10-29-2005, 08:59 AM
Niksic: Sutjeska – C.Zvezda 2-2 sezona 1987/88 zadnje kolo, pred 15.000 gledalaca…
Strelci: 1-0 Rakojevic 48-mi minut, 1-1 Djurovic 53-ci, 2-1 Djukic 59-ti, 2-2 Vladan Lukic 88-smi.
Crvena Zvezda se posle ovog odlucujuceg zadnjeg kola okitila sa 16-tom titulom.
Voz za Niksic sam sacekao sa drustvom na stajgi u Lazarevcu, a stigao je tacno po redu voznje oko 23 casa. To vece je grmelo, sevalo kao da se zemlja trese I nebo cepa, a sve to bez kapi kise, barem je tako bilo dokle nismo krenuli. Voz je stigao sa svojom dugackom kompozicijom, a mi smo usli u njega u potragu za nasima. Odmah u bifeu naletimo na dvojicu (jednih od vodja) vodja koji su tukli treceg vodju, koji je bio krvav od batinanja. Rekli su mi da ovi ostali nasi kuntaju u vozu, tako da smo se I mi uglavili u obliznji prazan kupe, tako da smo se probudili tek ujutro u Podgorici, gde smo svi izasli zbog presedanja do Niksica. Kada je voz stigao u Podgoricu bilo je oko 7-dam sati izjutra. Bilo nas je negde oko 300-sta, tako da smo odmah usli u neki pilicar I ubrzo smo stigli u Niksic. Odmah smo se rastrkali po gradu, kud koji mili moji. Ja I ovi moji smo tu u malenom parkicu nesto hasali, I gledali neke Niksicane kako vezbaju od ranog jutra, zgibove I ostalo, dok je murija neke nase vec uhapsila zbog pisanja grafita po Niksickim fasadama. Vecina od nas pridoslih iz Beograda se obrela po kaficima I kafanama, ali posto se priblizavao pocetak meca, kretali smo polako ka stadionu, dugackom glavnom ulicom Niksica. Posto smo stigli na stadion, dosta nas se obrelo za kartu za “DZ”. Inace ova utakmica je bila odlucujuca Sutjesci za opstanak, a Zvezdi za titulu. Stadion je bio pun kao oko, a mi smo bili na celoj tribini iza gola, sa mnostvom zastava. Bilo je vrlo puno navijaca Zvezde iz Crne Gore I Hercegovine. Utakmica je pocela u Niksicu, a ona u Beogradu izmedju Partizana I Buducnosti sa 10-setak minuta zakasnjenja, navodno zbog oprostaja Zvonka Varge (dok mu se da cvece I ostalo), ali naravno sve je to bilo organizovano da bi mogli da steluju, ako im bude odgovarao rezultat iz Niksica. Sutjeska je povela u 48-mom minutu, a posle samo pet minuta Zvezda preko Djurovica dolazi do izjednacenja. Zvezdi u ovom mecu jedino nije odgovarao poraz, jer u tom slucaju ako Partizan da Buducnosti tri gola bez primljenog, postaje on sampion. Sutjesci je trebala pobeda za siguran opstanak, a ako Pristina kao domacin koja je I teoretski ispala, pobedi Celik iz Zenice onda joj je dovoljan I bod. Celik bi u ligi ostao samo u slucaju da Sutjeska ne pobedi Zvezdu, a oni dobiju u Pristini. Proslo je 5-6 minuta od Zvezdinog izjednacenja a Sutjeska prelazi golom Djukica ponovo u vodjstvo od 2-1. U Beogradu za to vreme Partizan vodi sa 2-0, a negde blizu kraja meca u Niksicu na radio prenosu cujemo da je penal za Partizan. Ako bi Partizan poveo sa 3-0, a u Niksicu Sutjeska pobedi oni su prvaci. Partizan sutira penal I masi ga (meni se cini Djelmas), za to vreme u Niksicu nase veliko odusevljenje, ali samo dva , tri minuta, jer je sudija u Beogradu ponovo svirao penal za Partizan. Ponovo Grobari sutiraju penal (mislim da je opet sutirao Djelmas) I mase ga. Veliko nase veselje povodom promasenog penala u Beogradu nastavlja se ubrzo zatim, pogodkom Vlade Lukica za 2-2. Bio je to 88-mi minut, tako da je spiker odmah zatim obavestio sve na stadionu da Pristina protiv Celika vodi sa 2-0 sto im je I te kako odgovaralo (Sutjesci). Sudija u Niksicu je oznacio kraj meca, tako da je Zvezda I zvanicno postala prvak drzave po 16-ti put. Odmah po okoncanju meca, poceli smo da izlecemo na teren dok su panduri poceli zestoko sve da udaraju pendrecima I nogama. Mene je jedan od tih pobesnelih pandura u tom metezu, kada sam preskakao ogradu, zveknuo po nozi pendrekom, tako da sam imao masnicu skoro mesec dana. Velikom represijom panduri su nas vratili na tribine I poceli su masu da potiskuju ka izlazu, pri tome udarajuci koga su stigli, onako krvnicki. Bili su svi Niksicani vise nego nervozni, jer je Pristina za dva tri minuta po okoncanju ovog meca u Niksicu, namerno pustila Celik da za dva, tri minuta nadoknade vremena, da tri gola, pobedi sa 3-2, tako da je Sutjeska ispala iz lige, a Celik ostao. Posto su panduri puno stisli masu ka izlazu, nastalo je I talasanje. Skupili smo se ispred stadiona I uzvratili smo velikim kamenicama ka pandurima, tako da je jedan od njih zadobio ozbiljniju povredu glave. Kada smo koliko toliko sa murijom izravnjali racune, onda smo krenuli polako ka stajgi. Kada smo bili na obliznjem mostu pomesali smo se sa Niksicanima, a u tom ti se iz one guzve samo zaculo
RZTE CIGANE, tako da pocinje velika tuca uzduz citave glavne ulice u Niksicu. U momentu su svi Niksicani skocili na nas, a u tim momentima su sa njihove strane vadjeni I pistolji. Velii gnev Niksicana je izazvao I nas stampedo koji je u trku ka dalekoj stajgi rusio na sta je naleteo. Lomljeni su izlozi na lokalima, kamenice prste sa sviju strana, kako prema nama tako I prema njima, desavaju se I sporadicne tuce, a sve to u jednom u ubrzanom hodu I trku. Dok je nas 20-setak laganije islo ka stajgi, ovi koji su vec stigli na stajgu bacali su kamenje na pobesnele Niksicane sa obliznjih vagona zeleznicke stanice. Taman sto mi dolazimo, dosla je u vecem broju murija, koja je razdvojila zaracene strane. Odmah se tu dalo videti da je bilo povredjenih I na jednoj I na drugoj strani, posle tih okrsaja ulicama Niksica. Murija je inace brzo reagovala pa je veliku vecinu nasih prebacila autobusima za tadasnji Titograd, dok je nas 30-40 ostalo u Niksicu. Pijuckali smo tu na stajgi I uz prepricavanje odigranog na ulicama Niksica, cekali smo voz. Za to vreme je dolazilo nekih par Niksicana, sa calmama na glavi, nebi li kao izravnjali racune, ali ih je murija udaljila. Napokon se ukrcavamo na voz i nedugo zatim se u Titogradu spajamo sa ovima koji su prebaceni autobusima, I onda ti uz kuntanje I zezanje, pravac Beograd…
Strelci: 1-0 Rakojevic 48-mi minut, 1-1 Djurovic 53-ci, 2-1 Djukic 59-ti, 2-2 Vladan Lukic 88-smi.
Crvena Zvezda se posle ovog odlucujuceg zadnjeg kola okitila sa 16-tom titulom.
Voz za Niksic sam sacekao sa drustvom na stajgi u Lazarevcu, a stigao je tacno po redu voznje oko 23 casa. To vece je grmelo, sevalo kao da se zemlja trese I nebo cepa, a sve to bez kapi kise, barem je tako bilo dokle nismo krenuli. Voz je stigao sa svojom dugackom kompozicijom, a mi smo usli u njega u potragu za nasima. Odmah u bifeu naletimo na dvojicu (jednih od vodja) vodja koji su tukli treceg vodju, koji je bio krvav od batinanja. Rekli su mi da ovi ostali nasi kuntaju u vozu, tako da smo se I mi uglavili u obliznji prazan kupe, tako da smo se probudili tek ujutro u Podgorici, gde smo svi izasli zbog presedanja do Niksica. Kada je voz stigao u Podgoricu bilo je oko 7-dam sati izjutra. Bilo nas je negde oko 300-sta, tako da smo odmah usli u neki pilicar I ubrzo smo stigli u Niksic. Odmah smo se rastrkali po gradu, kud koji mili moji. Ja I ovi moji smo tu u malenom parkicu nesto hasali, I gledali neke Niksicane kako vezbaju od ranog jutra, zgibove I ostalo, dok je murija neke nase vec uhapsila zbog pisanja grafita po Niksickim fasadama. Vecina od nas pridoslih iz Beograda se obrela po kaficima I kafanama, ali posto se priblizavao pocetak meca, kretali smo polako ka stadionu, dugackom glavnom ulicom Niksica. Posto smo stigli na stadion, dosta nas se obrelo za kartu za “DZ”. Inace ova utakmica je bila odlucujuca Sutjesci za opstanak, a Zvezdi za titulu. Stadion je bio pun kao oko, a mi smo bili na celoj tribini iza gola, sa mnostvom zastava. Bilo je vrlo puno navijaca Zvezde iz Crne Gore I Hercegovine. Utakmica je pocela u Niksicu, a ona u Beogradu izmedju Partizana I Buducnosti sa 10-setak minuta zakasnjenja, navodno zbog oprostaja Zvonka Varge (dok mu se da cvece I ostalo), ali naravno sve je to bilo organizovano da bi mogli da steluju, ako im bude odgovarao rezultat iz Niksica. Sutjeska je povela u 48-mom minutu, a posle samo pet minuta Zvezda preko Djurovica dolazi do izjednacenja. Zvezdi u ovom mecu jedino nije odgovarao poraz, jer u tom slucaju ako Partizan da Buducnosti tri gola bez primljenog, postaje on sampion. Sutjesci je trebala pobeda za siguran opstanak, a ako Pristina kao domacin koja je I teoretski ispala, pobedi Celik iz Zenice onda joj je dovoljan I bod. Celik bi u ligi ostao samo u slucaju da Sutjeska ne pobedi Zvezdu, a oni dobiju u Pristini. Proslo je 5-6 minuta od Zvezdinog izjednacenja a Sutjeska prelazi golom Djukica ponovo u vodjstvo od 2-1. U Beogradu za to vreme Partizan vodi sa 2-0, a negde blizu kraja meca u Niksicu na radio prenosu cujemo da je penal za Partizan. Ako bi Partizan poveo sa 3-0, a u Niksicu Sutjeska pobedi oni su prvaci. Partizan sutira penal I masi ga (meni se cini Djelmas), za to vreme u Niksicu nase veliko odusevljenje, ali samo dva , tri minuta, jer je sudija u Beogradu ponovo svirao penal za Partizan. Ponovo Grobari sutiraju penal (mislim da je opet sutirao Djelmas) I mase ga. Veliko nase veselje povodom promasenog penala u Beogradu nastavlja se ubrzo zatim, pogodkom Vlade Lukica za 2-2. Bio je to 88-mi minut, tako da je spiker odmah zatim obavestio sve na stadionu da Pristina protiv Celika vodi sa 2-0 sto im je I te kako odgovaralo (Sutjesci). Sudija u Niksicu je oznacio kraj meca, tako da je Zvezda I zvanicno postala prvak drzave po 16-ti put. Odmah po okoncanju meca, poceli smo da izlecemo na teren dok su panduri poceli zestoko sve da udaraju pendrecima I nogama. Mene je jedan od tih pobesnelih pandura u tom metezu, kada sam preskakao ogradu, zveknuo po nozi pendrekom, tako da sam imao masnicu skoro mesec dana. Velikom represijom panduri su nas vratili na tribine I poceli su masu da potiskuju ka izlazu, pri tome udarajuci koga su stigli, onako krvnicki. Bili su svi Niksicani vise nego nervozni, jer je Pristina za dva tri minuta po okoncanju ovog meca u Niksicu, namerno pustila Celik da za dva, tri minuta nadoknade vremena, da tri gola, pobedi sa 3-2, tako da je Sutjeska ispala iz lige, a Celik ostao. Posto su panduri puno stisli masu ka izlazu, nastalo je I talasanje. Skupili smo se ispred stadiona I uzvratili smo velikim kamenicama ka pandurima, tako da je jedan od njih zadobio ozbiljniju povredu glave. Kada smo koliko toliko sa murijom izravnjali racune, onda smo krenuli polako ka stajgi. Kada smo bili na obliznjem mostu pomesali smo se sa Niksicanima, a u tom ti se iz one guzve samo zaculo
RZTE CIGANE, tako da pocinje velika tuca uzduz citave glavne ulice u Niksicu. U momentu su svi Niksicani skocili na nas, a u tim momentima su sa njihove strane vadjeni I pistolji. Velii gnev Niksicana je izazvao I nas stampedo koji je u trku ka dalekoj stajgi rusio na sta je naleteo. Lomljeni su izlozi na lokalima, kamenice prste sa sviju strana, kako prema nama tako I prema njima, desavaju se I sporadicne tuce, a sve to u jednom u ubrzanom hodu I trku. Dok je nas 20-setak laganije islo ka stajgi, ovi koji su vec stigli na stajgu bacali su kamenje na pobesnele Niksicane sa obliznjih vagona zeleznicke stanice. Taman sto mi dolazimo, dosla je u vecem broju murija, koja je razdvojila zaracene strane. Odmah se tu dalo videti da je bilo povredjenih I na jednoj I na drugoj strani, posle tih okrsaja ulicama Niksica. Murija je inace brzo reagovala pa je veliku vecinu nasih prebacila autobusima za tadasnji Titograd, dok je nas 30-40 ostalo u Niksicu. Pijuckali smo tu na stajgi I uz prepricavanje odigranog na ulicama Niksica, cekali smo voz. Za to vreme je dolazilo nekih par Niksicana, sa calmama na glavi, nebi li kao izravnjali racune, ali ih je murija udaljila. Napokon se ukrcavamo na voz i nedugo zatim se u Titogradu spajamo sa ovima koji su prebaceni autobusima, I onda ti uz kuntanje I zezanje, pravac Beograd…