10-25-2005, 02:39 PM
SPARTAK – CRVENA ZVEZDA 1-0
Septembar 1988 godine pred skoro 20.000 gledalaca.
Za ovo gostovanje u Suboticu nas je sa glavne zeleznicke stanice krenulo poprilicno dosta, oko 500-sto. Pored toga na svim usputnim stanicama je ulazilo dosta Zvezdasa.U Suboticu smo stigli u popodnevnim satima. Murija je bila iznenadjena u kolikom smo broju dosli, tako da je murija odmah organizovala pratnju do stadiona ne dozvoljavajuci nikome da se izdvoji iz ogromne kolone, I ode u grad. Isli smo ka stadionu polako uz pesmu I veliku buku. Ljudi su izlazili na kapije ispred kuca I gledali sve to sa cudjenjem, jer su miran narod. Stigli smo na stadion I razisli se po gradu, kud koji mili moji, I pored toga sto je murija pokusala svim silama da nas onemoguci u tome. Pili smo I hasali po gradu, sve skupa smo se dobro zezali. Tu blizu stadiona, jedna cigancica je plakala jer joj je jedna grupa nasih sto se vracala iz grada pokupila sve lubenice. Sto se tice karata za utakmicu, bile su poprilicno skupe za tu priliku, ali smo svi nekako usli na tribine stadiona Spartaka. Na stadionu nas je bilo stvarno dosta, cela Severna tribina. Navijalo se dobro, a na pocetku drugog poluvremena smo zapalili I preko deset baklji. Odmah pored nas na zapadu su sedele (grupa njih) lepe Suboticanke, koje su nas sa odusevljenjem posmatrale. Crvena Zvezda je izgubila sa 1-0, posle vrlo slabe igre, a Davidovic je primio gol skoro sa centra, jer je pricao sa publikom. Lopta je uletela pod samu precku. Posle utakmice smo se svi zajedno uputili ka zeleznickoj stanici odakle smo ubrzo imali I voz za Beograd. Ovo mi je bila zadnja utakmica pred odlazak u JNA.
Septembar 1988 godine pred skoro 20.000 gledalaca.
Za ovo gostovanje u Suboticu nas je sa glavne zeleznicke stanice krenulo poprilicno dosta, oko 500-sto. Pored toga na svim usputnim stanicama je ulazilo dosta Zvezdasa.U Suboticu smo stigli u popodnevnim satima. Murija je bila iznenadjena u kolikom smo broju dosli, tako da je murija odmah organizovala pratnju do stadiona ne dozvoljavajuci nikome da se izdvoji iz ogromne kolone, I ode u grad. Isli smo ka stadionu polako uz pesmu I veliku buku. Ljudi su izlazili na kapije ispred kuca I gledali sve to sa cudjenjem, jer su miran narod. Stigli smo na stadion I razisli se po gradu, kud koji mili moji, I pored toga sto je murija pokusala svim silama da nas onemoguci u tome. Pili smo I hasali po gradu, sve skupa smo se dobro zezali. Tu blizu stadiona, jedna cigancica je plakala jer joj je jedna grupa nasih sto se vracala iz grada pokupila sve lubenice. Sto se tice karata za utakmicu, bile su poprilicno skupe za tu priliku, ali smo svi nekako usli na tribine stadiona Spartaka. Na stadionu nas je bilo stvarno dosta, cela Severna tribina. Navijalo se dobro, a na pocetku drugog poluvremena smo zapalili I preko deset baklji. Odmah pored nas na zapadu su sedele (grupa njih) lepe Suboticanke, koje su nas sa odusevljenjem posmatrale. Crvena Zvezda je izgubila sa 1-0, posle vrlo slabe igre, a Davidovic je primio gol skoro sa centra, jer je pricao sa publikom. Lopta je uletela pod samu precku. Posle utakmice smo se svi zajedno uputili ka zeleznickoj stanici odakle smo ubrzo imali I voz za Beograd. Ovo mi je bila zadnja utakmica pred odlazak u JNA.