Танка је линија између радости и туге... Добро је почео јучерашњи дан... Победа на фудбалу, у веселом расположењу смо очекивали најзад победу у баскет дербију, али...
Ја сам направио паузу са пар другара и од куће крећемо око пола 6 на баскет... Сви су у хаосу због недостатка карата, сви траже карту више али гробари овог пута изгледа у продају пуштају скоро два пута мање карата од капацитета хале пионир... Испред хале није било претеране гужве, тапкароша ни за лек, сва срећа па смо доста раније обезбедили карте... Испред ледене хале неки хаос, жандараи протрчавају, мада не делују превише заинтересовано, види се да горе бакље и да се нешто дешава, касније стиже информација да су се мишеви тукли и међусобно и са муријом... Настављају они мећусобно ту причу нешто касније и у хали али ко јебе њих...
Улазимо у халу 45 мин пре почетка, делује сабласно... Њих 150, нас 200... Лагано се пуни а онда 20-так мин пре почетка у међусобном разговору констатујемо да жандара нема у хали и с обзиром да фронт стоји на мостићу испод семафора било би ок да се залетимо на њих... Да ли су чули нашу причу или су и сами добили идеју, углавном креће 10-15 људи лагано без затрчавања ка мостићу испод семафора... Одједном убрзавају на самом мостићу и гробари у чуду, не верују шта се дешава у паници скидају заставе са целе трибине и већи део се повлачи, част изузецима који су храбро стајали укопани или се чак и залетели... Залеће се и добар део нас који смо заостали у копу јер нисмо уопште веровали да ће се акција извести... Пегла траје једно минут, два... Лете столице, севају песнице, сабијамо их са мостића на њихову трибину а онда улеће жандармерија и муњевито рашчишћава ситуацију... Неки су попили и по пендрек, али задовољство акцијом је сузбило сваки бол и причу о томе...
Почетак текме и копови су нам отприлике били једнаке величине иако су они били домаћи... Ништа ново, а и овај пут су покушали да нас сјебу са картама, дали су нам 50 а остало продавали у просторијама ФК???!! Први део игре грмимо Ја сам године провео са тобом ... Они се не чују... Трибина у трансу, али екипа на терену од почетка у минусу... Нас то не забрињава и песма и даље не стаје... Још пар стандардних песама, чисто да се зна ко је ко и где стојимо у неком поређењу са њима, мада је то заиста смешно... Прозивају Гуровића, али искрено иако то на почетку сезоне нисам очековао, он добија феноменалну подршку севера и касније се одужује солидном игром... Имао је чак и шут за продужетак али не треба му замерити, ситуација је била немогућа а утакмица изгубљена раније грешкама дебила Јеретина и Суботића итд...
У наставку ми се чини да смо доста пали што је и разумљиво, умор најбитнијег дела копа који је дан и по пре тога дошао са напорног пута, «преподневна» утакмица на Мари, недостатак многих који нису нашли карте итд... У пар наврата кад се ломила текма били смо доста добри, али као да је резултат и све горе поменуто утицало на нас...
Они... Не нећу их спомињати више, али ту тугу, јад и чемер и тај револт који се скупио не само у мени него у већини људи са којима сам причао не могу ни да опишем... Целу утакмицу певају наше песме које север пева 5-10 година а неке су и евергрин навијања... Где вам је образ мишеви??? Трибину сте одавно изгубили, не долазите на утакмице, а више ни песме немате своје... Инвентивност наше трибине долази до изражаја у пар наврата... На њихову обраду оне грчке песме са ЕП у кошарци добијају одговор Грчки туристи ша на на на на... Скандирали смо им и Хулигани... На њихово спомињање чувеног им вође мише тумбаса отпоздрављамо са стиховима о Влади Маузеру који се ономад испосвршавао на још једног од њих који је у рангу тог мише, неки неша страх(смех)... Не могу стварно више о њима, јер ме они не занимају више од овог једног пасуса... Ја немам тај комплекс са којим се они рађају!!!!
Средином утакмице појављују се фудбалери. Стојковић, Рашковић, Трајковић а нешто касније и Бошко... Добили су феноменалан аплауз и скандирање Шампиони... Морам признати да је избор одеће и обуће на некима од њих био екстраваганта... :rofl Касније се и они придружују навијању и кад се цепала гробарска застав легионари, неким чудом је део исте завршио на паркету испред њих а онда је настало гажење и шутирање смрдљиве тканине...
Треба споменути и брдо бачених топовских удара, петарди, које су изазивале опште лудило и комичне сцене поскакивања редара и судија на терену... :lol:
У сваком случају момци са шипке су се трудили да одрже исти темпо навијања колико год се могло... На крају су момци ипак испраћени аплаузом, север је ту због Звезде и њих, а победе и порази нису мерило наше љубави... Било је још пар интересантних песмица, скандирања, ако неко има да дода нек дода, ја сам синоћ пожелео да у краткотрајној снежној мећави заборавим још један пораз, а да ми остане што више навијачких победа од те вечери, али жив сам човек, заборављам после пар пива и где сам био, а камоли шта сам све певао...