Република Српска

[RSCZ]

„ОДА СРПСКОЈ“

Кад на пут кренеш и нама дођеш
племенитом нашом Српском прођеш,

С тобом на том путу биће
природе зов, древне културе и традиције ков.

Немирни Врбас, ледена вода
понос и дика крајишког рода,

Кастелу крени, дајаком плови
у стољетним алејама бањалучки снови.

Мањача и Козара, поносне горе
оковане ноћи, слободне зоре,

А на другој страни Српске наше
у горским очима огледају се Ваше.

Високи Маглић, планинарски сан
у поход позива на Свети Видовдан.

Требиње, тај духом испуњен град,
у којем је Дучић оставио траг,

На југу нашу духовност чува,
обасјани Тврдош и Грачаница му друга.

Кад зима дође Јахорина забијели,
њоме корачају слободни и смјели.

На истоку самом, као са висина
плаховита Тара и бескрајна Дрина,

Ћуприја на њој камена стоји,
Андрићева муза вијекове броји.

Мало је ријечи, јер је прелијепа вила,
таква је СРПСКА одувијек била.

пјесма је копирана са сјата Туристичке орг. Р.С.