Отаџбински рат

[КАЛНА]

[дрвосеча]

За брата Калну.

Знам да је ово тешка, и комплексна тема. Тешка, јер када причаш ово са неким ко је током рата изгубио неког драгог, оца, брата, сестру, дете... не може да те остави равнодушним, углавном почиње са сузама у очима. Комплексна тема је из разлога што Отаџбински рат 1990-их није се тицао само Срба, Хрвата, муслимана, Словенаца, Албанаца... много је ту фактора од Ванкувера до Сиднеја било укључено, хтео то неко да призна или не.
У праву си ово када кажеш да схватимо и извучемо поуке... али како то да урадимо ако се о овоме ћути? Просто мора неко да каже ово, да се чује, да се схвати позадина свега, да би се могло онда у будућности доносити праве одлуке, односно не понављати грешке. А нама Србима се то редовно дешава. Корени наше невоље током 1990-их сеже у прошлост... односно Први  и Други светски рат. О томе смо свакако причали на теми "Митови и обмане о историји"... где се јасно видело да заправо наши владари су морали слушати Велике силе, односно Ватикан и Лондон... увукавши нас у заједницу са пораженима, Словенцима и Хрватима. У Другом светском рату су дозволили, Хрватима да направе холокауст према Србима, и после тога примали и нацисте и павелићеве усташе код себе?! Након Другог светског рата о овоме је морало да се ћути, у име бољег живота који ће нам донети "друг Тито"?! Ватра се не гаси бензином... али нама се управо то десило. Дошао је крај 1980-их година, и опет Масони мешају своје прсте... праве ужарену атмосферу, где велики број поводљивих људи наседа на приче које су им преко медија лансиране. Сигуран сам на постојање специјалних тимова психолога који су преко обавештајних података правили пранове, за управљање народним масама на простору бивше Југославије.
Тешко је непросвећеним људима приближити овако нешто. Можда је недостатак веронауке у школама учинио своје... али кући си могао увек да радиш шта хоћеш. То је само линија мањег отпора, да идеш кроз живот без Бога. Зато су и сатанизовали Српску православну цркву.

Хрвати су најбољи пример испраних мозгова! То ћу ти рећи са пуним правом. Није само реч о застави... реч је о невиђено деформисаној свести једног народа, где мржња доминира. Пази, пројектовани су да мрзе, и да не прихватају неке логичне ствари. Њима убиство Србина није убиство човека!? Као народ желели су етнички чисту државу, и све су учинили за то, све им бива дозвољено... а они све у то име оправдавају. Док је на демонстрацијама 9. марта 1991. у Београду одјекивало "Слобо садаме"... у Загребу, или Хрватској то нисте могли да чујете!? Створена је атмосфера да су моћни, и да ће лако бити у рату да дођу до независности и смање број Срба. Рат је био средство да се Срби из Хрватске отерају, и свако од њих је помислио да ће он нешто профитирати одласком Срба. На њиховим форумима који се баве овако нечим, чућете, да "мање Срба, мање проблема"  > По чему је 850.000 Срба у Хрватској било проблем, ако изузмемо њихову верску опредељеност (иако је трагедија била што су већином било оријентисани на КПЈ). Комунизам је сам по себи иструлио... нестанком комунизма, буде се национална осећања, и глад за вером... 850.000 православних Срба на само 1000км од Ватикана, није симпатичан податак! Како смањити тај број? Прогон, једино решење. Иако су они "решавање српског питања" имали написано још пре 100 година.
Па и 1941-45 су они водили свој рат. Имали су НДХ.

Е па видиш. Баш зато, што ће нашој деци наметати то да смо злочиници, да смо криви за све лоше што се дешавало 1990-их, ја пишем на овој теми. Да људи виде, чују и сазнају. Да не прихвате да им деце уче ове лажи, и преваре! Неће то у потпуности променити свест нашег човека. Али нека и 10% грађана Србије промени, ја ћу бити пресрећан. Данас имамо пример једног Растка Поцесту (12), коме је испран мозак.
И још нешто. Сутра, када будемо пред Божијим судом, ја сигурно нећу да се стидим, нити да жалим... сада се показујеш какав си.

Ја би Кална волео да када почнемо и о Космету да причамо, да кажеш неке своје приче. Доста људи овде није ни било на Космету, слушају приче разних "стручњака", разне новине, телевизије (све мој до мојега) прилично су обманути о свему што се дешавало на Космету 30-40 година уназад. А то је наша редовна бољка... што неко види своју личну корист, у националној катастрфи, при чему не схвата да ако друштво и породица пропадају, да ће и он проасти пре или касније, јер национална катастрофа је као вртлог, носи све око тебе!
Свугде где је криза и рат, долази до тога да се појединци у нашим редовима преоблаче у "патриоте", и под окриљем патриотизма раде лоше ствари. Није само сада, то је од вајкада.
Да, добро си запазио, судбина Крајине и Космета је иста. Разлика је само у годинама дешавања масовног прогона. У Крајини је 1995. а на Космету 1999. година. А то јесте истина, да су нас лоши људи водили и у Крајини, и на Космету, па да су за шаку долара продавали све живо! Као што сада се зна зашто Срби нису ушли у Бихаћ на пример... када се зна да је та кочница коштала 40 милиона долара, веровали или не!?
А колико је само наших људи изгинуло, и порањавано на Бихаћу, Задру, Госпић, Карловац, Осијек, Сарајево, Тузла, Мостар... свугде је било "крени-стани"  >
После Туђман и Милошевић, и Алија, седе заједно, ручају, пију пићенце... мајко Божија!?!!?!?

Ја сам на теми Слика данашње Србије ту нашу данашњицу анализирао... Биће нас... само се нећемо бити Срби, нити имати наша лепа имена Драган, Мирослав, Ненад, Жарко, Бошко, Милица, Радмила... Имаћемо Дејвид, Чарли, Боб, Марк, Анастасија... Сви ће жудети да буду фенси, у моди...

Међутим,можда смо то као народ генерално и заслужили.Онај горе је ту да суди како о делима тако и о неделима. Онај који на грешци не научи,исту судбину доживљава.
Не знам да ли си ме схватио,плашим се да је једини начин да се тргнемо нека велика несрећа која ће променити све. Далеко било али ка томе све иде.

Неко ће помислити, шта сам ја скривио, па нисам ништа лоше радио? Да, јесте, али се не бориш против лошега, што исто ствара невоље.
Схватам ја бураз све... али криво ми је због те поводљивости и наше неслоге. Несрећа иде ка нама, као велики точак... треба га зауставити. Рат муницијом је прошао... али рат и даље траје! Ма колико нас убеђивали у супротно.

[КАЛНА]

Шалу на страну. Ја сам проблем о коме говорите анализирао доста у својој глави. Онда сам читао и мало се зезао историјом. И гле чуда. иста трвљења,исте подвале,све исто код нас Срба пре 1000 година и сада. Који Немањић није заратио против брата,оца,сина итд... да не причам пре њих.
ГЕНЕТИКА ЈЕ ЧУДО. Такви смо као народ,није то од јуче бре. Овај однос према рату,палим борцима,ратним инвалидима итд... Па све је то исто било после Првог Светског Рата. Све што данас радимо већје виђено. Продаја вере,продаја земље,продаја душе...
Рашка,Босна,Дукља,поделе ко и данас,а исти народ. Да се нисмо верски поделили,да смо сви Срби,разделили би се географски.

Али постоји један проблем који не схватам. Људи промене веру, они слаби за џак брашна,они мало тврђи за мало више,а неко не мења веру ни за шта. Он остане Србин. Али,његова деца,после генерацију,две,пола их промени веру,а пола неће и тако у недоглед. Како то да деца ових најтврђих буду опет мекушци. Ја мислим да су гени у питању. Другачије то не знам да објасним.

Свако кога интересује овај проблем могао би да прочита пар књига.

рецимо

-Историја Срба      http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/...dex_l.html
-Мехмед Паша Соколовић од Душана Баранина (доста сличности са данашњом ситуацијом,нападима на владике,њихову међусобну неслогу)
-Житије светог Кнеза Лазара
-Житије светог Симеона
итд...

Мислим да неке ствари после буду много јасније,а посебно то да нам хиљаду и по година неслоге није донело ништа.
Мало смо скренули са теме,предлажем да наставимо на другом месту,а овде да се пише о Отаџбинском рату.

[КАЛНА]

Дрвосеча,лепо си написао све. Свашта се дешавало,свашта је прошло а свашта ће тек бити.
Ми смо мали. Јако мали. Ми смо један миш у чопору мачака. И оне се играју са нама. У зависности код које мачке ћемо се тренутно наћи,кројиће се и наша судбина. Никада ми ни из једног рата не би изашли као победници (балкански,светски ратови,не мислим на ове од 90их) да није било браће Руса. И као и за њих што смо везани тако смо везани и за њихову судбину. Према томе неће довека бити овако. Али ми нисмо ти који сада могу нешто да промене. Тренутно,можемо писати,пенити,лудети,шта год али нећемо постићи значајан успех. Човек не може да устане ако не падне. А ми морамо додирнути то дно да би на својој кожи осетили шта је и како је. Онај ко је осетио рат,он је свестан свега. Онај ко није,као тај мали монголоид кога си споменуо,он живи у илузији. Да му је неко недај боже погинуо,другачије би причао. Али ето,баш то мора да се деси да би човек схватио какву му будућност назови пријатељи желе. Тужно,трагично али истинито.

То ти је укратко неки мој резон,моје размишљање. Подржавам сваки вид борбе за овај народ,писање,беседа,физички рад,све. Али ја сам одавно забаталио убеђивање људи и то показивање како ће нам бити ако останемо овакви. Бог ће им сам показати,доћиће време и за то,а ја желим од тог тренутка када сам се преусмерио на хуманитарни рад,да својом активношћу помогнем људима који немају излаз из животних проблема. То је најмање што ја могу да учиним као индивидуа да бих и помогао несрећнима и да бих задовољио себе. А Бог нека уради остало што мора.
Надам се да ме схваташ.

[дрвосеча]

Упозорење: следи снимак потресне садржине!

ЗЛОЧИН У ЖЕПИ
4.06.1992

Прича о једном од најужаснијим масакара током Рата у Босни и Херцеговини

[КАЛНА]

Одлична песма Зоке Кулине,својеврсна химна догађају из Жепе.
Међутим као и увек можете видети милион коментара искомплексираних муслимана који тврде да је то њихова огромна војна победа.
Нажалост,они су поставили клип,колико сам ја скапирао...

[дрвосеча]

УПОЗОРЕЊЕ: СЛЕДЕ ВИДО СНИМЦИ ПОТРЕСНЕ САДРЖИНЕ!!!

[дрвосеча]

Један врло занимљив снимак из августа 1995. године у продукцији вучјак.com где се говори о издаји Срба из РС Крајине. О митингу 9.08.1995. на централном БГ тргу. Где се између осталих појављују неке личности наше политике сцене, који су пар година касније имали другачије говоре за народне масе.

[дрвосеча]

УПОЗОРЕЊЕ: СЛЕДИ ТЕКСТ ПОТРЕСНЕ САДРЖИНЕ!



СЛУЧАЈ СИСАК 1991-92.

Објављено: vesti-online.com
30. 04. 2010.

Ратни злочин над 611 цвивила у Сиску, углавном Срба, током 1991. и 1992. године починиле су  две регуларне јединице из састава хрватске специјалне полиције ''Ханџар дивизија" којом је командовао Екрем Мандал и злогласни ''Вукови'' под командом Жарка Пеше, наводи загребачки новинар Домагој Маргетић који је од 2005. године истраживао злочине у случају ''Сисак''. Он је додао да одговорност за злочин сноси и ХДЗ, пошто је човек преко кога је ишла цела оператива данашњи министар унутрашњи послова Хрватске Томислав Карамарко.

"Хијерархија одговорности за ратне злочине у Сиску води и по ХДЗ-овој линији, али и по линији командне одговорности према ратној Влади на челу са Фрањом Грегурићем, кога за ратне злочине сумњичи и Заједница Срба у Хрватској, док је његов ратни шеф кабинета преко којег је ишла сва оператива био Томислав Карамарко, данашњи министар унутрашњих послова", појашњава Маргетић.

Он додаје да је Карамарко против њега поднео кривичну пријаву за шпијунажу против Хрватске и за објаву државне тајне, јер је објавио податке у "случају Сисак'', па се због тога против Маргетића воде кривични поступци.

Истакавши да се срами Хрватске која заташкава случај „Сисак", Маргетић наглашава да је велика морална обавеза пронаћи гробове жртава у Сиску, где је почињен један од најмасовнијих ратних злочина у Хрватској 1990-их година.
'Овде ме оптужују да сам српски шпијун и позивају на моје убиство или хапшење. Прете ми смрћу ако наставим с оваквим радом, писањем и објављивањем. Ипак, обични људи ми честитају и пружају руку подршке, поготово млади. Вјерујем да ћемо једног дана знати истину о жртвама у Сиску и да ћемо тада сви ми с једне и друге стране Саве запалити свећу нашим суграђанима, жртвама злочина и поклонити се тим људима", рекао је Маргетић.

Он је изјавио да су јединице које су починиле злочин биле непосредно надређене ратном начелнику Сисачко-мославачке Полицијске управе Ђури Бродарцу и нагласио да ратни командант Мандал данас живи на подручју Лабина у Истри.

Маргетић је 20. априла предао Тужилаштву за ратне злочине у Београду сву документацију о свом истраживању у случају ''Сисак'' из 1991. и 1992. године, међу којима су строго поверљиви документи Министарства одбране Хрватске и пописи жртава и убица.

''Случај 'Сисак' интензивније истражујем од 2005. године, а прве документе објавио сам у априлу 2007. године, када сам објавио и кривичну пријаву Заједнице Срба у Хрватској о ратним злочинима у Сиску. Тада сам разоткрио и детаље тог ратног злочина у којем је убијено или се воде као нестали чак 611 цивила, грађана Хрватске, од чега 595 Срба, 14 Хрвата и два Бошњака", рекао је Маргетић.

[дрвосеча]

УПОЗОРЕЊЕ: СЛЕДИ ТЕКСТ ПОТРЕСНЕ САДРЖИНЕ!

Сисак 1991-92

Пише: Ратко Дмитровић, ПЕЧАТ магазин
29.04.2010.

Највећи масовни злочин у хадезеовској Хрватској није почињен у Госпићу, Осијеку, Сплиту… сви ти злочини скупа нису ни принети ономе што се у другој половини 1991. и почетком 1992. догађало на педесетак километара од Загреба. Зашто о томе ћуте и Хрватска и Србија?

Постоји један хрватски злочин о коме се службено не говори. Никада ниједна хрватска влада, од оне Месићеве и Манолићеве до ове Иве Санадера и Јадранке Косор о томе није хтела да расправља. Ни да чује. За службену Хрватску тај злочин не постоји. То је ужарена лава новостворене хрватске државе, орман чије би отварање ту државу засуло лешевима и питањима на које Загреб не жели да одговара. Или би одговор био за Хрватску страшнији од одласка свих оних генерала, на челу са Готовином, у притворску јединицу Хашког трибунала. Шта је то? То је Случај Сисак.

ВИШЕСТРУКЕ УБИЦЕ

У другој половини 1991. и током 1992. године у Сиску је убијено више од 600 Срба, цивила. Таквих оргијања, пре Сиска, у прошлости је било, само у Јасеновцу и неким местима Лике, Далмације и Херцеговине, за Другог светског рата; силовања, клања, комадања живих људи, јавна вешања пред кућама, ликвидације на улици…убијане су целе породице. Сисак је тих месеци био концентрациони логор из којег ниједан Србин није могао да изађе.

Нико у Хрватској није чак ни оптужен за зверства у Сиску. Зашто. Због бројке. Како објаснити европској и светској јавности да је само у једном граду, у којем тада, ово је врло важно, није било ратних дејстава, обрачуна, сукобљавања… убијено 600 цивила, само због тога што су били Срби.

Данас улицама Сиска, Хрватске и неких европских земаља слободно шетају, седе по кафанама, баве се приватним пословима, уживају у пензијама (и до 2000 евра месечно), вишеструке убице, монструми, људи који су уз животињске урлике забадали ножеве деци у врат, одсецали својим комшијама главе, пуцали у потиљак. Ено их са високим државним одликовањима, што од Туђмана што од Месића, у вишесобним становима и вилама, уживају под пуном заштитом хрватске државе.

Све се зна, појединачно, до страшних детаља, од имена жртава до имена злочинаца. Знају се и адресе на којима убице живе. Један од њих, извесни Роберт Ахметагић, пре рата физички радник у Рафинерији Сисак, лично је, на улици у Сиску, у лице рекао Горану Дабићу да је баш он убио његовог оца Бранка. Ахметагић је учествовао у неколико десетина ликвидација а означен је и у досијеу инжењера Дамјана Жилића, из оближње Петриње, којег је, по сопственом признању, заклао.

Било је неколико покушаја да се сисачки злочин уведе у судску процедуру државе Хрватске али све је остајало на покушају. Денису Латину једном су забранили „Латиницу“ кад су сазнали да ће емитовати прилог о убијању Срба у Сиску; двојица бивших хрватских војника напрасно су окончали живот кратко након што су самоиницијативно у Загребу, у државном тужилаштву, дали исказ о зверствима у Сиску; пријаву са врло прецизним подацима, именима убица и убијених, поднела је 25. априла 2007. године Заједница Срба у Републици Хрватској али до данас никаквих реакција нема. Стипе Шувар је покушао, преко свог листа „Хрватска љевица“, да натера државу на хапшење и осуду убица из Сиска али није успео.