Породична шетња

[Igor_RS]

Субота, 09.10. у 13 часова



Свако неконтролисано писање биће најстрожије санкционисано, разни позиви на клање, силовање и слично неће се толерисати. Ово није место на коме се решавају те ствари!

[дрвосеча]

Коначно да се неко сетио овога. О томе се већ писало пре 2 недеље чини ми се... на теми Слика данашње Србије шта радити.
И свака част Српским Дверима на досадашњем труду. Њихов посао заправо треба да ради Влада Србије. Међутим, како је Влада плаћена да не ради овакве ствари, већ да ради наопако... то има још патриота у српском роду, који заиста мисле својом главом, и прави су људи, са националним осећањима.

Осврнуо би се малкице на ово што је ЦЗБГ напоменио. Тиче се позва на клање, силовање, убијање и сл.
Видите једну ствар... Човек који позива на такве лудости као што је клање и силовање, треба сам да потражи помоћ лекара-психијатра, или свештеника, јер ни по људским ни по Божијим законима ово није нормано радити. Свако ко то ради само показује да није частан Србин, нити Православац! Њему је место у лудници или иза решетака.

Е сада... нама управо наши непријатељи, и њихове слуге, вазали, као што су разне НВО, Б92, ЛДП, и њима слични, хоће да прилепе овакве етикете, и да нас тако свет гледа... тачније, хоће да оне обичне људе, равнодушне како би још могли рећи, да њих окрену против нас, и да нас представе као некакве антихристе, безбожнике, вампире, и др.

Не, ми нисмо жељни насиља и убијања. Нисмо жељни ни сукоба са полицијом. Оно што желимо, то је да Србија, Београд буду место лепог живота, што значи да нећемо хомосексуалце на улицама... Они своју сексуалну опредељеност нека чувају иза затворених врата. Више пута је доказано да је хомосексуализам поремећај људског ума. Постоје установе које лече то, и тамо нека се обрате. Хомосексуализам растура основну ћелију људског друштва, а то је породица.
Нама већ годинама, деценијама породица је све више изложена разним идиотаријама, будалаштинама, које не доводе до увећања, већ смањења српске популације.


Зато да цитирам свој пост, од 14.09.2010.

п.с.
Ја бих волео да се 10.10.2010. направи миран протест испред Владе Србије, не због пар стотина хомосексуалаца, или зато да дође да краде скупоцену робу... Неее! Цела Немањина улица да буде дупке пуна. Пола милиона људи да дође на протест... ЗА ПОРОДИЦУ, ЗА СРБИЈУ... ЗА БУДУЋНОСТ, ЗА ОПСТАНАК... ПРОТИВ ГЛОБАЛИЗМА... ЗА СВОЈ ЖИВОТ!

[дрвосеча]

[дрвосеча]

Људи, ширите ове видео снимке свуда где год стигнете!!!

[дрвосеча]

[дрвосеча]

Америчка ТВ емисија о опасностима које доноси хомосексуализам.
Иначе овим данашњим сера*орима у Србији је пун андрак приче како на западу су хомићи легални и све то...
Погледајте ове видео снимке, да се уверите у њихове "истине"!

[дрвосеча]

Kњига Мирољуба Петровића "Брак и Породица", прочитајте и преузмите
ОВДЕ

Аутор: Мирољуб Петровић
Рецензент: Здравко Вучинић
Прво издање: 2009.
Издавач: Metaphysica, Београд
Техничко уређење: ЦПС
Дизајн корице: Владимир Јајин
Штампа: Штампарија Јовшић, Београд
Тираж: 1000

Широм света људи се удружују и формирају разне заједнице, организације и групе. Разлози су различити, а најчешће је у питању материјална потреба. Новац и стицање материјалних богатстава пред стављају главну преокупацију савременог човека формирају се партнерска пре дузећа, праве се међудржавни уговори и цео свет се
уједињује због једног и “најважнијег” циља - остваривања што већег материјалног богатства. Квалитет живота, како већина људи верује, директно је пове ан са количином материјал ног богатства.

Са друге стране, постоји заједница која се не бави питањем материјалног богатства. Таква заједница се успоставља ради стварања добрих људи. У питању је “брачна заједница”. У ову заједницу улазе младић и девојка (или мушкарац и жена) који су довољно духовно и физички здрави и зрели, и довољно материјално богати да би могли то своје здравље, зрелост и богатство да унапређују на један посебан, узвишенији начин.

Формирање брачне заједнице је први и најважнији корак у формирању породице (или породичне заједнице). Породица је заједница добрих људи и извор највеће среће, мира и материјалног благостања. Дакле, из брачне заједнице произилазе добри људи и долази до стварања породице. Што више добрих људи - то јача породица, а тиме и већа срећа, богатство и сваки други успех за
сваког од чланова породице.
Улажењем у брачну заједницу особа постаје Божји сарадник у стварању добрих људи. Све што је у почетку створено у овом свету, створено је са циљем стварања добрих људи и зато брак представља заједницу три особе - младића, девојке и Бога. Младић и девојка, у присуству Бога, обећавају једно другом, а такође и Богу, да желе свој живот да оплемене на један посебан начин - начин који је Бог предвидео за човека. Учествовањем у стварању добрих људи, особе које улазе у брак остварују себе као бића, достижу највиши могући степен напретка, среће и благостања, стварају најјачу могућу
материјалну сигурност за себе и чланове по родице, а квалитет њиховог живота и срећа не зависе од дешавања у спољном окружењу.

Другим речима, права брачна заједница сјајно функционише у свим околностима - и у време мира, али и у време рата, болести, као и у време разних других несрећа и непогода.

Према успостављеним законима, човек може да досегне срећу једино уколико настоји да другима чини добро, уколико настоји да друге усрећи. (Овде треба правити разлику између појмова
“усрећити”, и нечег супротног - “повлађивати” или “угађати”. “Усрећити” значи учинити нешто што ће духовно унапредити човека, а “повлађивати” или “угађати” значи испуњавати себичне жеље које
човека уназађују и воде у пропаст). Није могуће човека усрећити, ако он то не жели.
Истинска и права срећа произилази из духовног напретка, из којег даље произилазе сви други облици напретка (материјални, друштвени итд). Многи људи теже искључиво ка деструктивним облицима задовољства и њих је веома тешко, или готово немогуће усрећити. Њихова “срећа” произилази из неког од популарних начина забављања
(ждерање, пијанство, дрогирање, сексуалне перверзије и слично).

Дакле, сврха брака је стварање добрих људи, односно стварање породице. Прва Божја заповест дата људима гласи: “Рађајте се и множите се.”
Тиме су људи требали да буду подстакнути да улажу у оно што је највредније у овом свету, а то су деца - потенцијално наши најбољи пријатељи. Имати породицу и пријатеље значи бити заувек окружен добрим људима и никада не оскудевати у ничему.

Остати здрав и нормалан у овом окрутном и неморалном свету заиста је велико умеће. Још је веће умеће имати једног или више пријатеља, а виши облик успешности, духовности и знања је основати
брачну заједницу и подићи своје најбоље пријатеље - децу. Рецепт за успех у браку и животу је једноставан, али за многе тешко изводљив.
Онај који је створио човека успоставио је веома прецизне законе које би човек требао да упозна и да по њима живи. Многи људи су читали
и разумели Божју поруку, али не желе, или “не могу” (како они кажу) да промене лоше на вике које су усвојили током досадашњег живота.
Овај живот је велика борба која захтева велике жртве. Боље је жртвовати оно што је лоше (лоше навике), него жртвовати оно што је добро (здравље и живот). Људи су изабрали ово друго и наша планета се претворила у велику болницу тешких болесника и огромно гробље. Људи одбијају да се лече, односно да мењају лоше навике, тако да
сабља смрти немилосрдно коси људске животе као никада до сада.

[дрвосеча]

ОТВОРЕНО ПИСМО ВИДОВДАНА ЧИПЛИЋУ

Пише: Видовдан.орг 
Београд, 7. октобар 2010.

ОТВОРЕНО ПИСМО УРЕДНИШТВА ВИДОВДАНА СВЕТОЗАРУ ЧИПЛИЋУ

Г. Светозар Чиплић
Министар за људска и мањинска права Републике Србије

Господине министре,

Организатори београдске „параде поноса“ су 21.07.2010. године, за потребе њене промоције, на своју прес-конференцију у Медија центру у Београду довели озлоглашеног Франка фан Дала, холандског геј-активисту одговорног за учешће деце од 12 до 16 година старости у амстердамској геј-процесији. Фан Дал је узео учешће у поменутој конференцији, седећи између њених главних организатора. Фан Далова организација ЦОЦ, коју је он до пре 2 године водио, позната је по томе што је закупила тзв. „минус 16“ брод за поменуту децу, који је пловио амстердамским каналима током тамошње геј-манифестације. Касније је фан Дал био приморан да поднесе оставку на своју функцију, између осталог, због оптужби мајке једног од дечака-учесника да га је фан Дал напаствовао, као и других оптужби у холандским медијима да је „дечије пловило“ њему служило као „самопослуга“ за бирање деце ради задовољавања својих ужасавајућих страсти.

Да ли су Вас „геј-активисти“ који стоје иза „београдског прајда“ обавестили о томе од кога су тражили и добили подршку? Да ли Вас је о томе обавестио Ваш помоћник, г. Марко Караџић, који спроводи перманентну кампању промовисања „параде поноса“? Да ли сматрате да су „људи“ који промовишу учешће малолетне деце у хомосексуалним процесијама репрезентативан и пожељан део не само већинског друштва, већ и хомосексуалне популације која нема везе са организацијом „параде поноса“ и која у њој неће учествовати, али која ће свакако, хтела-не-хтела, бити идентификована са промотерима поменуте параде? Да ли мислите да све ово не вређа не само јавни морал већ и јавно ментално здравље на најекстремнији могући начин?

Г. Чиплићу, ако нисте имали оваква сазнања, сада их имате. Стога тражимо од Вас не само да не учествујете у поменутој паради заказаној за 10.10.2010, већ и да спречите њено одржавање, на основу сазнања да њени организатори свесно траже и добијају подршку оних који злоупотребљавају децу на најмонструознији могући начин. Ако то не будете урадили, већинска јавност у Србији Вам то никада неће заборавити, а историја ће Вас неповратно обележити. Уз то, за све евентуалне реакције огорчене јавности бићете једнако криви као и сви други који стоје иза овог покушаја увођења најнижег неморала у животни ток Републике Србије.


За уредништво сајта „Видовдан“:
Александар Павић
Бранко Радун
Драгомир Анђелковић
Предраг Николић
Милован Балабан
Саша Гајић
Душан Ковачев

[дрвосеча]

ГЕЈ ПАРАДА: УВОД У ВАНРЕДНО СТАЊЕ?



Пише: Василије Мишковић, Видовдан.орг
28.09.2010.

Из обавештених кругова блиских врху власти, сазнаје се да је пре неки дан у амбасади једне моћне западне силе одржан састанак између важних људи из окружења председника Тадића и, на другој страни, дипломата неколико „пријатељских“ земаља, као и припадника специјалних служби тих држава. На састанку изворно посвећеном безбедносним питањима и предстојећим преговорима са „владом“ Косова, српским ппредставницима предочено је и да је „парада поноса“ погодна прилика да се обрачунају са припадницима патриотских организација, и да тако „створе предуслове за несметано одвијање процеса модернизације Србије“.

Препреку потпуној „европеизацији“ Србије по вашингтонском рецепту представља противљење делова српског друштва, а поготово организованих група које нису у стању да „преовладају националистичку идејну матрицу“. „Без структуралних друштвених реформи, чији би врх било пуно укључивање у евроатлантску заједницу народа, немогуће је парцијално приступање Србије истој, у виду европских интеграција“. Домети свих досадашњих економских, војних и социјалних реформи остали би ограничени, ако влада Србије не нађе начин и средства да српско друштво ослободи спутавајућег националистичког бремена.  Одржавање „параде поноса“ је „доказ у прилог усвајања демократских вредности“, али није довољно да би се раскрчила магистрала којом би Србија несметано кренула ка евроатлантским интеграцијама.

Услов за њих је испоручивање Младића и Хаџића, али и успостављање добросуседских односа са Косовом, и превазилажење баријера које ометају динамизацију процеса придруживања Србије НАТО (који треба да постане гарант да ће Србија остати на „исправном“ путу). Од председника Тадића, као најодговорнијег за европску будућност Србије, „очекује се да хитно предузме адекватне мере како би она, у интересу свог народа али и регионалне стабилности, несметано испунила неопходне политичке квалификације за то да процеси евроатлантских интеграција буду откочени.“

Могућност за тако нешто пружа одржавање „параде поноса“. Протесно окупљање грађана који се њој противе могло би да буде искоришћено за, у првој фази, обрачун са њима и организацијама које би се непосредно супротставиле „геј-паради“. Тиме би грађанима била демонстрирана одлучност и чврстина власти да истраје са кретањем по евроатлантској траси. Како су стране дипломате на споменутом састанку истакле, лабилно српско друштво би тако, бескомпромисном демонстрацијом силе, било гурнуто напред. „Извесна доза страха, већину грађана би подстакло да следе власт и прихвате евроатлантску оријентацију“.

Ту се не исцрпљују користи од „параде поноса“. Она је згодан повод за увођење неког вида ванредног стања. Пошто би провокатори изазвали сукобе, а полицијске снаге после тога немилосрдно реаговале, требало би искористити прилику за обрачун са патриотским организацијама, медијима и интелектуалцима. Сукоби испровоцирани организовањем „геј-параде“ или и директно проузроковани деловањем провокатора могу одлично да се искористе за сужавање политичких слобода, наметање рестриктивног законодавства и јачања медијске контроле, што би све заједно Србију увело у незванично ванредног стања. Постоји варијанта према којој би било уведено класично ванредно стање.

Одговорност за сукобе би, током веште медијске акције, могла да буде пројектована на читав спектар националних организација, укључујући и оне врло одмерене које не излазе из теоријских домена деловања. Тако би, без директног удара на суверенистички опредељене партије, и њихово деловање било ограничено, док би активан део српског невладиног сектора репресивним мерама био онемогућен у даљем деловању. Тако би додатно био појачан ауторитет власти у очима грађанства и елиминисана његова спремност да се опире ономе што је Београд дужан да оствари ради евротлантских интеграција. Укратко, у предвечерје другог полувремена велике светске кризе, била сломљена последња жаришта отпора на путу Србије у „евроатлантски рај“.

Представницима председничког тима предочен је прецизно разрађен пакет мера за хируршко елиминисање антиевропских и антиатлантских структура унутар српског друштва, чија реализација би почела са стимулисањем сукоба и снажном полицијском интервенцијом 10. октобра. Српска страна је показала нехомогеност у вези са предоченим могућностима. Представници ДС су показали извесне резерве, узимајући у обзир пројектоване губитке међу учесницима „параде поноса“, грађанима који им се опиру и припадницима снага реда. Све то би се, по њиховом мишљењу, одразило на рејтинг владајућег блока. Исказала је и забринутост због могућности да се репресивно-пропагандни процес не одвија као што је планирано, па да „крвава парада“ доведе до политичког активирања српске јавности и опозиционих снага, а не до њиховог умртвљавања. Међутим, главни отпор је дошао од стране представника министарства унутрашњих послова који су били склоно да се ствар одвија у духу реда и закона. Поред тога, како наши извори сматрају, препознали су и ризик да ако ствари не буду ишле пројектованим током, политичка жртва буде министар Дачић, као најодговорнији за безбедност „геј-параде“.

Ипак изгледа да су преовладавали ставови западних ментора српског режима, који су тврдили да је цела операција тако замишљена да је њу лако извести, те да су ризици по власт прихватљиво ниски. До сада су добијене додатне потврде, из бочних извора, да је у складу са начелним договором сада у току разрада акционог плана, како за обрачун са незадовољним грађанима 10. октобра, тако и непожељним патриотским организацијама и медијма у данима који би уследили после уличних сукоба. Разматра се и погодан начин за што већи притисак, али без забране, на ДСС и СРС. На председнику Тадићу, који ће у крајњој инстанци сносити највећи део одговорности за потенцијалне жртве и могућу радикализацију стања, остаје да каже задњу реч. Све указује да ће после капитулације са резолуцијом неће имати више смелости да се супротстави западним захтевима, те да ће одобрити акцију. Ипак, за сада још исказује скепсу и покушава да нађе могућност како би његова кривица била умањена. Разматра се опција организовања његове посете једној суседној земљи на дан када је заказана „парада поноса“.

У свему постоји и утешна чињеница. У руководству државних институција задужених за реализацију операције, као и у водећим структурама ДС и СПС,  изгледа има људи који су свесни до чега земља може да буде доведена ако се поступи онако како британски и амерички експерти за социјалну контролу предлажу. Постоји нада да ће, пре него што буде касно, успети да приведу државни врх разуму. Из њихови редова потичу проверене и информације о ономе што се спрема 10. октобра.

Поготово је важна позиција министра Дачића, који се противи реализацији крвавог плана. У његовом окружењу постоји мишљење  да је све у вези параде заправо намештаљка за њега, јер ако би било доста насиља на улицама, он би био под притиском опозиције и јавности да поднесе оставку. Наиме реална је претпоставка да би неке службе безбедности у региону убацивањем својих провокатора могли изазвати виши ниво насиља од оног који је прихватљив за власт, и да би се на тај начин читава ситуација отела контроли. Шта год да се деси, онима који кроје нашу судбину, најмање су бити припадници геј популације или пак већинска Србија, која се противи скарадним парадама ма које врсте. Ако београдске улице запљусне насиље, у питању ће поново бити последице великих политичких комбинација, а не залагања за било чија права!

[дрвосеча]