Сезона иза нас...

[Igor_RS]

Тема је отворена са циљем да се издвоје како добре тако и лоше ствари које су обележиле ову навијачку сезону. Шта треба да побољшамо, а шта да избацимо? Присетимо се момената кад смо били одлични и момената кад смо били испод нашег нивоа. Мобилизација нам је довела нове људе, шта смо још поред тога од ње добили или изгубили? Постоје ту још многа питања која не бих сада наводио, да чујемо и вас остале...Тема је поприлично широка тако да има доста места за разумну дискусију.

Молим вас да овде искључиво пишете о стварима у којима сте учествовали као и да се не пишу глупости, тема је врло озбиљна. Можете да поставите и фотографије са утакмица које су на вас оставиле највећи утисак јер смо ове сезоне имали много добрих визуелних издања, при постављању фотографија не постављајте целе фотографије већ само thumbinals.

[InsaNe]

Не бих пуно писао, има ко ће писати сигурно. Само бих похвалио кореографије, дефинитивно најсветлија тачка ове сезоне, мислим да је то довољно да се види шта је у ствари Север, и ко су Делије.

[дрвосеча]

Сезона 2009/10 је сезона кој почиње тотално новим управним одбором, и већином нових играча, који је саставио нови председник Владан Лукић (луцидни нападач Звезде из доба баријевске генерације). Нови УО није много обећавао.. доведен је и Владимир Петровић Пижон (4. Звездина звезда), на место тренера Црвене Звезде (по трећи пут). Сезона за играче почиње у „дежели“, где је Звезда гостовала Рудару из Велења. УЕФА није дозволила Делијема, да дођу организовано на ову утакмицу, већ је само неколико наших сабораца из „Ortodox Boys“ присуствовало, и навијало. Звезда бележи минималну победу у Словенији, а затим реванш на Маракани, када су јанези прегажени са 4:0! Северна трибина нашег стадиона била је пуна, а атмосфера свакако на завидном нивоу, јер су Делије оставиле срце на трибини те вреле ноћи 23.07.2009.

Овде је међу широм популацијом звзездиних тифоза заживела и песмица „Душмани хоће да нас униште“. Наредни европски противник Звезде беше у Грузији – Динамо Тбилиси. Име противника није моћно, али је београдски клуб тамо поражен са 2:0. Мало људи је веровало у даљи пролаз Звезде, али реванш на Маракани 6.08.2009. ће се још дуго препричавати. Јер Звезда је два пута губила, али Пижонови момци нису губили веру, и направили су најпријатније изненађење те јесени.. Динамо је прегажен са 5:2, а Звезда је добила новог супермена Лекића. Чак и атмосфера на стадиону, и Северној трибини те ноћи је била пуна очекивања и адреналина, цео стадион кључа када Лекић погађа свој трећи гол за коначно рушење грузијских снова петардом у мрежи гостију са Кавказа.
  Првенсто Србије за нас је почело средином августа у централној Србији, где нас је Јагодина угостила. Интересантно да је за овај клуб наступио некадашњи првотимац Звезде Перица Огњеновић. Звездина победа уз солидно издање Делија на трибини која је била пуна, палила се и пиротехника, и најавило наше успешне стартове у новој сезони. Овде су дошли и наша грчка браћа са Пиреја. Куриозитет овог гостовања свакако ће остати и лудирање у јагодинском Аква парку. Прва утакмица новог првенства на Маракани је била са бањичким Радом, када је Север био пун, и тиме је одрађена једна лепа кореографија у маниру Делија, а парола на огради је била „НАША СНАГА ЊИМА ПРОБЛЕМ ЈЕ НАЈВЕЋИ“. Док је на самој трибини осванула следећа парола „Још ко дете ЈА сам био ту, осетио тугу и срећу, радово се првом голу ЈА на Северу живео за победу“.. посвећено радовцима, јер је већина њиховог копа настала управо од отпадника наше групе. Показали смо им где им је место )

За наше следеће европско гостовање, у Чешкој владало је велико интересовање. Наиме, наша Звезда је играла са прашком Славијом у окрвиру 4. кола купа УЕФА. Противник нимало наиван, али је сам Праг просто мамио Делије, и са 5 дуплих аутобуса се креће 2 дана раније из Београда ка центру Европе. Поред тога из Србије се ишло и аутима, комбијима, плус Делије из свих крајева старог континента су сливали се ка Чешкој престолници. Уз пут ситни инциденти, и напорно путовање од 15 сати. Дан касније стижемо.. разгледање, циркање пива и блеја по Прагу, да би договор био да се сви окупимо 3 сата пре утакмице на главном тргу. Одакле се креће у кортеу ка стадиону, који је био на периферији. Међутим, долази до намештаљке чешке специјалне полиције, када долази до већег сукоба, и хапшења 230 Делија. Већи део навијача ипак стиже на стадион „Еден“, где нас бива више од 700 на нашем делу, и дајемо све од себе за навијање, иако Звезда бива убедљиво поражена 3:0. На повратак се чекало 18 сати, све док се наши другари нису пуштени из притвора, уз ангажовање конзула Србије. Повратак, исто дуг и напроран, уз жандарску пратњу.
Реванш у Београду доноси велико интересовање, попуњен стадион, и Звезда прижељкује ново чудо, а навијачи на Северној трибини жеље исказују кореографијом, на којој је написано 4:0, а на огради парола „СА НАМА СЕ МОЖЕ СВЕ ШТО СЕ ПОЖЕЛИ“.. Но, то је само жеља била, која је тињала све до почетка другог полувремена, јер прво полувреме завршили смо 2:0, а крај дочекали са 2:1. Европа остаје сан за ове младе момке.. који су на окупу скоро 3 месеца!?

  Наставак фудбалског првенства доноси гостовање у Крушевцу, где долази до низа инцидената на стадиону, и Звездиног ремија, солидно издање на трибини. Уз ману, да нисмо поменули Космет. Затим дочекивање новајлије у првој лиги Србије горњомилановачки Металац. Солидно навијање, лепа бројност, и феноменална бакљада звездиних тифоза, кореографија која је осванула била је „АЈМО АЈДЕ“, а на огради парола „Сви у напад“.. Од парола на трибини осванула је „Бебе нек се рађају порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера!“.. посвећено све чешћим испадима геј-лезбо организација у Србији, који су најављивали неко своје парадирање по центру српске престолнице. Иначе тих дана септемра месеца 2009. било је доста шпекулација о томе да ли ће хомосексуалци одржати своју параду. Парада ипак није одржана!
Коп Делија расте из утакмице у утакмицу, тако да су трибине на гостовањима мале да приме све Звездине тифозе.. У Смедереву, српском древном граду, бројност повећана, лудница на трибинама уз бакље, димове, упад на терен, и победа! Следи куп утакмица са Младости из Апатина, без публике, као казна за инциденте у Смедереву.

Крајем септембра Делије праве инвазију на Нови Сад... владало је велико интересовање тим пре што се у војвођанској престоници чврсто веровали да ове сезоне могу до титуле првака Србије, а то је значило да ће Звезда положити оружије на стадиону Карађође.. није само то обавијало највећи војвођански град.. већ и сама помисао да ће доћи до сукоба Делија и Сланинара, самим тиме нереда великих размера, а онда и упирање прстом у Звездине навијаче као главне кривце.. Но, све је то остало само злурадо размишљање новинара у Србији.. јер као прво, Звезда је однела са новосадског стадиона сва три бода.. а друго, никаквих инцидената, и великих туча није било у Новом Саду тог 27. септембра 2009. Свакако вредно помена јесте наша кореографија на источној трибини са најлонима, песме које су се проламале равницом, лудовање на трибини, итд.
  Хајка на Делије, и репресија на тифо популацију у Србији расте из недеље у недељу... разлог томе може бити и трагично страдање француског навијача Бриса Татона, који је избоден од милитантне гробарске групе, од чега су се Делије свакако оградиле, јер не користе такве начине да се сукобе са противницима. Поред Татона, још су неки странци нападнути у центру Београда, што је свакако нама спаковано на адресу!?

  Следи нам ОФК Београд на Маракани, где смо јасно и гласно показали коме је заправо Београд привржен, и за кога престолница навија! “БЕОГРАД НАВИЈА ЗА ЗВЕЗДУ!“ гласила је наша парола на једној прелепој кореографији тог 03.10.2009. Када је кореографија спуштена, остао је брод са кореографије, који се померао лево-десно, а која друга песма у том моменту прикладнија него: „Морем плови једна мала барка“.. Затим следи пауза, јер је репрезентација Србије играла завршне мечеве за одлазак на СП у Јужној Африци. Након тога, следи гостовање Делија у Пожаревцу 17.10.2009. а локални ФК Млади радник је минимално побеђен (1:0). Делије су долазиле возом, бусевима, аутима, пешке.. Куриозитет овог гостовања јесте заправо велики паркинг.. тј. ливада поред стадиона. Показали смо се у лепом светлу: бројност, кореографија са најлонима, песма једнино није одјекивала како треба...

  Долазе чачани 24.10.2009. када Север бива солидно попуњен, и остварује се прелепа кореографија са наптисом „Све што желим у овом тренутку“... Навијање одлично, певало се нашој Звезди, Урошу Мишићу, Космету, Србији. Гости су нам били дечији хор „Чаролија“, која су отпевала са целом Мараканом химну Црвене Звезде. Имали смо барјаке, бубњеве, заставице, и наравно зезанцију са штапићима. Како се ближио крај утакмице то је лудило било све веће.
  Наредна утакмица је била у Купу Србије, када је Звезда ишла на вруће гостовање, у Нови Пазар.. данима се причало о томе, а та утакмица је проглашена високоризичном! Било је доста полемике у медијима и међу самим Делијама о том гостовању. Првобитно је речено да ће Делије добити 500 карата (иако је потражња била 7-8 пута већа), али на крају се одустало од тога да ће Звездини тифози присуствовати због вероватноће да би било екцеса, и провокација како на трибинама, тако и у граду. Велики пораз државе Србије, јер су на трибинама Новог Пазара освануле и чуле се шовинистичке пароле, скандирања торциде санџак, као и помени великог србомрзца, из Рашке, Аћиф ефендије. Да једно зло не иде само, доказ је и медијски линч председника нашег ФК, Владана Лукића, који је у ложи новопазарског стадиона седео у дуксерици Делија на којој је писало „Док се земља око сунца окреће...“, где се алудира на наставак знан само медијима, и републичком јавном тужиоцу Радовановићу „Звездини се хулигани умирити неће“!? Испало је да републички тужилац и медији боље познају навијачки репертоар и од нас самих!? Колико је ту незнања и безобразлука са њихове стране било, процените сами.

[дрвосеча]

Последњи дан октобра месеца био је резервисан за наше гостовање у Ивањици, где је Звезду дочекивао Јавор. Масовно из свих српских земаља долазе Делије да пруже подршку вољеном клубу.. Навијање одлично, бубњеви, лепа кореографија на нашој трибини са балонима.. Како је то био дан када је пре равно 10 година страдао наш другар са трибине Аца Радовић, то је Север још једном поновио слоган, паролу за незаборавног момка из Опова: „Цео је Север црвено-бео, и Радовић Аца њега је део“... Провокација полиције у Ивањици је била неизбежна, али није дошло до великих инцидената.

У недељу 15.11.2009. умире највећи и најмудрији међу нама Србима, Његова светост патријарх српски г. Павле... велика неверица и туга међу свима нама, јер је отишао једини човек данашњице који је достојан Св. Саве.. („Не постоји човек који је тише причао, а даље се чуо“ – Матија Бећковић). Проглашена је тродневна жалост у Србији, а сахрани духовног оца Срба присуствовало је преко 600.000 људи, пристигли не само из Србије, већ из свих крајева Европе, па чак и Америке, Аустралије... Непрегледна колона православних верника кренуло је од Саборне цркве, до Храма Св. Саве. У манастиру Раковица, је партијарх Павле сахрањен.

  Наше следеће пристуство је било на рукомету, где нисмо имали
навијање због одавања поште преминулом Патријарху, а трибина крцата у СРЦ Бањица. После тога следи пауза у првенству због репрезентативних обавеза. И онда 25.11.2009. судар у Купу Србије са суботичким Спартаком. Спартак из Суботице је побеђен 3:2, а на трибинама одлично навијање, стандардних 5.000 навијача у КОПу.. Занимљиво је било видети и то да су се у кавезу Маракане нашли и тифози из Суботице... У завршници те утакмице већ се почела осећати дерби грозница, јер се..

  28.11.2009. на нашем стадиону се играо 137. вечити фудбалски дерби између наше вољене Звезде и њиховог малог партизана. На нашу велику жалост Звезда је ипак поражена, иако играчи у црвено-белом нису на терену ништа озбиљно приказали. Но, и поред лошег резултата на терену, навијачка победа на трибинама је у потпуности припала црвено-белим навијачима.. Томе је допринело и индолентност мишева прекопута, иако им је резулатат ишао на руку. На нашој шеталици писало је: „Бела је боја града из времена прошлих давних, а црвена боја крви његових чувара славних!“. Наравно да увек може боље певање, али као што је познато на оваквим утакмицама присутни су „дерби навијачи“, који више гледају у терен него што обраћају пажњу на јачину песме. Куриозитет ове утакмице је свакако шеталица пужа, која је ишла преко наше трибине од Запада ка Истоку, алудирајући на правду у Србији, уз паролу доле: „ПРАВДА ЈЕ СПОРА, АЛИ ДОСТИЖНА!“. 
  Последње гостовање у овој полусезони је било на Карабурми. Нови српски прволигаш БСК Борча морао је своје утакмице играти на Омладинском стадиону. Минимална победа Звезде, и килаво наше певање у првом делу. У другом се све поправило, па је било „лудо, буразеру лудо“.

  Последња утакмица домаћег првенства била је на Маракани, са суботичким Спартаком. За ту утакмице Делије су се посебно припремале, јер су обележили 20 година постојања своје групе (1989-2009). Велика фешта је припремљена на самој трибини. Почетак утакмице обележен је са морем црвено-белих шалова, а испод саме кровне конструкције стајао је транспарент „20 ГОДИНА СМО ТЕ ВОЛЕЛИ“, док је на огради Севера стављен наставак пароле „НАЈБОЉЕ ШТО СМО УМЕЛИ!“. Поред тога на Огради Севера стајале су заставе свих група последње 2 деценије које су прошле кроз нашу трибину. У другом полувремену на Северу је освануло 20 слика кореографија, са
утакмица у последње две деценије, за сваку годину по једна, на три мотке. Било је пуно црвено-белих заставица, српска тробојка, олимпијакосових застава (наше браће са Пиреја), као и низ зезалица у црвено-белим тоновима. Бројност је била одлична, 8.000 људи на Северној трибини, а вокални део је солидно одрађен, знатно боље него на ранијим утакмицама. Звезда је наравно победила 5:2 суботичане, и тако се окитила титулом јесењег шампиона Србије!

  Прва утакмица коју су Делије посетиле у 2010. години, јесте рукометни дерби, у Шумицама 12.02. где су нас рукометаши обрадовали новом победом, и показали своје амбиције. Трибина у хали Шумице је била дупке пуна, и навијање одлично одрађено. Затим, пет дана касније у Панчеву Делије пружају фенеритичну подршку нашим одбојкашицама, што је за сваку похвалу, јер су се звездине девојке на гостовању осећале као на домаћем терену. Поред тога имали смо нове транспаренте о Космету: „ОТЕТА ЗЕМЉО ВОЉЕНА, НИЈЕДНА ТЕ СЕ ДУША НИЈЕ ОДРЕКЛА!“.

  Приближавао се почетак пролећног дела фудбалског првенства Србије, када Делије јасно стављају до знања играчима Црвене Звезде колико су уз њих, и да титула мора да заврши на Маракани. 25.02. на Северу Маракане појављује се више од 6000 људи којима срце куца за црвено беле боје. Тачније и не памти се када је неки тренинг спотиста на овим просторима посетило толико велики број навијача. Певали су сви као један, палили су се димови... атмосфера је била сјајна, тим пре што није било важно који је резултат на терену, сви су дошли да покажу љубав према Звезди. Коначно и 27.02. наши фудбалери дочекују Јагодинце. Север је био попуњен као у неким славнијим временима, када се играју европске утакмице. Наша мобилизација је почела заиста да живи у пракси: 12.000 навијача је било на Северу! Ролнице, папирићи, кореографија, баријаци, бубњеви, понека бакља су обележили визуелни део северне трибине. Вокални део јесте шкрипао, због људи који очигледно и даље не капирају да нису на Западу или Истоку. Наредни меч је био БГ гостовање – Бањица 7.03.2010. када нас чека непријатно изненађење: само 500 карата за Делије?! С тиме да је на Маракани обезбеђен видео бим за 1000 Делија, који су желели да навијају. Имали су и бубњеве, и песма се орила свих 90 минута. А на самој Бањици наше навијање и парола упућена ФСС: За кога се игра фудбал у Србији? Певали смо Звезди, Космету, Србији, Урошу.

Наредна утакмица на Маракани, била је са крушевачким напретком 13.03.2010, где смо прославили 65. рођендан. Наравно да су Делије то обележиле на достојан начин. Парола на огради Севера била је: „65 ГОДИНА УЗ ТЕБЕ ЈЕ РЕАКЦИЈА!“, затим парола на Истоку Маракане: „Звезда припада Звездашима, а не тајкунима и мафијашима!“. У другом полувремену преко Севера излази шеталица, на којој је нацртана Маракана, уз поруку: „Звезда није на продају!“. Порука је била упућена не само јавности Србије, већ и ФСС који спрема Закон о приватизацији српског спорта. Север је био солидно попуњен преко 9.000 људи, уз бакљаду, димове, барјаке визуелни део је заиста био одличан. Но, мало је зашкрипало у вокалном делу јер су се играчи наше Звезде поштено намучили са крушевљанима, и обезбедили победу.

[дрвосеча]

Прво ван Београда гостовање у пролећном делу Првенства било је у Крагујевцу, где је горњомилановачки Металац угостио наш клуб. Невероватно велика жеља црвено-белих тифоза била је да тај дан путују на ово гостовање. Само 3500 срећника добило је карте на Маракани, и кренули у срце Шумадије. Може се са правом рећи да су Делије тог 20.03.2010. на Крагујевац направиле праву ИНВАЗИЈУ, и обојиле овај град у црвено-бело! Све од наплатне рампе па до самог стадиона биле су гужве и колоне у црвено-белим обележијима. Једино је резулат био изостао, јер је Звезда остала без бодова. Делије на трибинама у потпуности оправдале епитет најјаче и најорганизованије тифо групације на овом делу Европе!

Смедеревце дочекујемо у среду 24. марта (на 11-ту годишњицу бомбардовања Србије) на нашој Маракани. На Северу 10-ак хиљада људи, што је за сваку похвалу да нам бројност не пада, већ да се све више људи одазива на мобилизацију. Од самог почетка бива велика лудница на Северу. Уз бакље, димове, баријаке, ролне... овај пут је и песма наштимована како треба, па смо грмели као у најбољим данима. На Северу окачена и парола посвећена невино страдалим жртвама НАТО агресије 1999. године.
Осванула је и недеља када нам долази у госте Војводина… Maло ко је од неверних Тома ичекивао пун Север, одличну кореографију, песму која грми маса Делија у стању екстазе, бакљаду са барјацима, све то преточено у праву атмосферу каква се може видети ретко где у Европи, углавном на јужноамеричким стадионима. Све ово је било на нашем Северу 28.03.2010. Оно што намеће чуђење јесте лажно извештавање јавних гласила Србије о бројности на утакмици наше Звезде. Нека им је на част! Оно што је до скоро изгледало као сан: пун Север на првенственим утакмицама, сада је постао реалност! Заиста, преко 10.000 људи можете видети на обичним утакмицама првенства Србије, навијачке колоне око Маракане, гужве на благајнама... а Северна трибина 20 минута пре утакмице пуна, све спремно за спектакл. Певане су стандардне песме о Звезди, Урошу, Космету, Србији. На Северу осванула парола: “СЕВЕРНА АРМИЈА СПРЕМНА НА ЈУРИШ!“.

Већ коју годину за редом водећи људи ФСС организују фудбал на велике празнике?! Како се већина навијача у Србији не слаже са оваквом одлуком. То се и Делије одлучују на бојкот гостовања на Карабурми.
10.04.2010. доноси нову утакмицу на Маракани, када дочекујемо Пожаревљане. Велика победа и доминација Звезде на трави Маракане. А на трибинама опет 9000 Делија прави прелепу кореографију, и бразилску атмосферу, са бубњевима, баријацима, а вокални део свакако за респект. Крај утакмице обележавају играчи како се радују са дечицом са Космета. После више година долази нова екипа Книњана на Север и качи своју заставу. Затим пар дана после следи нова утакмица на Маракани 14.04.2010 са ОФК Београдом у Купу Србије. Утакмица које се неће памтити по Звездиној победи, нажалост, већ по једном немилом догађају, када један момак бива упуцан на Северу, што је пропуст обезбеђења на улазу. Наш ФК је као организатор меча платио цех, са 4 утакмице без публике на свом стадиону?! То се дешава у времену, када Делије и Звездаши поново почињу да долазе на стадионе, и Север бива скоро цео попуњен... и то баш у тренутку када се боримо за титулу првака?! ФК и Делије су се оградиле од тог идиотског чина криминалца који се нашао на Северу то вече.

Прва наредна утакмица после те кобне са ОФК, била је гостовање у Чачку. Наша трибина 18.04. је била крцата са групама из свих српских градова. Тако да смо се довикивали и са Истоком. А на улазу опет нам приређују спору и ригорозну контролу?!
Затим утакмица са Јавором на Маракани, без публике када губимо бодове, неопходне у борби за врх 0:1! Што је више него довољан разлог да се направи инвазија на Кулу 25.04.2010. Звезда осваја бодове, а констатација Делија се може описати следеће: „Никад већи број жандара, а ниједног инцидента!“. Кула је иначе позната као црно-бела филијала, где њен председник Џомба стално прави пакости против нас, и нашег клуба. Куриозитет утакмице у Кули је то што је на трибинама са нама био и председник Владан Лукић.

1. маја на Маракани Звезда је сравнила Чукарички 4:0, а меч је одигран без публике. Да би у финалу Купа Србије играли 5. маја, са Војводином, која је формално била домаћин на стадиону ЈНА. Дошли су и сланинари у већем броју. Али Делије попуњавају Север, Исток, Запад, и довикивање са њима, а прозивке на рачун гостију. Одлична кореографија на Северу ЈНА, а бројност такође одлична. Колоне Делија око армијског пашњака, по обичају само 3 улаза су отворена?! Навијање доста солидно, иако су играчи самлели новосађане са 3:0, и тако се окитили са тофејом купа Србије. На крају када је требало победницима Купа уручити пехар, гробарски пион Толе Караџић, шмугнуо?! А за њега, и омиљени му клуб и стадион, смо отпевали те вечер и неколико пута песмицу „Сваке ноћи сањам ја, да је већи јна“...

То је све била увертира за 8. мај када смо имали сви жељу и имератив да у 138. дебију на армијском пашњаку освојимо сва 3 бода, и постанемо прваци! На нашу велику жалост до тога није дошло, јер су играчи Звезде одиграли веома лоше дерби и минимално изгубили (0:1)?! И за дивно чудо, као што су играчи подбацили, то се и Делијама после дуже времена може уписати минус. Све осим шеталице није вредно спомена. А шеталица је била права, баш у маниру Делија... слика прославе титуле, као што смо раније знали на Калемегдану да славимо до зоре. Играчима и 2500 Делија који долазе да гледају тренинг пред дерби не значи ништа?! Штета, штета...
12.05. на презној Маракани играчи дозвољавају да их победи БСК Борча (1:3). Клуб коме ће ово вероватно остати као највећи успех у историји клуба, да су победили Црвену Звезду! Срамота је што неки уопште су чланови црвено-беле породице.

Затим последње коло бива гостовање у Суботици 16.05. када нас дочекује домаћи Спартак. Иако је било сумње да ће Звезда продати утакмицу, ипак црвено-бели побеђују минимално 0:1! Само 700 Делија бива на овом 3 сата удаљеном гостовању. Атмосфера на стадиону прилично добра (иако титула није наша). Лепо је било видети мноштво барјака црвено-белих који се врте, иако временске прилике нису биле охрабрујуће... али то је занемариво за нас.

Мали осврт на кошарку. Бојкот и даље траје. Звезда нема КК управу. Смењују се појединци, тражи се решење... слабо има помака око тога. Повремено је у хали Пионир било 2000 симпатизера црвено-белих. Клуб нам се априла 2010. године нашао у катастрофалном стању, не нашом кривицом. Рукомет смо повремено посећивали, када је било прилике.
Делије су организовале 15.01.2010 у пуној сали Руског дома хуманитарни концерт за наше Косово и Метохију. Утисци стварно прелепи, а извођачима све похвале.

[дај гол]

Свака част на труду,све похвале.Једино бих те исправио(ако и има места исправкама)да душмани није заживела против Динама Тбилиси,него колико се сећам први пут смо је певали прошле сезоне противу Баната,незнам дали је била куп или беше првенствена,небитно.  У сваком случају све честитке за труд

[Веља]

12.05. на презној Маракани играчи дозвољавају да их победи БСК Борча (1:3). Клуб коме ће ово вероватно остати као највећи успех у историји клуба, да су победили Црвену Звезду! Срамота је што неки уопште су чланови црвено-беле породице.

Као што си рекао - вероватно њихов највећи успех у историји клуба...
Међутим, у целој тој причи око пораза од БСК-а, ништа ми драже није него што је због те победе БСК остао у лиги а Хајдук из куле требало да испадне да нису играли 1:1 са мртвим Јавором
Џомба лиже јаја...

[Igor_RS]

Хајдук из Куле није испао, испали су Млади Радник и Напредак. Да не улазимо даље у спортске теме...

[ORTHODOX.NS]

мој закључак... током сезоне бројност одлична... кореографије бакљаде све у високом стилу... чак и нови производи делија  врхунски никад бољи.. по мом мишљењу једино некад закажемо у навијању... јер с обзиром на број људи на северу навијање некад буде испод нивоа... још на том да се поради и то је то... мада ће увек бити оних који дођу на стадион да се сликају и снимају... 

[Darko]

По мени када се све сабере и одузме иза нас је веома успешна сезона. Бројност на стадиону је вишеструко повећана и то је најбоља награда за труд свих који су се цимали око мобилизације, велики труд није био узалудан и то је најважније. Слажем се да смо по некад били тиши с обзиром на бројност али то су дечије болести које су неминовне када се оволико повећа број на трибини. Кореографије су посебна прича, права ремек дела (и то не мала  
Повела се нека дискусија на званичном форуму вреди ли наставити овако, да ли да идемо напред или назад   ???
Ма бре сви заједно са нама јер одавде нема назад !!!!!!!