02-19-2008, 12:00 AM
Интересантан текс из данашњег пресса:
"ДАНАЈЦИ
Свет после 17. фебруара није и вероватно никад неће бити исти. Гусарска република је самопроглашена.
Група криминалаца, потпомогнута ништа бољим друштвом у виду групе великих сила, кршећи цивилизацијско наслеђе међународног права, узела је злочин и закон јачег за своју заставу и основала нову државу на тлу Србије. Нормалан свет морао би да свикне да живи без УН и других међународних организација, да се самоорганизује и да потражи решење како би овом тирјанству стао на пут.
Свет се поделио по питању Косова. Нема релевантног медија у свету који на ударном месту није објавио вест о самопроглашењу гусарске републике. Никога посебно не изненађују ставови Луциферове деце Американаца и Британаца.
С тим у вези најзанимљивија је појава Словеније, тренутно председавајуће у ЕУ. Њен изасланик, сподоба која се одазива на име Јелко Кацин, са шармом свињарског трговца дође пре неки дан у Београд и езоповским језиком саопшти да би било добро да Србија прва призна државу Косово. То је представник исте оне државе која хоће да прекине дипломатске односе са Хрватском због порције рибе из Пиранског залива. Он је представник исте оне земље која храни шиптарски сепаратизам већ 30 година, земље која је у Србији отворила 1.000 предузећа, а одлуком своје владе није дозволила да ниједан српски динар уђе у њихову привреду.
Та земља данас тражи извињење због седам разбијених прозора на својој амбасади у Београду, а узима себи за право да нам узме 15 одсто територије без извињења... Дакле, због свега тога ја јесам против да се спали „Меркатор" у Београду, али сам за то да ниједна српска нога не крочи у ту трговину, и за то сам да прекинемо дипломатске односе са тим данајским пријатељима.
Укупно гледано, реакција нашег државног врха је млохава и у паролама. Питање је због чега већ данас Република Српска није прогласила независност и да ли би НАТО у том случају окупирао и Бањалуку? И због чега све општине са већинским српским живљем нису прогласиле екстериторијалност? Није све у паролама, има нечег посебног и у пракси."
А јучерашњи такође сјајан:
"ПРОКЛЕТИЈЕ
Само најгори курвари, бедници и хуље данас се у Србији не осећају ужасно лоше. Једино тоталне моралне наказе, они без два прста образа и без икаквог националног поноса нису бесни, осрамоћени и ојађени, након што су Шиптари на Косову раширили заставе независности, уз благослов Американаца, Енглеза и Немаца
Тачно је, знали смо шта ће се десити. Америчка војна сила анектирала је драгоцено парче Србије још пре девет година, али живели смо некако са том спознајом. Опхрвани тешким животом и свакодневним недаћама тешили смо се чињеницом да је Косово, макар на папиру, и даље у Србији. Ипак, као и у свакој добро режираној драми, последњи чин није донео хепиенд. Сигнал са Запада је стигао и Тачи је покидао последње формалне везе Косова и остатка Србије. Бурна историја ове земље исписала је своју најжалоснију страницу.
А не тако давно, неких шест векова уназад, историчари су забележили како су звона цркве Нотр Дам у Паризу читав дан ођекивала славећи величанствену победу Срба против тада надирућих Османлија. Велико српско страдање на Косову, лета 1389, нажалост, на данашње геостратешке одлуке светских моћника има утицај као и влажност ваздуха у Токију на цену парадајза на Каленић пијаци.
Тешко јесте, али Срби сада не треба да плачу. Још мање да се мире са поразом. Џаба приче о имбецилности Милошевића и његове политике. У нас гледају Лазар, Карађорђе, Путник и остали српски витезови. Хтели - не хтели, ова и све будуће генерације Срба мораће да сањају повратак у Призрен, Пећ и Приштину. Наша деца мораће да уче да је Косово Србија! Ту дилеме не сме да буде. А, Шиптари? Они нека упамте да им ово никада нећемо опростити. У нашем спору не могу да важе никаква демократска правила, пацифизам или европејство. Добили су битку, а на нама је да добијемо рат. За 10, 50 или 150 година. Није важно.
Само под овим условима знаћемо да смо људи, Европа ће нас уважавати, а кости дедова неће нам узалуд трунути на Проклетијама.
П. С. Написах ово у сећање на прадеду Велимира Бојчића, српског ратника, који је победио на Церу и Колубари, преживео албанску голготу и Крф, и преко Солуна вратио се у Србију - као јунак."
Све је јасно као дан... Не могу да нађем нигде поруку Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла, ако неко нађе на нету нек постави, једна од најумнијих глава савремене Србије нам по ко зна који пут својим Божијим речима указује на путеве којима треба да стремимо...
"ДАНАЈЦИ
Свет после 17. фебруара није и вероватно никад неће бити исти. Гусарска република је самопроглашена.
Група криминалаца, потпомогнута ништа бољим друштвом у виду групе великих сила, кршећи цивилизацијско наслеђе међународног права, узела је злочин и закон јачег за своју заставу и основала нову државу на тлу Србије. Нормалан свет морао би да свикне да живи без УН и других међународних организација, да се самоорганизује и да потражи решење како би овом тирјанству стао на пут.
Свет се поделио по питању Косова. Нема релевантног медија у свету који на ударном месту није објавио вест о самопроглашењу гусарске републике. Никога посебно не изненађују ставови Луциферове деце Американаца и Британаца.
С тим у вези најзанимљивија је појава Словеније, тренутно председавајуће у ЕУ. Њен изасланик, сподоба која се одазива на име Јелко Кацин, са шармом свињарског трговца дође пре неки дан у Београд и езоповским језиком саопшти да би било добро да Србија прва призна државу Косово. То је представник исте оне државе која хоће да прекине дипломатске односе са Хрватском због порције рибе из Пиранског залива. Он је представник исте оне земље која храни шиптарски сепаратизам већ 30 година, земље која је у Србији отворила 1.000 предузећа, а одлуком своје владе није дозволила да ниједан српски динар уђе у њихову привреду.
Та земља данас тражи извињење због седам разбијених прозора на својој амбасади у Београду, а узима себи за право да нам узме 15 одсто територије без извињења... Дакле, због свега тога ја јесам против да се спали „Меркатор" у Београду, али сам за то да ниједна српска нога не крочи у ту трговину, и за то сам да прекинемо дипломатске односе са тим данајским пријатељима.
Укупно гледано, реакција нашег државног врха је млохава и у паролама. Питање је због чега већ данас Република Српска није прогласила независност и да ли би НАТО у том случају окупирао и Бањалуку? И због чега све општине са већинским српским живљем нису прогласиле екстериторијалност? Није све у паролама, има нечег посебног и у пракси."
А јучерашњи такође сјајан:
"ПРОКЛЕТИЈЕ
Само најгори курвари, бедници и хуље данас се у Србији не осећају ужасно лоше. Једино тоталне моралне наказе, они без два прста образа и без икаквог националног поноса нису бесни, осрамоћени и ојађени, након што су Шиптари на Косову раширили заставе независности, уз благослов Американаца, Енглеза и Немаца
Тачно је, знали смо шта ће се десити. Америчка војна сила анектирала је драгоцено парче Србије још пре девет година, али живели смо некако са том спознајом. Опхрвани тешким животом и свакодневним недаћама тешили смо се чињеницом да је Косово, макар на папиру, и даље у Србији. Ипак, као и у свакој добро режираној драми, последњи чин није донео хепиенд. Сигнал са Запада је стигао и Тачи је покидао последње формалне везе Косова и остатка Србије. Бурна историја ове земље исписала је своју најжалоснију страницу.
А не тако давно, неких шест векова уназад, историчари су забележили како су звона цркве Нотр Дам у Паризу читав дан ођекивала славећи величанствену победу Срба против тада надирућих Османлија. Велико српско страдање на Косову, лета 1389, нажалост, на данашње геостратешке одлуке светских моћника има утицај као и влажност ваздуха у Токију на цену парадајза на Каленић пијаци.
Тешко јесте, али Срби сада не треба да плачу. Још мање да се мире са поразом. Џаба приче о имбецилности Милошевића и његове политике. У нас гледају Лазар, Карађорђе, Путник и остали српски витезови. Хтели - не хтели, ова и све будуће генерације Срба мораће да сањају повратак у Призрен, Пећ и Приштину. Наша деца мораће да уче да је Косово Србија! Ту дилеме не сме да буде. А, Шиптари? Они нека упамте да им ово никада нећемо опростити. У нашем спору не могу да важе никаква демократска правила, пацифизам или европејство. Добили су битку, а на нама је да добијемо рат. За 10, 50 или 150 година. Није важно.
Само под овим условима знаћемо да смо људи, Европа ће нас уважавати, а кости дедова неће нам узалуд трунути на Проклетијама.
П. С. Написах ово у сећање на прадеду Велимира Бојчића, српског ратника, који је победио на Церу и Колубари, преживео албанску голготу и Крф, и преко Солуна вратио се у Србију - као јунак."
Све је јасно као дан... Не могу да нађем нигде поруку Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла, ако неко нађе на нету нек постави, једна од најумнијих глава савремене Србије нам по ко зна који пут својим Божијим речима указује на путеве којима треба да стремимо...
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "