08-28-2009, 09:09 AM
Први утисак који морам да истакнем је масован долазак Делија и Звездаша и поред негативног резултата из прве утакмице... Север је већ на добром путу да на свакој утакмици буде пун, али Запад и Исток дефинитивно нису више оне сабласно празне трибине из неких претходних сезона... Имам утисак да дефинитивно свима постаје небитно са ким Звезда игра, већ да долазе да гледају Звезду и да поделе љубав према клубу са онима који седе или стоје поред њих на некој од трибина... Ово није запажање само до синоћ, и против Рада а и на европским утакмицама са неатрактивним противницима прича је слична... Све то значи да смо на добром путу са акцијом мобилизације Звездаша и свих осталих којима је Звезда у срцу...
Сами прилази стадиону су синоћ били крцати као у нека срећнија времена и владала је врло позитивна атмосфера као да је успех загарантован а не да треба да јуримо 3 гола разлике... Иако су чуда могућа и сви смо се потајно надали у то, реално је већина људи дошла да гледа једну нову, борбену, полетну Звезду, која јури победу, па ако то донесе и пролаз даље, још боље... Лично, задовољан сам се вратио са стадиона иако нисмо прошли даље...
Север синоћ, мало је рећи да је био препун... Игла није могла да падне у појединим секторима... 20-ак минута пре почетка утакмице реке људи су улазиле, и при покушају да прођу што ниже на трибину, заустављали се на првим степеницама... Загревање уз песме са разгласа и звиждуци противничком тиму, прекинути су појављивањем легенде Драгана Џајића у вип ложи западне трибине... Цео стадион је одао почаст легенди вишеминутним скандирањем Драган Џајић!!!
Излазак играча на терен, дижу се најлони и феноменална слика коју прати аплауз са солидно попуњених истока и запада и нешто слабијег југа... Али синоћ веома гласног југа... Севају блицеви на све стране, чак и из кавеза са противничким навијачима... Не доживљава се спектакл сваки дан... А кореографија са црвено-белим стрелицама са обе стране, а у средини на црној подлози жути бројеви који означавају жељени резултат 4:0... На огради порука: Са нама се може све што се пожели... Све ово прати Пуне трибине лудих навијача... Одлично отпевана и доста дуго... Уопштено, у првом полувремену није много песама певано јер све што се певало је дуго и доста добро певано... Смењивале су се По зими киши Сунцу снегу, Напред Звезда ле, Але але але о, дозивање са свим трибинама на Када Звездо играш ти... Голови које смо дали, посебно овај други пред полувреме су додатно усијали атсмоферу и грмљавина се пренела у појединим моментима на све четири трибине, те је прво полувреме било једно од најбољих издања целог стадиона у последњих неколико година... Север, наравно за копље испред свих, али то се и подразумева...
Други део игре почиње доста добро, појављује се и тих фамозних 80 гостујућих навијача (до тада не више од 20-30 у кавезу) а Југ реагује као да је Север... Залетање ка огради, „размена дресова и осталих реквизита“ али и „наши“ жандари показују да нису мање нежни од чешких, према нама наравно... Ми смо цигани, најјачи смо најјачи одјекује у том моменту са свих трибина, прво са Југа, а када Север наставља са стандардним репертоаром Запад наставља са Ми смо цигани, па је штета што их шипка није чула, овог пута смо требали ми њих да испратимо... Грмели су као никад... Нажалост, сан који смо сањали је остао недосањан након гола који примамо, и тада дефинитивно пада тензија и наступа период лошијег навијања... Далеко од тога да је стало, али је маса утихнула, а коп није стао са песмама којима је пружао подршку момцима на терену... Пред крај добрих десетак минута певамо Ти играш на облацима славе и пратимо натпис са ограде... С обзиром да је поновљено добрих десетак пута у пар наврата је то било више него добро... На крају, уз малу помоћ осталих трибина Мараканом грми Добро знај... Последњи судијски звиждук, песма не стаје, постаје све јача... Фудбалери отпоздрављају прво Северу, а потом и осталим трибинама, а песма и даље одзвања, па се лагано прелази и на Од рођења мог и многи са том песмом и напуштају стадион...
Идемо даље... Крушевац, недеља 30.08. – вечерњи термин...
Сами прилази стадиону су синоћ били крцати као у нека срећнија времена и владала је врло позитивна атмосфера као да је успех загарантован а не да треба да јуримо 3 гола разлике... Иако су чуда могућа и сви смо се потајно надали у то, реално је већина људи дошла да гледа једну нову, борбену, полетну Звезду, која јури победу, па ако то донесе и пролаз даље, још боље... Лично, задовољан сам се вратио са стадиона иако нисмо прошли даље...
Север синоћ, мало је рећи да је био препун... Игла није могла да падне у појединим секторима... 20-ак минута пре почетка утакмице реке људи су улазиле, и при покушају да прођу што ниже на трибину, заустављали се на првим степеницама... Загревање уз песме са разгласа и звиждуци противничком тиму, прекинути су појављивањем легенде Драгана Џајића у вип ложи западне трибине... Цео стадион је одао почаст легенди вишеминутним скандирањем Драган Џајић!!!
Излазак играча на терен, дижу се најлони и феноменална слика коју прати аплауз са солидно попуњених истока и запада и нешто слабијег југа... Али синоћ веома гласног југа... Севају блицеви на све стране, чак и из кавеза са противничким навијачима... Не доживљава се спектакл сваки дан... А кореографија са црвено-белим стрелицама са обе стране, а у средини на црној подлози жути бројеви који означавају жељени резултат 4:0... На огради порука: Са нама се може све што се пожели... Све ово прати Пуне трибине лудих навијача... Одлично отпевана и доста дуго... Уопштено, у првом полувремену није много песама певано јер све што се певало је дуго и доста добро певано... Смењивале су се По зими киши Сунцу снегу, Напред Звезда ле, Але але але о, дозивање са свим трибинама на Када Звездо играш ти... Голови које смо дали, посебно овај други пред полувреме су додатно усијали атсмоферу и грмљавина се пренела у појединим моментима на све четири трибине, те је прво полувреме било једно од најбољих издања целог стадиона у последњих неколико година... Север, наравно за копље испред свих, али то се и подразумева...
Други део игре почиње доста добро, појављује се и тих фамозних 80 гостујућих навијача (до тада не више од 20-30 у кавезу) а Југ реагује као да је Север... Залетање ка огради, „размена дресова и осталих реквизита“ али и „наши“ жандари показују да нису мање нежни од чешких, према нама наравно... Ми смо цигани, најјачи смо најјачи одјекује у том моменту са свих трибина, прво са Југа, а када Север наставља са стандардним репертоаром Запад наставља са Ми смо цигани, па је штета што их шипка није чула, овог пута смо требали ми њих да испратимо... Грмели су као никад... Нажалост, сан који смо сањали је остао недосањан након гола који примамо, и тада дефинитивно пада тензија и наступа период лошијег навијања... Далеко од тога да је стало, али је маса утихнула, а коп није стао са песмама којима је пружао подршку момцима на терену... Пред крај добрих десетак минута певамо Ти играш на облацима славе и пратимо натпис са ограде... С обзиром да је поновљено добрих десетак пута у пар наврата је то било више него добро... На крају, уз малу помоћ осталих трибина Мараканом грми Добро знај... Последњи судијски звиждук, песма не стаје, постаје све јача... Фудбалери отпоздрављају прво Северу, а потом и осталим трибинама, а песма и даље одзвања, па се лагано прелази и на Од рођења мог и многи са том песмом и напуштају стадион...
Идемо даље... Крушевац, недеља 30.08. – вечерњи термин...
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "