11-07-2005, 08:55 PM
Evo izvestaja sa naseg gostovanja u Splitu 1989 godine.
HAJDUK – C.ZVEZDA 2-1 pred 40.000 gledalaca.
Na ovo gostovanje u Split posli smo svi organizovano, uz nekoliko odrzanih sastanaka, tako da je bilo sve dogovoreno I dobro organizovano. Putovali smo svi preko ferijalca (sa ferijalnim knjizicama grupno).Skupljali smo se polako na stajgi I stadionu, a pred sam polazak vozom Beograd-Split u 20,30 casova, bilo nas je blizu 500. Putovalo se dugo, a u vozu je bio pravi haos od guzve, jer je jos trajala turisticka sezona, tako da se kroz hodnike nije moglo prolaziti. Kolika je bila guzva svi smo skoro na jednoj nozi stajali, ali nas to nije omelo da se salimo I prepricavamo dogadjaje sa ranijih utakmica itd, itd… Medju nama u vozu je bilo I par Grobara. Ujutu smo stigli u Knin gde je vladala prava festa povodom naseg dolaska. Svi smo klicali Zvezdi I Srbiji. Dogovor je bio da se u Kninu malo odmorimo pa onda nekim sledecim vozom krenemo ka Splitu. Medjutim I pored velikog umora, resili smo da odmah krenemo u Split ne bi li se obracunali sa Torcidom. Kada smo se vec priblizili Splitu to jest na jednoj stanici periferije, kada je voz polako krenuo sa nje I odmakao jedno stotinak metara, iza jednog teretnog voza, pocese da lete kamenice ali nije bilo nista strasno jer kamenice nisu bile velike. Pri tome ni jedno staklo nije puklo, niti je neko bio povredjen. Mi smo odmah ukocili voz, ne bi li ih uhvatili, ali su se oni razbezali. Usput pri svakoj stanici smo im jebali sve od reda, a I zadnji vagon je bio u plamenu, I sav ispisan Srpskim I ostali parolama vezanim za Hrvate. Kada smo stigli u Split, izasli smo iz voza sa pesmom Djurdjevdan, a cekao nas je jedan odred milicije prilikom cega su nas snimali kamerom. Tamo na ulici su bili I clanovi Torcide sa kojima smo se malo prepucavali. Mi smo hteli da idemo pesaka do stadiona, ali nas je murija potrpala u autobuse. Busevi su polako krenuli, a bili smo u dva prepuna duplaka. Izasli smo na ulicu uz solidnu pratnju murije, ali se samo cekalo kada ce nesto izbiti. Kada smo vec stigli ispred rive, pocese da bacaju kamenice na nas. U tom momentu na prednja vrata istrcava Crvko a odmah zanjim I Ciga koji mu je pritrcao u pomoc jer je posle jednog udarca od strane Torcidasa pao na plocnik. Inace Crvko je bio pijan kao zemlja. Svi ostali smo bili zarobljeni u autobusu. Dosta murijasa je stajalo na troje autobuskih vrata, ne dajuci nam da izadjemo napolje, tako da je pocelo razbijanje prozora rukama I nogama I za kratko vreme ti mi iskocismo na plocnik ulice, dok je autobus bio komplet demoliran. Onaj prvi nas autobus je odveden u nepoznatom pravcu, dok smo mi iz ovog, gde je bila vecinom prva ekipa, izasli kroz razbijene prozore na ulicu I zapoceli tucu, I svi smo pobesneli, jer je Crvko lezao na plocniku. Torcida I gradjani Splita su se izmicali, jer su uvideli da smo nacisto poludeli. Inace iz obliznjih restorana su cak I kelneri izlazili da se biju. Uz veliku molbu splitske policije, usli smo u demolirani bus I polako posli, mada smo I u tom slucaju hteli da krenemo ulicom pesaka. Kada smo malo odmakli od rive, Torcida je ponovo pocela da baca kamenje na nas. Izleteli smo svi iz busa, a oni kroz neki parkic svi pobegose, tako da vise nisu isli za nama. Usput su nas neki Englezi slikali, a ostali turisti I lokalni gradjani su nas posmatrali sa velikim cudjenjem. Na kraju stizemo u veliki sljakani krug splitskog SUP-a, do naseg prebacivanja na stadion. Bila je velika vrucina, a mi I zedni I gladni. Sedeli smo u demoliranom busu I ispred njega, a sto se busa tice, on je bio bez skoro I jednog prozora, mozda jedan,dva citava. Autobus je skroz demoliran, a samo pre par sati je bio glanc nov. Naculi smo tu od murijasa da je onaj drugi bus sa nasim navijacima, izolovan u nekom kaficu Popaj. Tu ispred glavnog SUP-a gde smo mi bili svasta se desavalo. Ovi iz Torcide su celo vreme kruzili oko nas, sa kolima, motorima ili nas sa vece udaljenosti pomatrala, jer je murija sve u blizini rasteravala. Murija je pokusavala I da nas hapsi pa je dolazila u situaciju, da im neki od nasih prete da ce se iseci ziletima po venama u slucaju da im murijasi pridju. Murijasi su im prisli, a ovi su se isekli po venama, tako da su zavrsili na klinici. Murija je inace bila u velikom strahu da opet ne nacinimo neki belaj, jer su uvideli da smo skroz sasavi I slozni pod parolom: SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE. Zezali smo se tu na sljaci I provocirali ove iz Torcide. Zahtevali smo od murije da nam ispune razne zahteve. Trazili smo da jedemo, pijemo vode, da nas puste da idemo u grad, da idemo sami na stadion I razne druge stvari. U jednom momentu je nas dosta posedalo u onaj izlupani autobus, a Celzi je seo za volan, otkocio autobus I krenuli smo na leru. Namera nam je bila da ga upalimo, pa da zbrisemo ali je sporo isao na leru, pa je murija brzo intervenisala I sve nas izbacila iz autobusa. Murijasi su odmah poceli da prave plan kako da nas se sto pre otkace sa tog platoa I prebace na stadion. Na nase insistiranje da idemo pesaka na stadion nisu hteli ni da cuju, pa su napravili plan, da nas u grupama prebace u maricama. Poredjali su nekoliko marica, I u nekoliko tura nas prebacise sve na stadion. Bili smo ispred stadiona I ukrstili se sa onom nasom grupom iz drugog busa koja je bila u tom kaficu Popaj. Odmah je tu nastala I razmena podataka u vezi proteklog dogadjanja. Ovi iz drugog busa su svi pricali da su napravili haos I da su demolirali taj kafic Popaj u kojem su bili, I da su pravili jos problema okolo. Tu ispred stadiona je bilo I privodjenja kao I raznih sranja u okruzenju murije. Bilo je I natezanja oko ulaznica, posto nismo svi imali lovu. Oni su na kraju sve pustili unutra na tribine, brze bolje da ne bi doslo do kakvih problema. Murija nas je dobro pretresla na ulazima. Posto smo usli na stadion odmah je pocelo medjusobno provociranje izmedju nas I Torcide, kako na samom stadionu, tako I sa ovima koji su obilazili oko stadiona. Murija na tribine pusti I nekog njihovog, da nam valja pljeskavice. Uneo Cova puno pljeskavica, I nabio neverovatnu cenu (nenormalnu). Neko ko je imao puno love je I kupio, ali nas par se u medjuvremenu dogovorismo, da mu sve to prevrnemo I pokupimo pljeskavice. A tako ti to I bi. Posto je Cova prolazio I pored nas da nam nudi pljeskavice, mi mu sve ono prevrnusmo I razgrabismo onu gomilu pljeskavica po tribini. Poceli smo brzo da ih jedemo I naravno sve ih I pojedosmo. Murija je posle toga malo hapsila, pa smo se skrivali po guzvi, pa ko se izvukao, izvukao se. Ko je pao, pao je ali naj glavnije je bilo to, da smo se neocekivano dobro najeli. Stadion se polako punio, jer se priblizavao pocetak utakmice. Na stadionu se skupi 40.000 ljudi dok si udario dlanom o dlan. I nasa tribina se super dobro pounila pored nas I sa navijacima iz Knina, Benkovca itd, itd… Bilo nas je stvarno puno, tako da smo super navijali I parirali Torcidi. Oni su bili strasno napaljeni, jer je ceo dan I na splitskim radio-talevizijskim stanicama podgrejavana atmosvera obavestenjima kako smo demolirali pola Splita pre podne I u toku dana itd, itd… Zapalili smo I jednu kolicinu baklji sto smo uspeli da prenesemo, tako da je slika bila jos bolja uz onu svu brojnost koju smo posedovali, negde 1.500 do 2.000. Torcida je takodje napravila veliku bakljadu, a koliko su baklji imali svojim navijacima na Severu su ih dobacivali iz nekih velikih kutija. I oni I mi smo super navijali tokom citave utakmice. Imali smo I stalne carke sa ovim njihovim navijacima sa Zapada, jer smo bili blizu njih. Provocirali smo ih I gadjali sitnim predmetima, dok su I oni pokusavali da uzvrate. Penili su , jer smo im celo vreme jebali sve po spisku. Inace Zvezda je po tradiciji izgubila od Hajduka rezultatom 2-1. Zvezda je povela, Hajduk izjednacio I na kraju u zadnjim minutama meca golom Boksica dali taj pobedonosno pogodak. Bili smo razocarani porazom Zvezde, dok su ovi Torcide I ostali navijaci Hajduka bili odusevljeni pobedom, tako da se stadion tresao od povika beli, beli I veceras je nase vece… Stadion se ispraznio, dok se Torcida skupila u zelji za obracunom, za sta smo I mi bili radi, ali murija je sve okolo rasterivala, I posle nekog vremena su nas prebacivli gomilom marica u predgradje Splita, I potrpala u voz za Beograd. Brzo su to I efikasno odradili, tako da su nas bez problema I nekih incidenata kasirali za Beograd, tako da su napokon mogli da odahnu. Inace u Splitu su se iznenadili koliko nas je doslo iz Beograda, I koliko nas je bilo na stadionu. Stigli smo u Beograd ujutu bez problema uz naravno usputne provokacije, carke, kradje itd, itd… Utuceni zbog poraza, ali srecni zbog naseg orgijanja po ulicama Splita, razisli smo se uz pokupovanu dnevnu stampu, sa obliznjih kioska, zeleznicke I autobuske stanice. Eto Braco Delije to bi mu bio taj Split 1989 godine…
HAJDUK – C.ZVEZDA 2-1 pred 40.000 gledalaca.
Na ovo gostovanje u Split posli smo svi organizovano, uz nekoliko odrzanih sastanaka, tako da je bilo sve dogovoreno I dobro organizovano. Putovali smo svi preko ferijalca (sa ferijalnim knjizicama grupno).Skupljali smo se polako na stajgi I stadionu, a pred sam polazak vozom Beograd-Split u 20,30 casova, bilo nas je blizu 500. Putovalo se dugo, a u vozu je bio pravi haos od guzve, jer je jos trajala turisticka sezona, tako da se kroz hodnike nije moglo prolaziti. Kolika je bila guzva svi smo skoro na jednoj nozi stajali, ali nas to nije omelo da se salimo I prepricavamo dogadjaje sa ranijih utakmica itd, itd… Medju nama u vozu je bilo I par Grobara. Ujutu smo stigli u Knin gde je vladala prava festa povodom naseg dolaska. Svi smo klicali Zvezdi I Srbiji. Dogovor je bio da se u Kninu malo odmorimo pa onda nekim sledecim vozom krenemo ka Splitu. Medjutim I pored velikog umora, resili smo da odmah krenemo u Split ne bi li se obracunali sa Torcidom. Kada smo se vec priblizili Splitu to jest na jednoj stanici periferije, kada je voz polako krenuo sa nje I odmakao jedno stotinak metara, iza jednog teretnog voza, pocese da lete kamenice ali nije bilo nista strasno jer kamenice nisu bile velike. Pri tome ni jedno staklo nije puklo, niti je neko bio povredjen. Mi smo odmah ukocili voz, ne bi li ih uhvatili, ali su se oni razbezali. Usput pri svakoj stanici smo im jebali sve od reda, a I zadnji vagon je bio u plamenu, I sav ispisan Srpskim I ostali parolama vezanim za Hrvate. Kada smo stigli u Split, izasli smo iz voza sa pesmom Djurdjevdan, a cekao nas je jedan odred milicije prilikom cega su nas snimali kamerom. Tamo na ulici su bili I clanovi Torcide sa kojima smo se malo prepucavali. Mi smo hteli da idemo pesaka do stadiona, ali nas je murija potrpala u autobuse. Busevi su polako krenuli, a bili smo u dva prepuna duplaka. Izasli smo na ulicu uz solidnu pratnju murije, ali se samo cekalo kada ce nesto izbiti. Kada smo vec stigli ispred rive, pocese da bacaju kamenice na nas. U tom momentu na prednja vrata istrcava Crvko a odmah zanjim I Ciga koji mu je pritrcao u pomoc jer je posle jednog udarca od strane Torcidasa pao na plocnik. Inace Crvko je bio pijan kao zemlja. Svi ostali smo bili zarobljeni u autobusu. Dosta murijasa je stajalo na troje autobuskih vrata, ne dajuci nam da izadjemo napolje, tako da je pocelo razbijanje prozora rukama I nogama I za kratko vreme ti mi iskocismo na plocnik ulice, dok je autobus bio komplet demoliran. Onaj prvi nas autobus je odveden u nepoznatom pravcu, dok smo mi iz ovog, gde je bila vecinom prva ekipa, izasli kroz razbijene prozore na ulicu I zapoceli tucu, I svi smo pobesneli, jer je Crvko lezao na plocniku. Torcida I gradjani Splita su se izmicali, jer su uvideli da smo nacisto poludeli. Inace iz obliznjih restorana su cak I kelneri izlazili da se biju. Uz veliku molbu splitske policije, usli smo u demolirani bus I polako posli, mada smo I u tom slucaju hteli da krenemo ulicom pesaka. Kada smo malo odmakli od rive, Torcida je ponovo pocela da baca kamenje na nas. Izleteli smo svi iz busa, a oni kroz neki parkic svi pobegose, tako da vise nisu isli za nama. Usput su nas neki Englezi slikali, a ostali turisti I lokalni gradjani su nas posmatrali sa velikim cudjenjem. Na kraju stizemo u veliki sljakani krug splitskog SUP-a, do naseg prebacivanja na stadion. Bila je velika vrucina, a mi I zedni I gladni. Sedeli smo u demoliranom busu I ispred njega, a sto se busa tice, on je bio bez skoro I jednog prozora, mozda jedan,dva citava. Autobus je skroz demoliran, a samo pre par sati je bio glanc nov. Naculi smo tu od murijasa da je onaj drugi bus sa nasim navijacima, izolovan u nekom kaficu Popaj. Tu ispred glavnog SUP-a gde smo mi bili svasta se desavalo. Ovi iz Torcide su celo vreme kruzili oko nas, sa kolima, motorima ili nas sa vece udaljenosti pomatrala, jer je murija sve u blizini rasteravala. Murija je pokusavala I da nas hapsi pa je dolazila u situaciju, da im neki od nasih prete da ce se iseci ziletima po venama u slucaju da im murijasi pridju. Murijasi su im prisli, a ovi su se isekli po venama, tako da su zavrsili na klinici. Murija je inace bila u velikom strahu da opet ne nacinimo neki belaj, jer su uvideli da smo skroz sasavi I slozni pod parolom: SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE. Zezali smo se tu na sljaci I provocirali ove iz Torcide. Zahtevali smo od murije da nam ispune razne zahteve. Trazili smo da jedemo, pijemo vode, da nas puste da idemo u grad, da idemo sami na stadion I razne druge stvari. U jednom momentu je nas dosta posedalo u onaj izlupani autobus, a Celzi je seo za volan, otkocio autobus I krenuli smo na leru. Namera nam je bila da ga upalimo, pa da zbrisemo ali je sporo isao na leru, pa je murija brzo intervenisala I sve nas izbacila iz autobusa. Murijasi su odmah poceli da prave plan kako da nas se sto pre otkace sa tog platoa I prebace na stadion. Na nase insistiranje da idemo pesaka na stadion nisu hteli ni da cuju, pa su napravili plan, da nas u grupama prebace u maricama. Poredjali su nekoliko marica, I u nekoliko tura nas prebacise sve na stadion. Bili smo ispred stadiona I ukrstili se sa onom nasom grupom iz drugog busa koja je bila u tom kaficu Popaj. Odmah je tu nastala I razmena podataka u vezi proteklog dogadjanja. Ovi iz drugog busa su svi pricali da su napravili haos I da su demolirali taj kafic Popaj u kojem su bili, I da su pravili jos problema okolo. Tu ispred stadiona je bilo I privodjenja kao I raznih sranja u okruzenju murije. Bilo je I natezanja oko ulaznica, posto nismo svi imali lovu. Oni su na kraju sve pustili unutra na tribine, brze bolje da ne bi doslo do kakvih problema. Murija nas je dobro pretresla na ulazima. Posto smo usli na stadion odmah je pocelo medjusobno provociranje izmedju nas I Torcide, kako na samom stadionu, tako I sa ovima koji su obilazili oko stadiona. Murija na tribine pusti I nekog njihovog, da nam valja pljeskavice. Uneo Cova puno pljeskavica, I nabio neverovatnu cenu (nenormalnu). Neko ko je imao puno love je I kupio, ali nas par se u medjuvremenu dogovorismo, da mu sve to prevrnemo I pokupimo pljeskavice. A tako ti to I bi. Posto je Cova prolazio I pored nas da nam nudi pljeskavice, mi mu sve ono prevrnusmo I razgrabismo onu gomilu pljeskavica po tribini. Poceli smo brzo da ih jedemo I naravno sve ih I pojedosmo. Murija je posle toga malo hapsila, pa smo se skrivali po guzvi, pa ko se izvukao, izvukao se. Ko je pao, pao je ali naj glavnije je bilo to, da smo se neocekivano dobro najeli. Stadion se polako punio, jer se priblizavao pocetak utakmice. Na stadionu se skupi 40.000 ljudi dok si udario dlanom o dlan. I nasa tribina se super dobro pounila pored nas I sa navijacima iz Knina, Benkovca itd, itd… Bilo nas je stvarno puno, tako da smo super navijali I parirali Torcidi. Oni su bili strasno napaljeni, jer je ceo dan I na splitskim radio-talevizijskim stanicama podgrejavana atmosvera obavestenjima kako smo demolirali pola Splita pre podne I u toku dana itd, itd… Zapalili smo I jednu kolicinu baklji sto smo uspeli da prenesemo, tako da je slika bila jos bolja uz onu svu brojnost koju smo posedovali, negde 1.500 do 2.000. Torcida je takodje napravila veliku bakljadu, a koliko su baklji imali svojim navijacima na Severu su ih dobacivali iz nekih velikih kutija. I oni I mi smo super navijali tokom citave utakmice. Imali smo I stalne carke sa ovim njihovim navijacima sa Zapada, jer smo bili blizu njih. Provocirali smo ih I gadjali sitnim predmetima, dok su I oni pokusavali da uzvrate. Penili su , jer smo im celo vreme jebali sve po spisku. Inace Zvezda je po tradiciji izgubila od Hajduka rezultatom 2-1. Zvezda je povela, Hajduk izjednacio I na kraju u zadnjim minutama meca golom Boksica dali taj pobedonosno pogodak. Bili smo razocarani porazom Zvezde, dok su ovi Torcide I ostali navijaci Hajduka bili odusevljeni pobedom, tako da se stadion tresao od povika beli, beli I veceras je nase vece… Stadion se ispraznio, dok se Torcida skupila u zelji za obracunom, za sta smo I mi bili radi, ali murija je sve okolo rasterivala, I posle nekog vremena su nas prebacivli gomilom marica u predgradje Splita, I potrpala u voz za Beograd. Brzo su to I efikasno odradili, tako da su nas bez problema I nekih incidenata kasirali za Beograd, tako da su napokon mogli da odahnu. Inace u Splitu su se iznenadili koliko nas je doslo iz Beograda, I koliko nas je bilo na stadionu. Stigli smo u Beograd ujutu bez problema uz naravno usputne provokacije, carke, kradje itd, itd… Utuceni zbog poraza, ali srecni zbog naseg orgijanja po ulicama Splita, razisli smo se uz pokupovanu dnevnu stampu, sa obliznjih kioska, zeleznicke I autobuske stanice. Eto Braco Delije to bi mu bio taj Split 1989 godine…