Куд плови овај брод...

[дрвосеча]

И раније је било међу нама тешких ситуација, убустава, пребијања, свега и свачега... међутим овај случај ме озбиљно уздрмао... видим и вас! Но, бојим се онога што ће уследити за пар дана... заборав!?!
Заборав, на оно што представља можада и највећи ударац за српску навијачку сцену, убиство у некој назови навијачкој тучи... многи ће нама управо све ово прикачити.
Зна се добро шта подразумева појам навијач(и), и шта подразумева појам туча... ово синоћ у Футогу свакако нема везе са тиме, јер појам туча подразумева песнице, ноге... подразумева да када је противнички навијач на земљи лежи, да онда стајеш и не помишљеш да га треба и даље тући, иако је доле на земљи без могућности да настави са навијачком борбом... ту нетреба бити нешто посебно паметан, треба имати само мало људскости!
Појам навијач(и) подразумева обрачун када долази до директног виђења на самој утакмици, пре или после ње... то је онда сукоб навијача, и показивање храбрости, и стајање на црту... Ово синоћ... то нису били навијачи, ама ни Н од навијача... оно су били најозбољнији кандидати за центар ментално оболелих!!! Каква мурија, какви адвокати, какви судови, сами треба да оду тамо, и да им помогну!

Шта је нама даље чинити?
Да би уопште могли да почнемо решавати проблеме, онда треба да дефинишемо неколико ствари...

1. шта је проблем? проблем је кукавичлук и комплекси појединаца у нашим редовима (свих навијача у Србији, па нажалост и код нас) који користе ножеве, пиштоље, штангле, и друга средства која не смеју да користе они који себе сматрају навијачима, они који су 1 у животу крочили на стадион!

2. ко је одређен да решава тај проблем? с обзиром да се тај смртоносни вулкан стално дешава код нас, и око нас... онда и ми сами морамо да решавамо тај проблем... држава, мурија, закони, судови, слабо ће мрднути прстом по овом питању (уствари, они ће по обичају одобрити веће пендреке, веће казне, веће затворе, више жандара...)! Није ми јасно зашто по овом питању увек шкрипи? Ако смо после случаја "Милан Васић" могли сви заједно да седнемо за сто и направимо акцију СТОП РЕПРСИЈИ НАД НАВИЈАЧИМА (за коју ме у овом моменту ужасно пробија срамота и стид!), и наредно првенствено коло, на свим утакмицама је ова парола осванула, на свакој навијачкој трибини...
3. како га решити? зашто сада не можемо да седнемо за сто, и погледамо сви једни другима у очи (прво у оквиру трибине, а после са осталима!), и донесемо нешто слично, паролу, проглас, слику, која ће висити на свакој трибини, и то не нека мала слика, већ слика да буде уочљива, да је свако види, да почнемо акцију која ће по свему судећи дуго трајати, али ће у будућности донети жељени резултат!
Шта више, као и раније сам предлагао штампање мајица по економским ценама, и да је сваки навијач, свака трибина има у изобиљу... значи, као што се пре наших утакмица продају српске заставе по 100 динара, тако и сада штампање мајица са порукама сличним овим у мом потпису, нека слична фора!!!! Фора од које ћемо чак и песму смислити, као што смишљамо за Звезду, Србију, Београд, Косово... песму против овог зла, ових крвожедних звери који користе ножеве, пиштоље, штангле, и сл. који су умислили да су хероји, који немају храбрости ни 1 грам, који сеју смрт на сваком кораку... који руше темеље нечега што је годинама стварано!
Значи, акција треба да иде у том смеру, да имамо траспарент сличан ономе СЛОГА БИЋЕ ПОРАЗ ВРАГУ, кога смо носили на демонстрацијама... е такав траснпарент, ћемо направити, и када имамо окупљање у центру града, или било где... када идемо масовно на гостовање, онда на чело колоне неколико наших момака ће то носити, да сви виде, примете, чују, какав је наш став, и да смо способни и одлучни да се боримо против овог ЗЛА!
Што рекоше, графита да буде на сваком кораку... толико смо информатора одшампали, али нигде нисмо ово строго нагласили, са јасним назнакама да НОЖЕВИ НИ ПОД РАЗНО, НИ СА 1.000.000 ИЗГОВОРА АЛИ НЕ СМЕЈУ ДА СЕ КОРИСТЕ!!!
Заборавите ножеве, као што сте заборавили куцаћу машину, и прешли на компјутере, тако и сада заборавите оружије, и пређите на песнице, на срце уместо кукавичлука!

Још нешто... овде је наглашено, да и код млађих група (и код наших!?), ножеви нису табу, нису нешто што се скрива, и што је срамота... напротив, ножеви су им ту, на дохват руке... уместо навијачког шала, или качкета они се одлучују за ножеве... да ли је могуће?!?!?!?!?! Ја себи то не могу још да објасним... Образложење: нек' им се нађе, па и други користе... алоооо, људи, КУД ПЛОВИ ОВАЈ БРОД?!?!?
У ранијим дискусијама по неким другим основама, сви смо се сложили да на млађима свет остаје, да су они наша будућност, да са њима треба радити... бојим се да овде итекако шкрипи, да је овде врло мало учињено... Ако је нормално, да чак и чланови наших млађих група носе ножеве, онда треба да затворимо Север, и да не правимо убице и кољаче у будућности!!! Јер, они ће оружије носити и кад није утакмица, то ће им "уливати снагу", и сутра када одрасту, и покаче се са тобом, твојим дететом, рођаком, пријатељем, они ће потегнути оружије, без да трепну!!!
Зато, са клинцима пажљиво, и одмах сада да то раскрстимо са њима, да им се та болест излечи на време!!!
Боље је да отерамо сав навијачки подмладак, него да нам будућност буде крвава и претужна! Сваку млађу навијачку групу, треба строго контролисати, и усадити им причом, а ако не тиме онда и другим методама, да забораве ножеве... треба им простом логиком објаснити (а већ је то негде речено!) да није срамота побећи са мегдана, да им неко узме заставу... срамота и ужас је користити оружије! Срамота је хвалити се навијачким победама које су стечене на кукавичкој основи, коришћењем оружија!!!

Мени се и после свега окреће желудац само из 1 разлога... јер знам да ће по овом питању бити слабог помака... да ће у неким каснијим временима, овај случај Футог, бити само спомињан као 1 у низу... што значи, да ћемо ми и даље имати изговоре: "знаш, не можемо сада, знаш нећу са њима за сто, знаш то је тежак посао... имам сада пречих ствари", да се ова серија наставља... ДАЈ БОЖЕ ДА СЕ ВАРАМ! ДАЈ БОЖЕ ДА МЕ ВЕЋ СУТРА НЕКО ДЕМАНТУЈЕ!


И ПОРЕД СВИХ ТИХ ИЗГОВОРА, ЖЕЛИМ САМО ЈОШ ОВО ДА ВАМ КАЖЕМ:
ПУТ ОД 1000 КОРАКА, ПОЧИЊЕ ПРВИМ КОРАКОМ!

Зато браћо, људи, Срби, студенти, школарци, cпортисти, млађи, старији, радници, синови, очеви, хероји, пре свега навијачи... НАПРАВИМО ТАЈ ПРВИ КОРАК!!!