+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Времеплов (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=6)
+--- Thread: GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price (/showthread.php?tid=847)
GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price - ciricdejancira - 10-25-2005
Topik koji je namenjen pisanju veteranskih prica, vezanih za gostovanja po bivsoj Jugoslaviji.
GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price - ciricdejancira - 10-25-2005
SPARTAK – CRVENA ZVEZDA 1-0
Septembar 1988 godine pred skoro 20.000 gledalaca.
Za ovo gostovanje u Suboticu nas je sa glavne zeleznicke stanice krenulo poprilicno dosta, oko 500-sto. Pored toga na svim usputnim stanicama je ulazilo dosta Zvezdasa.U Suboticu smo stigli u popodnevnim satima. Murija je bila iznenadjena u kolikom smo broju dosli, tako da je murija odmah organizovala pratnju do stadiona ne dozvoljavajuci nikome da se izdvoji iz ogromne kolone, I ode u grad. Isli smo ka stadionu polako uz pesmu I veliku buku. Ljudi su izlazili na kapije ispred kuca I gledali sve to sa cudjenjem, jer su miran narod. Stigli smo na stadion I razisli se po gradu, kud koji mili moji, I pored toga sto je murija pokusala svim silama da nas onemoguci u tome. Pili smo I hasali po gradu, sve skupa smo se dobro zezali. Tu blizu stadiona, jedna cigancica je plakala jer joj je jedna grupa nasih sto se vracala iz grada pokupila sve lubenice. Sto se tice karata za utakmicu, bile su poprilicno skupe za tu priliku, ali smo svi nekako usli na tribine stadiona Spartaka. Na stadionu nas je bilo stvarno dosta, cela Severna tribina. Navijalo se dobro, a na pocetku drugog poluvremena smo zapalili I preko deset baklji. Odmah pored nas na zapadu su sedele (grupa njih) lepe Suboticanke, koje su nas sa odusevljenjem posmatrale. Crvena Zvezda je izgubila sa 1-0, posle vrlo slabe igre, a Davidovic je primio gol skoro sa centra, jer je pricao sa publikom. Lopta je uletela pod samu precku. Posle utakmice smo se svi zajedno uputili ka zeleznickoj stanici odakle smo ubrzo imali I voz za Beograd. Ovo mi je bila zadnja utakmica pred odlazak u JNA.
GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price - ciricdejancira - 10-29-2005
Sto se tice Zagreba I naseg gostovanja 1990 evo nekih podataka.Voz za Pariz tog jutra 13.5.1990 bio je pun kao brod.Desilo se I to da desetine Delija nisu mogli da udju,jer vise ni sibica nije mogla da stane.Svi koji smo usli u voz stajali smo na jednoj nozi,ali ne zadugo.Obicni putnici koji su cak putovali I u inostranstvo zbog nasega silnoga besa u vozu su izlazili na prvim stanicama tako da smo brzo dosli do pristojne komocije.Inace da navedem I to da je mesecima pre te utakmice nesto u meni a I u drugima govorilo da ce se nesto krupno desiti.Na taj dan je dan milicije a I trinesti je.Znaci nastavljamo ka Zagrebu uz klasiku u Vinkovcima.Na samom ulasku u Zagreb(periferiji) uz pesmu I bakljadu zaustavljamo nekoliko puta voz I obracunavamo se sa murijom koje je bilo dosta pored puta.Voz ide polako ka glavnoj stanici,a mi naoruzani kamenicama I flasama gadjamo iz voza sve sto je pokretno I nepokretno.Usput gomila Srpskih socnih psovki, ma milina jedna.Stizemo na stajgu I polako pesaka ka stadionu uz gomilu pandura koja, nije dozvoljavala da niko izadje iz velike kolone I ode u grad.Kada smo dosli na Maksimir ka nama( na jedno dvesta metara razmaka) poce da trci ogromna masa.Mi naravno jedva docekali pa na njih.Ispostavilo se da je to bila nasa ekipa sto je iz Beograda krenula 12.5.1990 nocnim vozom.U toj velikoj gomili je bilo Delija iz raznih gradova bivse SFRJ.Ta grupa sto je dosla ranije vec peglala ustase po gradu,a imali su I dosta Dinamovih obelezja.Posto smo se izgrlili,ispozdravljali kupismo karte I murija nas strpa u karantin na pomocni teren Dinama.Nekako smo se u grupama naizmenicno izvlacili I odlazili po klopu gde je dolazilo do sporadicnih carki oko stadiona sa ustasama kojih je bilo sve vise jer se priblizavao pocetak utakmice.Vreme je bilo suncano I lepo,tako da smo se tu na pomocnom terenu odmarali.Usli smo na stadion koji je polako poceo da se puni I pokacili zastave.Onda dolazimo do momenata kada smo eksplodirali.Gadjali su nas sa svih strana I to sa velikim kamenicama koje su unapred pripremili.Vracali smo koliko smo mogli sa onim kamenicama sa kojima su nas zasipali.Bacali su svasta na nas,a naj nezgodniji su bili ovi vise nas jer su bili blizu nas.Ceo stadion je prokljucao uz povike ubi,ubi cigane…Bio sam dole na sipci I sa jos njih par smo vodili navijanje a situacija iz minuta u minut sve gora po nas,jer su se ustase osilile posto ih niko ne sprecava u tome.Murija se ukipila I zabezeknuto sve to posmatra.Ubrzo zatim jedna grupica navijaca iz Bosne spontano poce da skace i skandira srusi ce mo stadion.Silazim sa sipke I odlazim do njih.Pocinjem da lupam po reklamama koje su jako zvecale,dok su bile dobro zanitovane bez I jedne supljine gde bi se mogle uhvatiti I zavrnuti.Uz pomoc par momaka zavrcem prvu meni se cini podravkinu reklamu prihvataju se I ostali posla tako da su ostale reklame brzo izuvijane.Posto smo izuvijali reklame dolazimo do resetaka(sve to pod pljuskom kamenica) koje neocekivano brzo padaju.Izlecemo gore I gazimo sve redom sta se naslo gore.Dosli smo skroz do zapada u ciscenju tribine od ustasa.Dosta ih je pobeglo( bez po nosu )pa se u momentu namerno pocesmo brzo povlaciti da ih navucemo.Stadion je u tim momentima eksplodirao tako da su se ustase primile I poceli su da trce na nas osokoljeni nasim navodnim povlacenjem I podrskom ostalog dela stadiona.Negde na sredini tribine se naglo okrecemo ka njima(dosla maca na vratanca) I onako izbezeknute ih valjamo po tribini uz kamatu naravno.Posle svega toga murija se malo konsolidovala(kao I uvek kada se sve zavrsi) I potiskuje nas na vrh tribine.Odatle smo gledali ostali deo ovog filma.Ubrzo je ispraznjen ceo stadion I na njemu ostajemo samo mi u okruzenju murije.Dole na ulicama je kuvalo od suzavaca,zapaljenih vozila…BBB su pokusali da se probiju do nas preko pomocnog terena.Nas desetak je nekako sislo dole na pomocni teren gde smo se naoruzali nekim velikim toljagama I posmatrali sta se radi uz opasku muriji da nas puste da mi brzo regulisemo stvari.Bilo je ustasa par hiljada I bilo je povuci potegni.Potisnu ustase muriju pa onda murija njih sve dok ih murija nije potisla dublje ka gradu.Dok je to napolju trajalo ovi nasi opravljali tribinu pokidavsi I popalivsi 4.000 sedista.Posle jedno dva sata sa duplim autobusima nas odbacise do Dugog Sela gde posle nekog vremena ulazimo u pristigli voz za Beograd.U vozu je bilo legitimisanja I hapsenja Pretresali su sve po vozu.Kod koga god su nasli broj od izlomljenih stolica ili su ga hapsili ili pisali krivicnu prijavu.Uspeh svega ovoga dobija na tezini kada se zna da je toga dana 13.5.1990 jedan dobar deo prve ekipe bio na Ravnoj Gori.Kuntamo u vozu I rano ujutro stizemo u Beograd koji je vec obasjan ranim jutarnjim suncem.Na stanici brdo TV ekipa I novinara.Sevaju blicevi,reportaze I novinski zapisi.Docekani smo kao heroji.Razilazimo
se kud koji mili moji I to bi mu bilo to sto se 13.5.1990 tice.
GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price - ciricdejancira - 10-29-2005
Niksic: Sutjeska – C.Zvezda 2-2 sezona 1987/88 zadnje kolo, pred 15.000 gledalaca…
Strelci: 1-0 Rakojevic 48-mi minut, 1-1 Djurovic 53-ci, 2-1 Djukic 59-ti, 2-2 Vladan Lukic 88-smi.
Crvena Zvezda se posle ovog odlucujuceg zadnjeg kola okitila sa 16-tom titulom.
Voz za Niksic sam sacekao sa drustvom na stajgi u Lazarevcu, a stigao je tacno po redu voznje oko 23 casa. To vece je grmelo, sevalo kao da se zemlja trese I nebo cepa, a sve to bez kapi kise, barem je tako bilo dokle nismo krenuli. Voz je stigao sa svojom dugackom kompozicijom, a mi smo usli u njega u potragu za nasima. Odmah u bifeu naletimo na dvojicu (jednih od vodja) vodja koji su tukli treceg vodju, koji je bio krvav od batinanja. Rekli su mi da ovi ostali nasi kuntaju u vozu, tako da smo se I mi uglavili u obliznji prazan kupe, tako da smo se probudili tek ujutro u Podgorici, gde smo svi izasli zbog presedanja do Niksica. Kada je voz stigao u Podgoricu bilo je oko 7-dam sati izjutra. Bilo nas je negde oko 300-sta, tako da smo odmah usli u neki pilicar I ubrzo smo stigli u Niksic. Odmah smo se rastrkali po gradu, kud koji mili moji. Ja I ovi moji smo tu u malenom parkicu nesto hasali, I gledali neke Niksicane kako vezbaju od ranog jutra, zgibove I ostalo, dok je murija neke nase vec uhapsila zbog pisanja grafita po Niksickim fasadama. Vecina od nas pridoslih iz Beograda se obrela po kaficima I kafanama, ali posto se priblizavao pocetak meca, kretali smo polako ka stadionu, dugackom glavnom ulicom Niksica. Posto smo stigli na stadion, dosta nas se obrelo za kartu za “DZ”. Inace ova utakmica je bila odlucujuca Sutjesci za opstanak, a Zvezdi za titulu. Stadion je bio pun kao oko, a mi smo bili na celoj tribini iza gola, sa mnostvom zastava. Bilo je vrlo puno navijaca Zvezde iz Crne Gore I Hercegovine. Utakmica je pocela u Niksicu, a ona u Beogradu izmedju Partizana I Buducnosti sa 10-setak minuta zakasnjenja, navodno zbog oprostaja Zvonka Varge (dok mu se da cvece I ostalo), ali naravno sve je to bilo organizovano da bi mogli da steluju, ako im bude odgovarao rezultat iz Niksica. Sutjeska je povela u 48-mom minutu, a posle samo pet minuta Zvezda preko Djurovica dolazi do izjednacenja. Zvezdi u ovom mecu jedino nije odgovarao poraz, jer u tom slucaju ako Partizan da Buducnosti tri gola bez primljenog, postaje on sampion. Sutjesci je trebala pobeda za siguran opstanak, a ako Pristina kao domacin koja je I teoretski ispala, pobedi Celik iz Zenice onda joj je dovoljan I bod. Celik bi u ligi ostao samo u slucaju da Sutjeska ne pobedi Zvezdu, a oni dobiju u Pristini. Proslo je 5-6 minuta od Zvezdinog izjednacenja a Sutjeska prelazi golom Djukica ponovo u vodjstvo od 2-1. U Beogradu za to vreme Partizan vodi sa 2-0, a negde blizu kraja meca u Niksicu na radio prenosu cujemo da je penal za Partizan. Ako bi Partizan poveo sa 3-0, a u Niksicu Sutjeska pobedi oni su prvaci. Partizan sutira penal I masi ga (meni se cini Djelmas), za to vreme u Niksicu nase veliko odusevljenje, ali samo dva , tri minuta, jer je sudija u Beogradu ponovo svirao penal za Partizan. Ponovo Grobari sutiraju penal (mislim da je opet sutirao Djelmas) I mase ga. Veliko nase veselje povodom promasenog penala u Beogradu nastavlja se ubrzo zatim, pogodkom Vlade Lukica za 2-2. Bio je to 88-mi minut, tako da je spiker odmah zatim obavestio sve na stadionu da Pristina protiv Celika vodi sa 2-0 sto im je I te kako odgovaralo (Sutjesci). Sudija u Niksicu je oznacio kraj meca, tako da je Zvezda I zvanicno postala prvak drzave po 16-ti put. Odmah po okoncanju meca, poceli smo da izlecemo na teren dok su panduri poceli zestoko sve da udaraju pendrecima I nogama. Mene je jedan od tih pobesnelih pandura u tom metezu, kada sam preskakao ogradu, zveknuo po nozi pendrekom, tako da sam imao masnicu skoro mesec dana. Velikom represijom panduri su nas vratili na tribine I poceli su masu da potiskuju ka izlazu, pri tome udarajuci koga su stigli, onako krvnicki. Bili su svi Niksicani vise nego nervozni, jer je Pristina za dva tri minuta po okoncanju ovog meca u Niksicu, namerno pustila Celik da za dva, tri minuta nadoknade vremena, da tri gola, pobedi sa 3-2, tako da je Sutjeska ispala iz lige, a Celik ostao. Posto su panduri puno stisli masu ka izlazu, nastalo je I talasanje. Skupili smo se ispred stadiona I uzvratili smo velikim kamenicama ka pandurima, tako da je jedan od njih zadobio ozbiljniju povredu glave. Kada smo koliko toliko sa murijom izravnjali racune, onda smo krenuli polako ka stajgi. Kada smo bili na obliznjem mostu pomesali smo se sa Niksicanima, a u tom ti se iz one guzve samo zaculo
RZTE CIGANE, tako da pocinje velika tuca uzduz citave glavne ulice u Niksicu. U momentu su svi Niksicani skocili na nas, a u tim momentima su sa njihove strane vadjeni I pistolji. Velii gnev Niksicana je izazvao I nas stampedo koji je u trku ka dalekoj stajgi rusio na sta je naleteo. Lomljeni su izlozi na lokalima, kamenice prste sa sviju strana, kako prema nama tako I prema njima, desavaju se I sporadicne tuce, a sve to u jednom u ubrzanom hodu I trku. Dok je nas 20-setak laganije islo ka stajgi, ovi koji su vec stigli na stajgu bacali su kamenje na pobesnele Niksicane sa obliznjih vagona zeleznicke stanice. Taman sto mi dolazimo, dosla je u vecem broju murija, koja je razdvojila zaracene strane. Odmah se tu dalo videti da je bilo povredjenih I na jednoj I na drugoj strani, posle tih okrsaja ulicama Niksica. Murija je inace brzo reagovala pa je veliku vecinu nasih prebacila autobusima za tadasnji Titograd, dok je nas 30-40 ostalo u Niksicu. Pijuckali smo tu na stajgi I uz prepricavanje odigranog na ulicama Niksica, cekali smo voz. Za to vreme je dolazilo nekih par Niksicana, sa calmama na glavi, nebi li kao izravnjali racune, ali ih je murija udaljila. Napokon se ukrcavamo na voz i nedugo zatim se u Titogradu spajamo sa ovima koji su prebaceni autobusima, I onda ti uz kuntanje I zezanje, pravac Beograd…
GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price - Dacha od Bosne - 11-02-2005
Dugo nisam gledao na vremeplov pa mi se jako svidjelo ovo sto si postavio brate Dejane.
Ajde, napisi iz svog ugla gostovanja u Sarajevu.
poz
Dacha
GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price - ciricdejancira - 11-02-2005
Mrsko mi Brate, trenutno da pisem, pa polako postavljam razne izvestaje koje sam imao vec otkucane. Pisacu vremenom o svemu i svacemu, pa i o Sarajevu. Pozdravi za Brata Dachu!!!
GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price - ciricdejancira - 11-02-2005
PUTOVANJE PO VOZNOM REDU
• Kako se od 700 navijaca “crveno – belih” do maksimirskog stadiona “ probilo ” jedva 300 *
Da li je Koncalovski, snimajuci “Pomahnitali voz”, imao u vidu onaj sto ce sa oko 700 navijaca Crvene Zvezde krenuti put Zagreba, da bi njegove maskirane I pirotehnikom naoruzane “ljubitelje iz grada I pomalo fudbala” – posle nekoliko prinudnih “odmaranja” – doveo na mesto dogadjaja!? Scenario ovih nasih putujucih vandala nije bio orginalan (to smo vec doziveli), ali je razlika od ranijih, slicnih dogadjanja,bio nesto zgusnutiji, zaposljavajuci duz pruge citavu armiju milicionara na njegovom “citanju”. Prva klapa pala je vec u Staroj Pazovi: zbog toga sto nisu imali vozne karte 20 navijaca morala je da napusti kompoziciju. U znak solidarnosti njima se pridruzilo oko 200 (!) Delija – ostali su nastavili za Zagreb, ispraceni kamenicama svojih drugova. Razocarani sto se nece pokazati na derbiju, potonji ulecu u medjunarodni simplon – ekspres za Beograd I za kratko vreme unistavaju sve sto nije od gvozdja. Potezanjem rucne kocnice zaustavili su voz u Batajnici – valjda je neko od njih tu I stanovao. Zatim su izasli I kamenicama zavrsavali ono sto su zapoceli u kupeima. Razumljiv je nastup ljudi u uniformama: privode 60 uglavnom maloletnika, a protiv 11 pokrenute krivicne prijave. Grupa koja je putovala u Zagreb do Slavonskog Broda ostetila je I polomila veliki deo inventara, gurajuci zeleznicu u jos vece gubitke. Prilikom drugog ”Proredjivanja” u Brodu ih je ostalo 220 – njih 70 ukrcalo se u voz Sarajevo – Beograd, dok je preostalih 150 prosetalo gradom unistavajuci parkirane automobile I praveci nered druge vrste. Oni u vozu za Beograd taodje su nastavili sa divljanjem, pa su intervencijom inspektora iskrcani u novom Beogradu, a 24 najvatrenija navijaca privedena u stanicu milicije. Do Zagreba je dakle od 700 navijaca crveno – belih uspelo da se probije manje od 300. Smesteni u Maksimirskom parku I cuvani od milicije, nisu bili u prilici da svrljaju po gradu ili dodju u kontakt sa “zlocestim deckima”. Za vreme utakmice deo njih aktivirao je prosvercovane petarde, uzvikivali su odredjene neprimerene slogane I lomili reklame. Posle meca ispraceni su do stanice – izgreda nije bilo ni na njoj ni u vozu. Municija je istrosena I snaga je bila na izmaku.
PS- Vezano za sezonu 1988-89… Dinamo – C.Zvezda 1-0 strelac Topic u 50 minutu pred 50.000 gledalaca. Ovo je izvestaj novinara koji je putovao sa nama (Vecernje novosti).
GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price - ciricdejancira - 11-02-2005
Zrenjanin 30.8.1992 godine Proleter-C.Zvezda 1-3 pred 5.000 gledalaca.Delija u kopu jedno 250.
Strelci: 1-0 Simov iz jedanaesterca, 1-1 Maslovar 65 minut, 1-2 Petkovic 67 minut, 1-3 Ilija Ivic 71 minut iz jedanaesterca.
U Zrenjaninu je kao sto I sami znate uvek poprilicno mirno,ali ovaj put se desilo nesto poprilicno zanimljivo I ludo.Utakmica je pocela,a nas nekoliko malo zakasnilo iz grada.Prilaze nam ove mladje Delije I kazu da su Indians (Proleterovi navijaci) sa istoka do nase tribine uzeli Zvezdinu zastavu meni se cini Zabalj.Oni su upravo poceli da skandiraju “ovo je vase”.Zastava je bila mala kockasta. Ilke I ja kazemo da nema nikakvih problema I da idemo po zastavu tamo na njihovu tribinu. Tako smo I uradili. Nas tridesetak (onih odabranih) je krenulo. Izlazimo sa nase tribine I pored zapada (gde smo se malo naoruzali) krecemo ka njihovoj tribini.Ulazimo na prepad pored redara I murije koji nisu imali predstavu o cemu se radi.Idemo onim platoom ka kopu ovih Indians kojih je bilo ne vise od 250 a ne manje od 200,I koji su znali o cemu se radi.Da napomenem da je na samoj toj tribini bilo oko 1.000 ljudi.Dolazimo do njih I ulazimo medju njih.Cute I nista ne progovaraju. Ja im kazem dobar dan,na sta ce im Ilke odmah zatim,gde je zastava. Oni I dalje svi stoje I nista ne progovaraju. Kazemo mi njima da imaju pet minuta da vrate zastavu ili ce mo im pocepati njihove zastave,dok smo onako I pogledali na cuku i trenutno vreme. Stojimo mi stoje oni,nista se ne desava,samo muk. Prodje jedno dva minuta pitamo ih ima li zastava ili nema.Oni I dalje mudruju I cute.Pitamo ih poslednji put I zakljucujemo da zastave nema (da nece da je vrate). U tom momentu ja silazim dole I poce da im cepam zastavu na ogradi. U istom momentu je izbila velika tuca na tribini gde im je I deo publike sa tribine prisao u pomoc. Prstali su bliski udarci na tribini I onom dole sirokom platou. U jednom momentu u jeku tuce ja preskacem ogradu da bih zavrsio zapocet posao oko cepanja zastava. I Dalje sve prsti. Tri one duze sam najmanje iscepao na nekoliko mesta po sirini. Kada je murija pocela da trci ka meni ja onu jednu veliku Indijans pokida celu I ulete sa njom u teren.Da napomenem da je u tim momentima tuca jos trajala,ono sto kaze bliska. Prekinuta je i utakmica zbog mog ulaska na teren. Panduri sa svih strana trce ka meni,dok sam ja pokusao sa zastavom da se probijem na tribinu gde je nas kop. Negde na centru onu veliku zastavu bacam na pandura sto mi je trcao onako kao zver u susret. Kako sam bacio zastavu na njega, jedan od ovih ostalih zveri od pozadi se bacio I uhvati me za noge, pri cemu sam pao na travu.Njih desetak se odmah sjatilo I pocelo cokulama da me bombarduje.Pokrio sam rukama poprilicno dobro glavu,ali sam dobio nekoliko udaraca u predelu gubice tako da je pocela I krv da pici (od tada mi na dva mesta duzine santimetar-dva vise ne raste brada), a u tom momentu svi igraci Zvezde sa sve klupom su dotrcali da bi me zastitili. Podigli su me murijasi gore I hteli da mi uviju ruke,ali nisu uspeli.Iza gola se smirilo koliko sam mogao videtii pocelo je privodjenje, dok je utakmica odmah I nastavljena. Dobio sam od murijasa ispred stadiona puno udaraca sto rukama,sto pendrecima I onda pravac gradski SUP Zrenjanin. Jedan nas Delija iz Beograda je vec bio tamo vezan za radijator u cucecem polozaju.koliko su ga tukli on je od tih batina cak bio I upisan. Utakmica se odavno zavrsila a u SUP ulazi ljutiti nacelnik koji pita ove ostale,da li ste ih peglali. Ovi kazu da nisu I da ce nas sada dole u podrum,nasta ja dobacim nacelniku da su nas peglali.Uvedose nas kod nacelnika u kancelariju,I onda svako svoju pricu slaze.Nacelnik ce na to.Necemo vam pisati prijave,ali da vam kazem sledece: u Zrenjaninu necu da vas vidim vise nikada,bez obzira da li se igra utakmica ili ne. Na ono nase da necemo dolaziti,bio je njegov odgovor da ce mo mi sigurno ponovo doci,I dosli smo ponovo. Izasli smo iz SUP-a kasno uvece.Ortaci ovog momka koji je bio sa mnom u Supu su ga cekali (a kakvi bi ortaci I Delije bili kada ga ne bi cekali) pa smo kolima uz prepricavanje celog dogadjaja krenuli ka Belom Gradu.
PS- U toj velikoj tuci na njihovoj tribini jedan nas je izboden nozem,ali ne kriticno. Bilo je povredjenih I na jednoj I na drugoj strani.Ta Zvezdina mala zastavica je izgleda ostala kod njih,ali je dala povoda za veliku tucu I nas hrabri I odlucni odlazak na protivnicku tribinu,bez I malo razmisljanja. .
GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price - ciricdejancira - 11-05-2005
Sezona 1986/87 (prolece) Osijek-C.Zvezda 2-1 pred 12.000 gledalaca na stadionu u “Gradskom vrtu” 14.6.1987 sa pocetkom u 17,00 casova…
Ovo je bilo zadnje kolo u ovoj sezoni. C.Zvezda je imala neke sanse da bude prvak, pa smo put Osijeka krenuli u velikom broju, u nadi da se mozemo dokopati titule. Posli smo rano ujutro ka Vinkovcima gde smo izasli I sacekali da se ukrcamo u neke sinobuse. Dok smo cekali sinobus od Vinkovcana nije bilo ni misa, sto nas je malo iznenadilo. Usli smo u sinobuse I krenuli smo ka Osijeku. Kakvi su to pilicari bili to je cudo jedno. Toliko je sporo isao, a ispred svakog drveta je stajao. Mi smo sve to nadomestili sa velikim zezanjem, pesmom I prognozama vezanim za tu I ostale utakmice zadnjeg kola. Stigli smo u Osijek I odmah smo posli na stadion, ali smo se predomislili pa smo krenuli na plazu na reci Dravi, jer je vec fino upeklo. Planirali smo da se na plazi svi skinemo goli I da se tako kupamo pred ostalim kupacima I naravno kupacicama. Presli smo preko viseceg mosta Dravu I dosli na plazu, gde smo podrpisali neke stvari, a neke delove od motora koje smo pocupali, bacili smo u Dravu. Onda je Peca Panker predlozio da ipak krenemo ka stadionu ili gradu, jer ako se budemo kupali, necemo posle moci dobro da navijamo. Slozili smo se da tako I uradimo, pa smo krenuli natrag. Na sredini mosta naletesmo na neke devojke ispred nas u tesnim sortcevima I suknjicama. Peca poceo onu jednu da pipka svuda po malo, a njoj sve to dosadi pa se naglo orenu I noktima pokusa da ogrebe Pecu. Peca se izmaknu I opali je nogom u kanticu. Nastavismo dalje I tu odmah blizu u nasu kolonu udjose dve cice koje su posle na plazu. Odmah je tu pala masovna hvatacina pa cak I za cicu-picu. Uzeli smo im neke stvari, a one su pocele da placu, pa smo im sve vratili osim parica. Posle jedno desetak minuta dolaze zandari na njihov poziv ili poziv ovih sa plaze koji su ostali bez stvari. Kada su panduri dosli mi smo lezali u nekoj ladovini ne bi li se malo odmorili od pesacenja. Panduri su bili okolo nas, tako da smo do stadiona dobili pratnju. Bili smo gladni I zedni pa smo u centru Osijeka zastali po kaficima, poslasticarnicama I drugim objektima, gde smo pili I jeli do mile volje. Neko je placao, a neko ne. U principu, bio nam je plan da se nekako otarasimo murije, ali posto smo fino hasali I pili u ladovini Osijeckih lokala, nismo ih ni primecivali (pandure). Celo vreme se naravno orila I pesma centrom Osijeka. Posto se polako priblizavao pocetak utakmice, a mi smo fino popunili stomacine, krenuli smo ka stadionu. Ja I jos neki momci iz Beograda nismo imali pare za kartu pa smo stali ispred blagajni da zicamo od Osijecana. Trazili smo od ljudi po 10-set hiljada. Neko da ,neko neda a ja ti izicka 400-sto hiljada I jos kupio kartu za utakmicu. Slicno su prosli I ovi drugi momci sto su zickali. Posto je utakmica bila pri samom pocetku, usli smo I pridruzili smo se nasoj ostaloj Braci na severnoj tribini stadiona u Osijeku. C.Zvezda je utakmicu izgubila sa 2-1 I plasirala se u Kup Uefa, sto je ipak bilo realno. Na utakmici smo odlico navijali, a tokom meca smo zapalili velike crne dimove, tako da smo pola stadiona zacadjili (u ponedeljak je to sve u onoj emisiji Indirekt bilo I prikazano). Kada smo posle utakmice izasli napolje negde tu u blizini stadiona ispred nas idu neki momci, a neka dvijica su imali po ranac na ramenima. Malo ubrzamo korak, dok se oni u opste nisu osvrtali. Sustignemo ih, a ja ugleda da se iz jednog ranca nesto malo plavi. Tu bila posadjena neka boranija, pa ti se mi docepasmo onih stapova sto su bili pobijeni u zemlju , pa po ledjima. Poce njihova bezanija preko onih prekopanih basta. Uzeli smo im jednu manju plavo-belu zastavu bez ikakvog natpisa dok je onaj sa velikim rancem bio preterano brz. Steta sto ga nismo uhvatili. Posle toga bez bilo akvih problema stizemo do stajge gde se ukrcavamo u sinobuse pa pravac Vinkovci, gde opet nije bilo nista, I onda uz kuntanje I salu ka nasem Beogradu.
GOSTOVANJA PO BIVSOJ YU-veteranske price - ciricdejancira - 11-07-2005
Evo na primer mi u Splitu 1987/88 na utakmici Hajduk-C.Zvezda 2-2 gledalaca 35.000.Iz Beograda smo vozom krenuli u pola devet uvece I bilo nas je tacno 29.Jedan deo je trebalo da dodje na samu tekmu posto su bili na moru(Hrvatsko primorje).Posto je bila turisticka sezona voz je bio krcat turista(avgust mesec) sto nam je I odgovaralo posto dosta nas nije imalo karte.Solidno smo se smestili I voz je krenuo na vreme.Posle 13-tak sati stizemo u Knin negde u jutarnjim satima.Izasli smo u Kninu.Tu su se ukrstali vozovi,tako da smo neke Dinamovce spazili u tom drugom vozu koji je iz Splita isao za Zagreb.Isli su na Dinamovu utakmicu.Malo smo ih sutnuli I odmah se stvorila murija.Odlazimo ka centru gde nam par Kninjana donosi nesto za klopu.Isli smo tu na neku reku I kupali se(hladnija od leda).posle toga se u grupama razbijemo po gradicu.Pili smo u kafanama I kaficima,isli na tvrdjavu…Skupili smo se u zakazano vreme ocekujuci voz za Split.Tu na stajgi neocekivano naidjose par lokalnih Torcidasa.Izlupasmo ih onako zaprepascene,dok im uzesmo par kupovnih transparenata I sve ih odmah icepasmo.Usli smo u voz koji je krenuo ka Splitu.Nekoliko nas se jedva provuklo bez karata na toj deonici.Na samom ulasku u Split(u Kastelima) su nas malo kamenovali ali nista posebno.Ulazimo na glavnu stajgu I izlazimo na ulicu I krecemo se rivom.Niko nas iz Torcide nije cekao jer je I tekma za 40-setak minuta trebala da pocne.Za svaki slucaj su jednog ostavili da isprati I ovaj voz I da ih obavesti koliko nas je doslo iz Beograda(ako smo dosli).Sve nas je prebrojao I otrcao da javi ovima na tribini.Murije u Splitu brate mozes da vidis samo na razglednici,sto se nas tice nama I nije potrebna,ali mozete da zamislite sta bi sve sa njima I ostalima bilo u Beogradu da je tako.Beograd glavni grad.Svaka susa dodje I ne sme dlaka sa glave da mu fali.Idemo dalje.Krecemo se glavnom ulicom ka stadionu Poljud kao ratnici podzemlja.Usput smo pevali Zvezdine I Srpske pesme uz dosta verbalnih duela sa gradjanima I velikim kolonama navijaca Hajduka.Dosli smo na stadion bez nekog veceg incidenta.Da podsetim da je iz Knina sa nama krenuo samo jedan Kninjanin,dok su svi ostali navijaci Zvezde sa tih prostora dosli sopstvenim prevozom…Na stadionu fantasticna atmosvera uz dosta verbalnih carki sa ovima na Zapadu. Nekoliko puta smo se zaletali na njih,dok smo ih non stop gadjali kao I oni nas.Dogovorili smo se da izadjemo pola sata ranije da bi stigli na poslednji voz za Beograd,dok bi sledeci bio tek sutra.Pratimo poslednji Zvezdin napad I gle cuda penal za nas.Piksi sutira I pogadja mrezu Hajduka za 2-2 (bio je to na kraju I konacan rezultat).Posle postignutog gola pravimo talas I polako izlazimo(Zvezdasa bilo par stotina na tribini) ispred stadiona.Nihov kurir otrca ka severnoj tribini da im javi da smo mi iz Beograda izasli.Bilo nas je tacno 55.Vec se smracilo I krecemo ka obliznjim zgradama,gde smo se naoruzali do zuba sa mocugama izlomljenim sa drveca ispred tih zgrada…E onda pocinje haos.U brzom hodu lomimo sve zivo.To je bila ulica tacno na spram one sto smo dosli na Poljud.Lupamo vozila koja su bila parkirana u ulici I gazimo preko njihovih krovova I hauba napadajuci ljude koji su nailazili I koji su sedeli po terasama.Taman kada smo izbili blizu rive pun kamion sa lubenicama smo rastrgli I sve su lubenice otisle niz put.Malo nize momak udara ustasu na motoru(kros) tacno nogom u grudi u velikom pokretu.Covek pada sa motora,dok motor onako sam jos 50-setak metara ide dok se nije zakucao u izlog(meni se cini neke robne kuce)Ulazimo na rivu I idemo njenom sredinom punom kao sibica I u naletu udaramo koga stignemo pri tome je bilo po navodima policije I otetih zlatnih ogrlica kao I nekih drugih vrednih stvari.Par ljudi je uhapseno,dok se nas par izvuklo na foru da nemamo licne karte jer smo maloletni I to je na jedvite jade proslo(a bili smo svi punoletni).Ovi sto su bili uhapseni su odvedeni u pritvor,gde su osudjeni na po15-30 dana zatvora.Ubrzo zatim stize I koja stotina ovih iz Torcide tako da poce veliki obracun kamenicama.Bili smo na prvom peronu ispred voza za Beograd(kasnio je zbog murije koja nas je hapsila) I imali smo puno kamenica pored sebe pa smo ih u nekoliko navrata odbili.Bili smo u velikoj manjini I znali smo da im nikako ne smemo dopustiti da se probiju do kamenica na kolosecima pa smo ih sa njima zestoko zasipali.Voz naprasno krece,a mi utrcavamo u njega I pravac Beograd.Kakvih je tu samo faca sa Severa bilo, ma u vatru smo smeli da udjemo.