Сезона 2010/2011

[rukometas_bg]

1. коло 14.08.2010.
Смедерево – Црвена звезда

2. коло 21.08.2010.
Инђија – Црвена звезда

3. коло 28.08.2010.
Црвена звезда – Јагодина

4. коло 11.09.2010.
БСК - Црвена звезда

5. коло 18.09.2010.
Црвена звезда – Јавор

6. коло 25.09.2010.
Чукарички - Црвена звезда

7. коло 02.10.2010.
Црвена звезда – Металац

8. коло 16.10.2010.
Слобода Севојно - Црвена звезда

9. коло 23.10.2010.
Црвена звезда – Партизан

10. коло 30.10.2010.
Хајдук - Црвена звезда

11. коло 06.11.2010.
Црвена звезда – ОФК Београд

12. коло 13.11.2010.
Рад - Црвена звезда

13. коло 20.11.2010.
Црвена звезда – Борац

14. коло 27.11.2010.
Спартак - Црвена звезда

15. коло 04.12.2010.
Црвена звезда - Војводина

[Храбро срце]

Промене у КУПУ СРБИЈЕ !!!!
http://www.sportske.net/vest/domaci-fudb...25319.html

[Rodjak sa Severa]

16 КОЛО  27.02.2011 
ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА-смедерево

17 КОЛО  05.03.2011 
ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА-инђија


18 КОЛО  12.03.2011 
јагодина-ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА


1/2 финале купа 16.03.2011
Прва утакмица
партизан- ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА


19 КОЛО  19.03.2011   
ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА- бск борча

20 КОЛО  02.04.2011 
Јавор-ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

1/2 финале купа 6.04 2011 године
Друга утакмица 
ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – партизан

21 КОЛО    09.04.2011 
ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА-чукарички

22 КОЛО    16.04.2011
металац-ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

23 КОЛО  20.04.2011
ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА-слобода севојно(ужице)

24 КОЛО  23.04.2011
партизан - ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

25 КОЛО  30.04.2011
ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА-хајдук

26 КОЛО  07.05.2011
офк - ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

27 КОЛО    15.05.2011
ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА-рад

28 КОЛО  21.05.2011
борац-ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

29 КОЛО  25.05.2011
ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА-спартак

20 КОЛО  29.05.2011
војводина-ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

[дрвосеча]

Сезона 2010/11 је веома бурна по наш ФК. Ушли смо са већим амбицијама него прошле сезоне. Тренер нам је остао прошлогодишњи Ратко Достанић (заменио Пижона на +5 бодова у односу на гробље, а завршио са -7 бодова), који је успео немогуће... успео је да Звезда у Еврокуповима одигра само 2 утакмице, односно, испали смо одмах након 1. одиграног кола, са Слованом из Словачке. Прва утакмица се играла на нашој Маракани 29.07.2010. пред 40.000 људи, када је Звезда доживела пораз 1:2!? За ову утакмицу је владало велико интересовање, карата за Север скоро није било 3 дана пред ову утакмицу, отвориле су се капије наше јужне трибине. Пар дана пред ову утакмицу управа нашег ФК повлачи дрес са бројем 12, који трајно поклања својим навернијим навијачима – Делијама са Северне трибине. Делије као 12. играч Звезде пружају солидну подршку, иако Звездини играчи то ни најмање нису оправдали. Кореографија на Северу је била у склопу пројекта „БУДИ ДЕО ЗВЕЗДЕ!“ (што се односило на то да Звезда буде власништво њених чланова, а не тајкуна и мафијаша) црвено-бела подлога, а на огради тај натпис. За ову утакмицу, је први пут на Маракани уведено електронско очитавање карата. На овој утакмици смо подсетили управу шта мислимо о „југослАвенским“ лигама и слично. У кавезу Маракане виђено је и 300 словачких навијача. Они су нам иначе симпатични, због својих ставова и парола о нашем Космету.

  Затим наше једино евро гостовање ове сезоне, и то у Братислави. Због доброг провода из претходне сезоне са Прагом, тако и ове године владало је велико интересовање, права навијачка грозница, за пут у Словачку 05.08.2010. У Братиславу нас је дошло преко 2500 углавном бусевима. Словаци су нам и овде показали симпатије, а њихова мурија ни налик оним будалама од прошле године из Прага. Навијање на трибини супер а још боље и луђе је било на централном градском тргу словачке престолнице, са кортеом, песмом, бакљама, заставама... На нашој трибини смо качили 2 пароле... једна је стандардна, где поручујемо да је Космет и даље Србија. А друга је да се први пут оглашавамо везено за највећи прогон у Европи након Другог светског рата – „Злочин без казне - ОЛУЈА – злочин који траје!“, јер је дан раније била 15. годишњица некажњене злочиначке акције хрватске војске и НАТО. Утакмицу смо иначе завршили ремијем 1:1, и тако се опростили од Европе?!

20-22.08.2010. године у Нишу, наша група организује хуманитарну изложбу за помоћ Космету. Свака част другарима на акцији!

  Прва утакмица у новом Првенству Србије, је било гостовање у Смедереву 14.08.2010, древној српској престолници. Звезда бележи реми, и то 0:0, што ће рећи да је наш ФК у озбиљној кризи. Делије су ово гостовање схватиле озбиљно, па се из скоро свих градова Србије нашле заставице на нашој трибини. Палиле су се бакље, грмела је песма, а пре утакмице и зезанција на градском базену. Слично као прошле године у Јагодини. Овде смо преко парола уперили прст у лицемерије српског политичког врха преко пароле „Док плачете за немце, Гораждевац полаже венце“. Наредна утакмица, опет гостовање, и то у Инђији , са новајлијом у најелитнијем такмичењу фудбалске Србије. Звезда ипак бележи прву победу у сезони 1:0, уз наше одлично издање на трибини. Занимљиво је да су ово премали стадиони за Звездине навијаче, јер је више стотина остало напољу да чека?! Толико о политици нашег ФСС да врати људе на стадионе.

  Прва домаћа утакмица на Маракани се играла 29.08. са Јагодином. Звезда је минимално победила 2:1, а Делије на Северу направиле су одличан амбијент. Песма, бакље, барјаци, бубњеви, ватромет, нове песме... Просто најавили смо нашу веома успешну тифо сезону. На тој утакмици смо окачили транспарент подршке нашем фудбалеру Милану Вилотићу, који је имао тешку операцију.

Затим следи ново гостовање на Карабурми 12.09.2010, где смо победили БСК Борчу (3:1). Наше пристуство веома бројно. Навијање је солидно одрађено, на моменте смо се претварали у вулкан. Транспаернти подршке Комаданту Браниславу Зељковићу Зељи, и поруке распалим фотељашима у Србији, који би да шетају са геј полулацијом, док је „народ гладан, протеран, издан“. Следи мала пауза, због утакмица репрезентације у квалификацијама за ЕП.

Нова утакмица 18.09.на Маракани донела нам је традиционално неугодне Ивањичане, односно Јавор. Минимална победа Звезде (1:0). Бројност на Северу одлична, кореографија са грбом Северне Армије, уз црвено-плаво-белу подлогу са леве стране, и црвено-белу са десне. Вокални део исто дошао до изражаја, поготово после нашег гола. Наредна утакмица била је у Купу Србије, са Слогом у Краљеву, где бележимо победу (2:0). Бројност солинда, доста људи је остало напољу да чека... навијање у I полувремену прилично раштимовано, у другом долази до консолидације на трибини.

26.09.2010. гостовање на Бановом Брду, са Чукаричим. Клуб који је продужница црно-белих комшија, служи се непопуларним методама, високим ценама карата?! Овде нам се за навијање треба уписати минус, иако је бројност била солидна... али људи нису били једноставно расположени за песму. Но, све је то било затишије пред буру, која се десила 7 дана касније када смо правили Велики Хуманитарни концерт за Космет 3.10.2010. године на нашем Северу, одмах након утакмице са Металцем из Г. Милановца. Разлог је био јасан: требало је помоћи народне кухиње на Космету, под покровитељством СПЦ. Концерт је одлично прошао, и скупљено је преко 40.000 евра. Наступали су људи са наше етно и поп-рок сцене. Навијање на утакмици са Металцем одлично, са комплет кореографијом, где рука покушава да нам отиме Космет! На крову Севера окачен је био транспарент „Востани Сербие давно си заспала“. Пошто је то било свега 7 дана пре најављене геј параде у Београду, осврнули смо се и транспарентом „Чега се паметан стиди, то се будала поноси“, алузија на промотере геј параде и политички врх Србије, који понизно служи Европској Унији.

  10.10.2010. ће вероватно у новијој историји Београда и Србије бити уписани као Дан жалости, и срамоте! Разлог је тај што смо дупло осрамоћени. Прво што су нам дошли хомосексуалци из целе Европе да нам се ругају, и провоцирају. А други је тај што се десила јавна велеиздаја грађана Србије, тачније политички врх Србије, иако свестан да више од 80% грађана НЕПОДРЖАВА ГЕЈ ПАРАДУ, под притиском ЕУ ангажује 5.000 српских полицајаца, на обезбеђивању те колоне изопачености, и неморала. Данима пре тога се јавност у Србији бунила, и тражила отказивање геј параде, чак и 09.10.2010. У српској престолници организована је Породична шетња, коју посећује више од 15.000 људи?! Занимљиво је како су медији покушали да сакрију ову бројку, и лагали да је било 3.000 људи на овом мирном протесту. На самој геј паради је дошло до сукоба полиције и демонстраната, где је оштећено пар локала, и представништва владајућих странака. Штета је заправо минимална, у односу шта су Београд и Србија претпели тај дан.
  12.10.2010. репрезентација Србије игра у Ђенови квалификациону утакмицу са Италијом, када долази до немилих сцена. Та утакмица је прекинута и није настављена.
  Звезда и Делије путују 17.10.2010. у Лучане, где је Слобода из Севојна морала да угости београдски клуб. Наша три гола и три бода, уз одлично попуњену трибину, са пиротехничким делом на нивоу.

[дрвосеча]

  Бурна дешавања у октобру 2010. године довела су у питање одржавање вечитог 138. дербија са комшијама. Дерби је ипак одигран, уз минимални пораз Звезде, где се непамти лошије издање црвено-белих на терену. Оно по чему ће ова утакмица бити упамћена јесте „случај Стојковић“, односно појављивање нашег бившег голмана у редовима мрског нам клуба. Његово понашање након утакмице је само допринело да са разлогом буде проглашен отпадом црвено-беле расе. На нашој трибини било је одлично издање са барјацима и транспаретнима, којима смо рекли стоци прекопута шта мислимо о њима. Почевши преко тога да су „сви они помало 88“, па до „Жарета и Парангала“, преко „ношења заставица, и да их нико неће дирати“. На овом дербију су нас посетили наша браћа, са Пиреја (већи број), и Москве. Споменули смо преко транспарената и алузију на лицемерије српских медија и новинара, који демонстранте у Француској називају ђацима и демонстрантима, а у Србији их зову фашистима!?
Након дербија следи Куп утакмица са Борцем 27.10. на Маракани где добијамо Чачане. А бројност је овај пут заказала, остали део доста добро одрађено. Затим гостовање у Кули, последњег дана октобра 2010. где нам један примитивац Никола Џомба стално прави смисалице, а то нас није ни овај пут заобишло. Звезда је поражена (2:0), а навијање килаво одрађено... једино што смо изпрозивали голубара. То је иначе била и 11. годишњица смрти нашег другара Александра Аце Радовића, из Опова.
  ОФК Београд нам стиже 6.11.2010. Наша минимална победа (1:0). Бројност врло добра, кореографија луцидна, са поруком „И НА МАРСУ АКО ТРЕБА“. Са поучним порукама упућеним домаћим жандармима.
Рутинска победа у Купу Србије са Телеоптиком била је 10.11.2010. Навијање са 6.000 људи је одлично одрађено. Доказ да и радни дан није сметња ако људи хоће да навијају. Гостовање на Бањици нас качи 14.11.2010. када само 500 људи добија карте за овај „стадион“. Навијачи оба клуба су скадирали против председника „жуте странке“... али њега то не дотиче?! Неће пион да се меша у рад ФСС.
  16.11.2010. нас заувек напушта Комадант Бранислав Зељковић Зеља, у 44. години живота. Човек који је цео живот подарио Црвеној Звезди, и Делијама. Шта више, био је један од оснивача навијачке групе ДЕЛИЈЕ, 7. јануара 1989. Сахрањен је достојно, Врчину, уз присутво великог броја људи, где су дошли и Драган Џајић, Игор Бутулија, као и играчи и управа нашег ФК. Живот тече даље, а ми настављамо нашу причу на Маракани 21.11.2010. са чачанским Борцем, победа (2:0). Већи део утакмице за нас на трибинама био је посвећен недавно преминулом Комаданту Зељи. Прво шеталица, где се налазила његова слика у из ратних дана 1990-их година, затим транспаренти, и песме посвећене њему. Било је и бакљи. На оградти транспарент „Легенде као ти, никад не умиру!“.
   23.11.2010. године се дешава нешто до сада незабележено!!! Наиме, у Грчкој за време дербија између братског нам Олимпијакоса, и солунског Паока (гробарских рођака), преко целе трибине освањавају две кореографије. Прва је у црвено-белим тоновима, са грбом нашег клуба, где је испод на огради писало (ΘΥΡΑ 7 - Делије). Друга, на истој утакмици, српска тробојка, са заједничким грбом навијача Звезде и Олимпијакоса. На огради нови транспарент „Идемо заједно“, на српском и грчком језику. Другари који су били доле, на тој утакмици рекли су да је било непоновљиво искуство, јер је цела трибина у глас певала нашу добропознату песму „Звезда ми је све“... итд.
  Последње гостовање ове јесени било је на северу Србије, у Суботици 28.11.2010. када смо победили Спартак (2:1). Тамошња трибина, наравно мала да прими све заинтересоване Делије, дупке пуна, са мноштвом застава, шалова, димова, балона, бакљи... Споменули смо наравно и чика Толета, и брата му по пићу Борхана Тадићија. Последња утакмица на Маракани ове године била је са Војводином 04.12.2010, где смо резимирали (2:2). На Северу врло добра бројност, виделе су се гужве пред балгајном Маракане после дуже времена. Била је и кореографија у нашем црвено-белом маниру, где смо имали на оград исписан транспарент „НАША ЛИНИЈА ЖИВОТА". Освануо је и нови барјак групе Четници Север, са ликом покојног Комаданта Зеље. Пиротехнике је било у великој мери. Играчи нам се нису одужили на терену, али наше издање на трибини је било одлично. Зимску паузу дочекујемо са пет бодова минуса.
  25.01.2011. епилог добија суђење француском навијачу Брису Татону, трагично настрадао приликом гостовања Тулуза у Београду 17.09.2009. Суђење је водио Суд у Београду, где су гробари добили високе казне. Односно 240 година робије за њих 15 колико је Суд у Београду, проценио да их је директно или индиректно учествовало у Татоновоj погибији. То је довело до великог незадовољства на целој тифо сцени у Србији.  Свуда су освануле поруке и графити „Правда за Гробаре“. Разлог је тај, што је политичка куњиња
врха Србије злоупотребила смрт Бриса Татона, и осудила гробаре драконски, јер су навијачи по природи националисти и бунтовници. Тачније, нежеле да виде Србију у ЕУ, НАТО, нити хоће параде геј популације у Србији и сл. Додатни проблем је то што је Оделење за ратне злочине у Београду осудио тзв. „Гњиланску групу“ на 101 годину, из састава теротистичке ОВК, која је 1999. године на Космету убијала и силовала, на најсвирепији и најмонструознији начин
српске, ромске и албанске цивиле. Овим је заправо показано лицемерије српског правосуђа, и доказ колико мало вреди српски живот! Колико је власт у Србији више него полтронска.
  Најава Звездиног пролећа била је на Маракани, 20.02.2011. у пријатељској утакмици са бањалучким Борцем (2:1), где је била заправо провера играча новог тренера Просинечког. Иако је било хладно време, долази 30.000 људи на стадион. Север пристојно попуњен, а на нашој трибини биле су и пароле, упућене повратнику у црвено-бели дрес Милану Вилотићу, затим правосуђу у Србији, играчима Звезде, Космету, итд.
  Прва утакмица пролећног дела првенства била је на Маракани са Смедеревом коју смо мршаво добили (1:0). Та утакмица нам је послужила да прославимо 66. рођендан наше Црвене Звезде! Стадион солидно попуњен, а атмосфера на Северној трибини ће се памтити као величанствена. Громогласна песма 10.000 људи, кореографија, пароле, бубњеви, барјаци, бакљада, топовски удари, гужве на улазу у стадион... све то је красило Маракану 5.03.2011.
  Наставак првенства је дочекивање гостију из Инђије, на Маракани, 9.03.2011. где бележимо победу (3:1), а на Северној трибини пуно навијача расположени за песму, уз бакљаду, димове, све добија смисао. Окачене су и пароле, где кажемо „У Сарајеву Монтевидео, Србију постидео“, алузија на облачење мајице Сергеја Трифуновића, са ликом Јована Дивјака (злочинца из Добровољачке улице 1992.).
Затим субота 12. март гостовање у Јагодини са домаћим клубом, где су вече пре утакмице Делије Параћин правиле помпезан дочек фудбалера Звезде. А на самој утакмици, на нашој трибини, лудница. Наша трибина препуна, људи расположени за навијање и песму, карневалска атмосфера уз Звездину победу (0:2). Ко није био не зна шта је пропустио.
  16.03.2011. следи полуфинале Купа Србије, где гостујемо у првој утакмици на ЈНА. Звездин пораз (2:0). Навијање доста добро, с обзиром на дешавање на терену. Имали смо одличан корео са ПТЛН, бројност, бакљаду, и пароле упућене отпаду црвено-беле расе голману Стојковићу, алиас Мустафа. „Нисам ја више Богоје, већ Мустафа, и не идем у цркву, већ у џамију“. На нашој огради биле су и пароле „Борба за Правду, и Правда за Уроша“. Подигнута је и парола: "Натопљена крвљу, земљо моја витешког оружја и тешког боја, преддати те никад неће деца твоја!". Певало се и Космету. Затим осврт на милог нам председника државе паролом: "Ти си ми рек'о да сам фашиста, разбојник и анархиста, за Србију бих дао и живот свој, зато послушај сад предлог мој...".
 Пораз из дербија, лечимо на Маракани 20.03.2011, када долази БСК Борча. Звезда бележи победу (4:1), а на Северу леп корео са картонима где смо у црвено-белој подлози исписали ЦЗБГ. Направљена је и бакљада за уџбенике. Вратио нам се наш капитен Милан Вилотић, кога смо поздравили скандирањем.

[дрвосеча]

  23. марта на Маракани се састају комбиновани састави Звезде и Зенита, пошто имамо заједничког спонзора Гаспром. То је била између осталог прилика да угостимо и премијера Руске федерације Владимира Путина (државника који је од 2000. године препородио Русију), који има симпатије према Србима, и Космету. На Маракану то вече је дошло 30ак хиљада људи, који су показали колико је Звезда велики клуб. Иако нам је фалио један део навијача, који је отпутовао у Грчку, на гостовање Олимпијакосу, ова утакмица, и навијање нису прошли незапажено... Напротив, имали смо бакљаду, димове, сторбове, петарде, топовски удари, и наравно наша парола: „Старији брате, пољуби мајку нашу и кажи јој, кажи, да смо је достојни, и да се боримо и да ћемо се борити, и да је волимо!“. Певало се и : „Боље Лада него Фиат“, „Ти си Звездин четник Путине“, „Руси и Срби браћа заувек“, „Русија“, „Fuck You NATO Fuck You“... Пред крај, дан пред годишњицу почетка нато бомбардовања, одали смо почаст свим жртвама уз паролу: "24. март 1999. вечна слава свим жртвама NATO терора!" И преко ограде је пребачена парола "Срби-Руси браћа заувек!". Наредни дан 24.03.2011. године у Атини, наша Звезда састаје се са братским нам клубом Олимпијакосом (1:1), са којим игра хуманитарни меч. Све је протекло одлично, и на заједничкој трибини, поред парола „Капије 7“, виђене су и наше „ЗЕМУН“, “ORTODOX BOYS”, „ИЗАБРАНИ“...
  02. априла гостујемо у Ивањици, где играмо са домаћим Јавором. Већ по традицији стадиони у унутрашњости Србије не могу да приме толики број Звездиних навијача. Реке црвено-белих аута, и аутобуса су се сливале ка стадиону Ивањица. Дошле су и Делије из Републике Српске, као и Вардарске Македоније. Вокални део задовољавајући, певало се Космету, Звезди, и цео стадион је певао «Спаси Србију»... баријаци су се вртели цело време, пиротехника исто на нивоу.
  Затим реванш полуфинала Купа Србије 6.03.2011, на Маракани, када нам долази вечити ривал. Остварили смо пирову победу (1:0) са којом су они прошли даље. Овде смо после неког времена показали сву нашу маштовитост, и луцидност. На почетку кореографија, у виду мале шеталице болесника који у кревету развија црвено-бели шал, а на огради је писао стих из наше песме: «Ја имам болест која нема лека»... на трибини пристутно хиљаде црвено-белих заставица. Затим довикивање са Истоком, и Западом. Биле су окачене и пароле око борбе за правду у Србији. Певале су се стандардне песмице упућене онима прекопута. А преко разгласа пуштина и Цунетова песма: «Јањичар», упућена Мустафи, екс Богоју... Остаје жал за већом победом.
  Недеља 09.04.2011. дочекујемо Чукарички, на Маркани, када правимо бакљаду за уџбенике! Навијање је могло бити и боље... али Боже мој. Већ 16. априла, играмо са горњомилановачким Металцем, у Крагујевцу. Тог дана Крагујевац је био дефинитивно црвено-бели град, јер је хиљаде Делија дошло у град аутомобила да бодри Звезду. Стадион «Чика Дача» нажалост мали да прими све Звездаше, а примећује се да је и Исток и Запад био попуњен Звездашима. Имали смо ролне папира, петарде, сторбове, баријаке који су се вијорили. По 1000-ити пут пева се Урошу Мишићу.
  Радни дан, среда 20.04.2011. на Маракану стиже Слобода из Ужица, а на трибини и терену одличан посао. Звезда победила Ужичане (5:1) и наставља трку за титулу Првака Србије. Север је опет био скоро па пун, а ни Исток није много заостајао. На Западу просек... Стандардни репертоар песама је био допуњен песмама које обично певамо за дерби, али и на тај начин смо дали играчима до знања да ћемо бити уз њих на дербију, али нажалост не и физички... «У СУБОТУ МОРАТЕ ДА ИГРАТЕ БЕЗ НАС, ЗА ГРБ, ТИТУЛУ И ЧАСТ!». Остале пароле су упућене мрском нам ФСС: «Неверне Томе (Караџић) и даље терају по
своме», председнику вечитог ривала: «Ђурићу, следиш дух својих предака (срп и чекић са обе стране)», а на Истоку парола, да сви виде, преко ТВ станица: «Без фудбала на Велику Суботу!».
  23.04.2011. бива Велика субота, дан пред Васкрс, најрадоснији хришћански празник. Како се последњих година Делије враћају својој вери Православљу, то поштују веру и њена начела. Иако омражени ФСС упорно држи до својих комунистичких начела, па им није падало напамет да одложе цело коло, као што су рецимо Грци урадили... дерби утакмица која одлучује о титули, ипак бива одиграна на стадиону ЈНА. Звезда је нажалост поражена (1:0), и практично се опростила од титуле. Оно што је занимљиво јесте да једине две навијачке групације које су посетиле стадион тај дан, јесу
гробари, и торцида санџак. То и не би можда било занимљиво да гробари су прошле године су бојкотовали утакмицу на Велику суботу.
  Среда, радни дан 27. април, после ко зна колико времена, Делије организовано долазе на београдски базен Ташмајдан, да подрже свој ватерполо клуб. То је била реванш утакмица са ВК Војводином, изборили смо реми (10:10). А на трибинама вееелика лудница у црвено-белом маниру, топовски удари, кореографија са картонима, папирићима... Певало се Звезди,  Урошу Мишићу, где смо вртели баријак на скакаоници...
  Последњи дан априла месеца дочекујемо Куљане. Остварена победа на терену (3:1). На трибинама нешто мањи број људи, вероватно због „првомајског празника“. Они који су били пожртвовано су навијали за вољени клуб. Пар дана раније донесена је коначна пресуда у вези маратонског суђења Урошу Мишићу, где је доказано да Урош није толико крив колико су му напаковали, казна је скоро преполовљена, на 5,5 година. Имали смо опет пароле: "Не може победа толико да се воли, колико губитак образа може да боли", упућено сточарима из комшилука, због свог појављивања на дербију који се играо на Велику суботу. Затим "партизанова свлачионица - једино место где се човек претвара у мајмуна", која се односила на мајмунисање играча и стручног штаба фк партизана који су у свлачионици показали своје лице певајући увредљиве песме, па се још и снимали.
  Дан после Ђурђевдана, 7. маја омладински стадион смо обојили у црвено-бело. Гостовали смо ОФК Београду, резултан на семафору (0:0), наравно не зато што су играчи подбацили већ што смо опет покрадени. Касни се на уласку, јер по обичају трибина мала, улаза још мање, а људи очекују да ће ући 2 минута пред утакмицу. И поред тога наша трибина солидно пуна, и навијање одлично. Север је дигао и Исток и Запад да навијају. Бубњеви су одјекивал, и дизали атмосферу.
  11. маја на Маракани су финале Купа Србије играли Војводина и Партизан. Утакмица која је обиловала са намештањима, провокацијама, и притисцима, где се јасно видело колико је наш
фудбал криминализован, и колико га воде лоши људи, који су повезани са државним врхом. То је довело до тога да већина навијачких трибина у Србији почне да качи пароле: „ХОЋЕМО КАЛЧОПОЛИ У СРПСКОМ ФУДБАЛУ“.
  У недељу 15.05.2011. године, на Маракани Звезда је дочекивала Рад, а ми црвенкапицу са Бањице. Утакмица је имала бесплатан улаз, што је привукло скоро 20 хиљада људи. А Север наравно солидно попуњен, уз паролу на огради „НИСУ НАС СЛОМИЛЕ ОВЕ ТЕШКЕ ГОДИНЕ“. Наша песма је почела и пре изласка играча на терен. Када су играчи изашли полетели су папирићи, ролнице, упаљени димови... фешта је почела. Делије као и увек показују своју оргиналност и довитљивост, па је на Северу осванула и слика „Ухапшеног Толета Караџића“, актуелног председника ФСС, који је означен као фараон фудбалске пирамиде зване „Партизан“. Због тога је наш ФК платио казну!? Што ће рећи да је Толету повређена сујета. Окачена је и парола нашем легендарном голману Милоју: „БОРИ СЕ МИЛОЈЕ“. Наш бивши отпадак, дрољу са Бањице, није вредно ни коментарисати. И поред кише, атмосфера је била заиста сјајна.
  Након тога, гостујемо у Чачку 21.05.2011. Звезда је поражена од Борца (2:0), а Делије су и овај пут масовно испратиле гостовање у Западну Србију. Имали смо кортео до стадиона. Прво полувреме је килаво одрађено, а друго нешто боље. Председник ФСС је уредно споменут, како и заслужује. Прозивке играчима након утакмице због бледог издања.
  Последња утакмица ове сезоне на Маракани била се са суботичким Спартаком, у среду 25. маја. Радни дан, задовољавајућа посета, а играчи успевају само реми да изборе (2:2). Навијање солидно, с обзиром на структуру људи који долазе на бесплатан улаз. Било је папирића, бубњева, баријака... Певали смо српске родољубиве песме, палили бакље... Одлична кореографија упућена Толету Караџићу „ТОЛЕ ВОЛЕ“...
  26.05.2011. године у Лазареву код Петровграда, српска полиција хапси ђенерала Ратка Младића, а затим спроводи до централног затвора у Београду. Још један у низу издајничких потеза актуелне Владе Србије, и председника Тадића. Дан касније у Београду протести где се демонстранти сукобљавају са полицијом. Мирни протести на Палама, и пар дана касније у Бања Луци.
  Последња утакмица ове сезоне била је у Новом Саду 29. маја, тачно на нашу 20-ту годишњицу освајања Купа Европских Шампиона. Делије су направиле инвазију у Српску Атину. Наша годишњица је достоно прослављена. На нашој огради била су велика слова „ШАМПИОНИ“, а у центру слова слика европских шампиона са пехаром КЕШ. Актуелни догађаји су допринели да се више времена и песама посвети нашем јунаку ђенералу Младићу, и омраженом нам председнику. Имали смо и пароле: „Не родила ни шљиво ни њиво, и све им се осушило живо“, и још једна: „СРЦЕ ХЕРОЈА ЗАУВЕК ЖИВИ, НЕ МОГУ ДА ГА УБИЈУ!“. Том утакмицом спуштена завеса на фудбалску сезону.
  Рукометаше смо повремено бодрили. Кошаркаше не, јер бојкот и даље траје. Ватерполисти су такође мало добили подршке, и драго нам је да ће учествовати на евро сцени следеће сезоне.

И овој сезони свакако да је било неких наших пропуста. Међутим, све је то мизерно у односу на остале трибине у окружењу. И даље смо најјача, најорганизованија, најбројнија, најоргиналнија навијачка група.

[николаБГ]

Видим брате  дрвосеча да после монопола над Пивницом полако преузимаш и остале подфоруме. Само још да се промени адреса у www.drvoseca-caffe.net  и то је то. 

[KizaLion]

Изменио сам део где се спомиње Татон, пошто се не ради о убиству, већ о несрећној погибији. А то мораш да разлучујеш, немој да чинимо медвеђу услугу српским навијачима.

[дрвосеча]

Изменио сам део где се спомиње Татон, пошто се не ради о убиству, већ о несрећној погибији. А то мораш да разлучујеш, немој да чинимо медвеђу услугу српским навијачима.

Нема проблема. Нисам ја од свиле.
Дешава се пропуст. Ако има још шта спорно, или да фали нешто, нека уредници додају.

[дрвосеча]

Кизо, зашто неће да ми слике учитава?
Ставио сам сличице, ко и раније што је било, а сада неће.
Уђи да измениш слике па ћеш видети да их има, али их не очитава?