примали голове. Јаукали су и запомагали фрањевци, скупљали шушу и марушу, кусо и репато небили напунили трибину и опет им то као и до сада није пошло за руком што говори ко су, шта су, и каквог су реномеа као нека назови група. Њихово мјаукање и цијукање није се чуло ама баш нимало. Поражени су само тако!!!
У полувремену шеталица у облику пужа који је крстарио трибином као симболика на маратонско, бездоказно и бесмислено суђење Урошу са јасном поруком да је правда спора али на крају ипак достижна.
Друго полувреме такође креће урагански што се навијања тиче. На трибини поново луда кућа и транс. Тако је било све до другог гола фрањеваца, када долази до малог, по мени сасвим разумљивог пада у навијању. Јер што неко рече, нисмо машине него само обични људи од крви и меса!!! Али и поред тог пада који је развојом ситуације на терену најнормалнија ствар, групица индијанштине преко пута ни тада није се чула.
При крају меча још боље навијање упркос поразу који боли, и отпоздрав играчима на прави начин. И то је оно навијање што други никада неће имати и никада неће моћи да схвате. Шмекерски и људски са наше стране!!!
Ипак, мало ме је и заболела слика када је после последњег судијског звиждука један део масе (сва срећа па много мали део) као опарен појурио према излазима са трибине. Никад ми неће бити јасан тај тип навијача (вероватно је то само онај дербијашки део) који не свахта, не може или једноставно неће, и боли га уво да схвати смисао трибине, навијачког живота и навијачких емоција, да не може то да осети и да га исте не повуку да остане још само пар минута на трибини него одмах трк напоље. Као да су на силу и морање дошли на утакмицу. Због таквих понекад и пожелим да дербија и ''великих'' утакмица уопште и нема.
Још једном понављам да су фрањевци као и безброј пута до сада у навијачком смислу поражени, дотучени и понижени, али ово вечерас је стварно за памћење. Једино сам мало бесан на судбину и спортску срећу која нам је на данашњем дербију окренула леђа, али шта је ту је. Било па прошло, нема назад.
Север је и вечерас поново показао да је упркос свим недаћама које су нас пратиле изашао јачи и квалитетнији у сваком сегменту. Има још места за напредак наравно, али свако ко је реалан мора признати да се вечерас видело издање које смо пре пар година могли само да замишљамо. Јер онакво навијање у поразу и то од најљућег ривала мало где може да се види. Мобилизација је дала резултат,идемо даље ка новим подвизима и новим навијачким победама. Највећи смо и у победи и у поразу!!! ТО ТЕШКО МОЖЕ ДА СЕ СХВАТИ ... ТО НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПЛАТИ !!!
Кокеза лопове !!!