Posts: 89
Threads: 1
Joined: Nov 2003
Quote:Znaci zakljucismo da je zlocina bilo na obadvije strane. To je znaci jasno svima na ovom topic-u. Medjutim postavlja se pitanje zasto su samo Srbi okrivljeni za rat (genocid, etnicko ciscenje...) u Bosni i Hercegovini?
Kljucna stvar.... da li se iko upitao, pa mozda i jesmo uradili to zasto smo optuzeni, da li se iko zapitao, pa jel moguce da pola Evrope laze, samo smo mi u pravu, je moguce da smo mi uradili to u Srebrenici, jel moguce da smo mi krivi za Markale, za mnogo drugo..mislim da je tu glavni problem. Mislim da je ovdje stvar drugacija, svakome je jasno da kuda su prosli mudzahedini da su uglavnom cinili zlocine. Svakome je jasno da su se na Kazanima ubijali neduzni Srbi, da su u Grabovici Armija BiH pobila cijelo hrvatsko selo i sl. Ali jok..nismo mi nismo mi, tako nekako zvuci kada cujes srpsku javnost. Iako je ubistvo ubistvo, zlocin zlocin, ipak se ne mogu porediti 2 covjeka, ako je jedan ubio 5 ljudi, a drugi 100 ljudi, nadam se da shvatas poentu. Opet ponavljam uglavnom zlocin nad civilima je to za sto se Srbi optuzuju, 90% onih u Hagu su tamo zbog toga. Jebiga prosiri se tema, a kako i ne bi..uglavnom sve je receno.
Posts: 724
Threads: 3
Joined: Feb 2005
Неђе Србин сакривен у гори,
Страшно чудо измисли и створи.
Научи га Сила са Небеса,
Јаворово дрво те отеса!
Posts: 77
Threads: 1
Joined: Feb 2005
Ako se uzme broj stradalih srpskih civila u okolini Srebrenice koji iznosi oko 1300 zrtava(koji su na najgnusniji nacin ubijeni), plus 3000(najmanje) srpskih civila koji su pobijeni u Sarajevu dolazi se do impozantnog broja civilnih zrtava i na Srpskoj strani. Medjutim ja nigde nisam cuo, procitao, video da je iko od stranih zvanicnika ikad javnost upoznao sa ovim zrtvama. Uzmimo u obzir da je u broj srpskih zrtava u SA u ovom slucaju minimiziran i nije preuvelican kao sto je to slucaj sa Srebrenicom.Sta je sa civilima iz Krajine?Proterani su sa svoje vekovne teritorije a mnogi su i igubili zivote u tom progonu.Vidis u ovom slucaju ta tvoja Evropa zajedno sa Amerikom je zatvorila oci i cak sto vise je naoruzavala Hrvatsku vojsku (Nemacka,SAD), pa je i sam Bil Klinton u svojoj skoro objavljenoj knjizi napisao kako je navijao za hrvatske i muslimanske snage za vreme rata u Bosni i Hrvatskoj i prizeljkivao njihovu pobedu.I to kaze predsednih najmocnije drzave na svetu koja treba da ima ulogu svetskog policajca i da bude neutralna.U Hrvatskoj je prakticno ucinjeno etnicko ciscenje i niko to u svetu nije osudio a kada se nesto slicno desilo na Kosovu taj isti svet je u startu optuzio Srbiju i srpski narod i bombardovao istu. A to sto kazes 'da li je moguce da pola Evrope laze"je smesno. Jeli za tebe merilo postenja ta Zap. Evropa na celu sa Sjedinjenim Americkim Drzavama koji gledaju samo svoje interese i koji ce pisati istoriju onako kako njima odgovara. Tadodje bi te mogoa razuveriti i za Markale jer je velika laz da su Srbi ucinilo to zlodelo, pa je i sam Alija Izetbegovic pred smrt priznao da to nije ucinila Srpska strana nego muslimanska ali se to krije i ne iznosi u javnost ali me mrzi da pisem i ubedjujem se sa tobom s obzirom da od toga nema vajde jer ni ti ni ja necemo promeniti nasa misljenja.
ve ih prodaj Dzajo, kupi nam Ronalda
Posts: 724
Threads: 3
Joined: Feb 2005
Неђе Србин сакривен у гори,
Страшно чудо измисли и створи.
Научи га Сила са Небеса,
Јаворово дрво те отеса!
Posts: 77
Threads: 1
Joined: Feb 2005
Evo ti jos istine o Markalama:
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici …”, rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za “Nedeljni telegraf”, “ali još ne smem da je objavljujem”. Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!
Piše: Željko Vuković
U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.
“Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima” – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.
U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno…
“O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana” - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži…
Eshilov povratak
A onda novi šok! Citiram:
“ Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem”…
Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:
“Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku…
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to…
Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.
Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu
ve ih prodaj Dzajo, kupi nam Ronalda
Posts: 77
Threads: 1
Joined: Feb 2005
Hercegovac imam jedno pitanje za tebe. Znas li mozda nesto vise o filmu (dokumentarcu) 'Pobij, pokrsti i proteraj' od Svetlane Petrusic, koji RTS vec duze vreme odbija da prikaze na televiziji?
ve ih prodaj Dzajo, kupi nam Ronalda
Posts: 77
Threads: 1
Joined: Feb 2005
ve ih prodaj Dzajo, kupi nam Ronalda
Posts: 89
Threads: 1
Joined: Nov 2003
Quote:...
Dovoljno je da pogledam na dnu stranice sljedece pa da vidim i ozbiljnost same:
- Croats are resurrecting Nazi Croatia
- Muslims are resurrecting Turkish Empire
- Kosovo Albanians are making Drug Haven
Ili blago prevedi, krivi Hrvati, krivi Muslimani-Bosnjaci, krivi Albanci, ali Srbi jok. A sa druge strane, vec je dokazano cinjenicama sve, komisija medju kojom su bili i 'strendzeri', sve je i u Hagu prikazano. Drugo je sto to neko nece da prizna isto kao i za ovaj snimak, vec je pukla prica da je fotomontaza??!
Hercegovac rekoh ti prije ne mozes porediti 2 covjeka, jedan ubio 5, a drugi 100 ljudi. Ja nisam nikad porekao da su nasi cinili zlocine(kao sto vecina vas radi ili zlocinom odgovara na zlocin), ja samo govorim o velicini i masovnosti zlocina. Pitas zasto nije Silajdzic u Hagu, ama nek ide ko god je kriv, ako neko ima cinjenice, neka ga objese ako hoce i ako je kriv.
Genocid da ili ne(mozemo se mi slagati ili ne), eno im suda, eno srpske eno bosnjacke strane pa nek se utvrdi je li bilo genocida ili ne.
Član 4 Statuta Međunarodnog suda, kao i Konvencija o genocidu,[5] obuhvata određena djela “počinjen[a] s namjerom da se u cijelosti ili djelimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili vjerska grupa kao takva.” Uslov namjere za krivično djelo genocida prema članu 4 Statuta zadovoljen je, dakle, kada dokazi pokazuju da je počinilac namjeravao da uništi barem znatan dio zaštićene grupe.
Quote:Tadodje bi te mogoa razuveriti i za Markale jer je velika laz da su Srbi ucinilo to zlodelo, pa je i sam Alija Izetbegovic pred smrt priznao da to nije ucinila Srpska strana nego muslimanska.
Evo o cemu pricam, cuj izvora price Alija rek'o na samrti..
Posts: 77
Threads: 1
Joined: Feb 2005
'Ajde lepo procitaj tekst koji sam postavio iznad u vezi Markala. Neznam zasto se pravis lud. Govoris o masovnosti zlocina, ja ti lepo napisa da je i u SA bio masovan zlocin nad srpskim zivljem gde je nestalo oko 3000 Srba pa niko o tome ne govori. Pogledaj takodje i ove snimke iznad i zapitaj se zasto se oni ne pustaju na raznoraznim televizijama tipa b92 ili 'pak na vasoj bosansko-hercegovackoj televiziji. A to sto kazes svi krivi i Albanci , Hrvati i muslimani a samo Srbi pravi. Pa kroz istoriju Srbi su najvise ubijani upravo od vas, nasih komsija Hrvata, muslimana i Albanaca. Da li ti je poznata muslimanska Handzar divizija koja je pobila ogroman broj srpskog zivlja za vreme drugog svetskog rata. Da li su ti poznate Ustase i njihova dela iz Jasenovca i da ne nabrajam dalje...I ti jos imas hrabrosti da pitas zasto nas sve komsije mrze?Mrzili su nas '41 i ta mrznja je ostala do dan danas.
ve ih prodaj Dzajo, kupi nam Ronalda
Posts: 77
Threads: 1
Joined: Feb 2005
Ovo u vezi Alije Izetbegovica je 100% istina. Ali i ne ocekujem od tebe da verujes. Toliko od mene na ovu temu mrzi me vise da se raspravljam uopste.
ve ih prodaj Dzajo, kupi nam Ronalda
|
