ФК Црвена звезда - Stade Rennais F.C.

[Rodjak sa Severa]

"У мени је стрепња, јер је будућност непозната. Ударићемо на Рен. Ударићемо јако. Ударићемо срцем. Ударићемо сви. Они доле на терену, ми горе на трибинама. Свако ће имати своја задужења. Док звук крампона буде одјекивао тунелом испод Северне трибине, негде мало пре 20:30, наша офанзива ће бити на неколико тренутака од свог почетка. Свесни своје снаге, као пред последњу битку, ми, Звездина деца, пустићемо глас и излазна капија тунела, за њих доле ће се отворити. Кад се капија отвори, већ одавно ће стадион бити на ногама, као први удар на француску наду. Судија испред, прави корак напред, а за њим искорак у свој крај, упркос свему, несвесни онога што их чека, прави и 11 фудбалера Рена. Маракана још једном у свом гротлу жели добродошлицу, искрено, од срца. Југ не чује Север. Исток се наставио на Север, па и он пулсира и скаче. Запад не заостаје. Играчи Рена се међусобно бодре. Истежу се, док капитени размењују заставице, за историју. Играчи бришу зној са чела. Управо су завршили са загревањем, а и постаје топло, нелагодно. Праве се да не чују, покушавају да игноришу. Хук око њих постаје све јачи. Колена клецају, а пулс расте. Жеља да утакмица почне ће им бити услишена, јер тада неће имати времена да мисле о страху који се у њима рађа. Нада да ће после судијског звиждука трибине утихнути, није оправдана, али је незнање блажено. Док повезују први пас, песма не престаје. Из хука се рађа нешто, за наше очи невидљиво, руком недостижно, а ту је. Живи и расте, негде између свих нас. Име му не могу дати, и речима га не умем описати. Свој зенит достиже кад запад спонтано почне да устаје, кад неко из гомиле викне “Ајде бре,сад…“. Вихорно крило прави свој пробој, лопта тражи свој пут……И тада, све на тренутак стане, заледи се….Север не пева, исток се извирује, југ се труди да чује Север….и онда тој тишини од једне стотинке дође крај. Чујеш само једну реч коју узвикује, будимо искрени, преко 55 хиљада људи. Гоооооооооооооооооол!!!!!!!!! Делиријум. Тада схватају, Французи, да можда ипак нису требали да излазе и тунела, и да она капија није водила на терен, већ директно у најгоре мучилиште где долазе они који нису имали среће на жребу."  - Света Предић

[Red Star Forever]

Мислим да би била глупа фраза и покварио бих претходни упис, ако кажем да ми је засијало око, накостршила се коса и свака длака на телу, а да сам у стомаку осетио оно што осећам свих ових дугих година долазака на Северну трибину, док сам читао претходни упис... Какав текст, какав опис гротла које је прогутало и много веће екипе од Рена! Ух, једино што би волео да без обзира на резултат, сваку утакмицу на нашем стадиону, па и на страни, направимо сличну атмосферу, уплашимо све противнике и пре него изађу на терен, помогнемо фудбалерима да терет морања буде лакши и да заједно славимо освајање дуго чеканог трофеја!!!

[Победник!]

[Млађа ЦЗБГ]

[Дебели]

Атмосфера из првих 20 минута ће се памтити, цео стадион је скакао, невероватно, а од тада до краја првог полувремена стандардно за нас. Друго доста слабо, до пред задњих 15 минута када смо се подигли мало. Све у свему, добро је, напредак је велики, нема више брзања и двогласа, што је последица тога да су централни сектори стандардни на свакој утакмици, па се песма рашири лепо. Свака част момцима који су радили кореографију .

[Rodjak sa Severa]

Видео снимак кореографије

[ДЕЛИЈЕ ЗЕМУН]

Детаље које треба споменути јесу две пароле које су пре почетка меча ''ходале'' по атлетској стази. Наиме, на првој ј еписало: Звезда се воли сваког трена, а не само против Рена, и на другој: 55.000 људи на Јавору у недељу? Мислите о томе. Заиста генијалана идеја што се тиче тих порука. О навијању не трба трошити речи, све је одрађено феноменално. Југ треба похвалити, јер су се у више наврата током меча прикључивали северу и певали и скакали заједно са нама. Жал за резултатом, али није ни ово лоше колико смо мислили да ће бити. Остаје нам реванш па да видимо на чему смо. Пре тога недеља, Звезда - Јавор! 55.000 људи!

Сви на Маракану!

[Делиград]

Добро наше издање, али могло је и боље. Знате на шта мислим. Међусобе туче су ствар коју на трибини треба избегавати. Навијали смо константо целу утакмицу, једини падови су били за време туча. Остатак стадиона је пратио до 30-ог минута. Стварно, активирањем свих трибина направљен је корак напред, али се показало да ту постоји још много места за напредак.
Јавор ће бити наша истина у сваком смислу.

[KocoBo-Cp6uja]

Све у свему утакмица за памћење.Пароле,које су обилазиле стадион уз аплауз свих трибина,е сад видећемо колко им је ушло у главу већ у недељу против јавора.Кореографија,свака част,то само ми можемо.Као што је речено првих 30 минута стадион у трансу,трибина препртпана људима,бар 2 сома је било више од капацитета.Исто тако и остатак стадиона,скроз су се били укључили у навијање.Нажалост тај гол примљен при крају полувремена,али шта је ту је.И да поменем бубњаре,свака част момци,колко су уиграни !!! Друго полувреме мало слабије навијање,чекао се гол,и углавном песме посвећене голу.На крају утакмице уз вртење мајице и публика је твоја.Све у свему,за ово се живело,утакмица за памћење,али да се вратимо оном што је нама најбитније,титула,која неће доћи сама !!! СВИ НА ЈАВОР,АЈМО ДА ДОБРО ИСПУНИМО СТАДИОН !!! ИДЕМО ДЕЛИЈЕ !!!

[Red Star Forever]

Волео би пре свега да свим оним људима који су синоћ имали своје место на Маракани постане најзад јасно да "Ајмо Ајде..." мора да буде парола која ће се односити на целу ову сезону... Без свих заједно, и навијача и играча нема трофеја, нема боље игре, нема нових европских утакмица, нема бре ничега! Морамо да запнемо сви ко један, да се снагом масе обрушимо на сваког противника на терену па и ван терена (то ће бити тешка битка) и полако корак по корак да дођемо на своје природне позиције, а то су домаћи трофеји, пре свега титула, па и презимљавање у Европи...