Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

Утеривач
Мирјана Бобић-Мојсиловић
14.02.2010 

Некима се жури. Некима се много, много жури. Косово, које Србија не признаје као независну државу, испоставља се као ружна бубуљица на углађеном и напудерисаном лицу Европе. Отуда, сва средства су у игри. Уцене, условљавања, притисци и снажна пропаганда добијају на замаху. Србија мора да призна Косово, милом или силом, иначе - нема Европе.
У име те наредбе, многи српски интелектуалци рећи ће ових дана да је Европа, у ствари - појам идеалног друштва у коме ће сви бити једнаки, друштва које негује здраву конкуренцију и нуди шансе за све, нарочито за оне који ту идеју подржавају.
Обећани европски рај, који промовишу наши идеолошки заслепљени интелектуалци, говори не само о њиховој глупости, него и о немоћи јавне сцене да им се икаквим рационалним аргументима супротстави. Заправо, љубитељи некадашње СФРЈ, данас прононсирани напредњаци и европејци, обожавају Европу, а не виде огромне сличности између идеолошких концепата „братства и јединства на челу са Савезом комуниста“ и „Уједињене Европе на челу са Великим Братом“. У име обећаног раја у Европи, они ће без икаквог разумевања суштине Европе и савременог света предлагати да се Србија одрекне не само Косова, него да прихвати сваку ступидарију „савременог европског живота“, како би се боље уклопила.
СимптоматиЧно је да је један професор београдског универзитета, иначе лингвиста (!), пре неколико месеци у једној ТВ емисији са згражавањем и жаљењем констатовао да све више његових студената пише ћирилицом, из чега се могло закључити да је та чињеница још један тужан доказ о српској неспремности да уђе у кућу Великог Брата.
Кад би само читали стране новине, а не папагајски понављали задате пропагандне поруке, могли би да виде како раја нема нигде, а поготово не у Европи и поготово не сада. Европски сан полако постаје ноћна мора. Пропаст грчке економије постао је тема број један
у светској штампи, у којој се предвиђа не само лоша судбина евру, него и фантазму Уједињене Европе. Такозвани медитерански блок земаља, тужни „јужни синдром“, начео је и Шпанију, Португалију, Италију.
На читалачким блоговима диљем Европе све више је порука које критикују европско унијаћење, и све је више оних који су се на својој кожи уверили како идеја са централним комитетом Европе, Народном банком Европе, и ЈНА Европе није добра. Али, у Србији, у којој је послушност, безидејност, страх, медиокритетство и писање историје на олтару идеологије - најбоље средство за личну промоцију и научни и сваки други успех, о томе нико не говори. Напротив. Пропаганда Европе као економског, политичког, културног и сваког другог елдорада још је снажнија. Лажна пропагандна дилема: напредна Европа или назадна Русија, овде је постављена као кључна одредница за многе судбине.
У том смислу - Косово је метафора. Косово је метафора са свим што оно подразумева. Зато је тако лако фрљнути је - „шта ће нам Косово“ постала је крилатица оних који би да нас на брзака предају у исповедаоницу Великом Брату. Поента је, изгледа, у томе што наши утеривачи у Европу верују да ће они седети, са газдама, иза камера, а да ћемо сви ми бити у Кући Великог Брата, јер смо то заслужили, и јер смо то тражили.
Али, ради се увек о истом, без обзира који формат да су нам припремили. Свеједно је да ли ће у питању бити „Велики Брат“, „Фарма“, „Србија има таленат“ или „Тренутак истине“. Учесници су увек злоупотребљени.
Хор у коме се надвикују певачи овог тужног српског политичког Евросонга, представља у суштини пример за углед - подршка колективном ропству, недостатак икакве критичке дистанце, чежња за великим газдом, све то заједно чини овдашњи политички тренутак у Србији - тренутком за памћење.
За неке је то само бука, а за неке брука.

[дрвосеча]

Ја стварно морам да похвалим ову жену. Толико ми је драго да неко јавно напише неки овакав текст, анализу ове содоме и гоморе где живимо, и да каже јавно у лице овим испрдцима наше државе и рода, шта се заправо крије иза кулиса.

Шта то нама нуди "богата Европа" а узима "сиромашна Русија"...
Ја се бојим да су овде тезе замењене! Да Европа заједно са свих својих 20 чланица не зна више куд ће и шта ће.. па се хвата за ове бивше земље Варшавског уговора, не би ли се они некако извукли из бунара, у који их гурнуше САД!
Данашња Русија бележи економске, војне, политичке, техничко-технолошке успоне.. Нешто што у нашим медијима са разлогом се прећуткује.. Док европске економије пропадају. Сада је актуелан пример Грчке.. до скоро је Немачка и Француска била у великим проблемима, хаосу и штрајковима (мислим на период пре светске кризе).. Ускоро ће и остале европске економије да попуцају.
С друге стране Русија се полако али сигурно диже. Стално су у нашим медијим биле приче како су Руси слаби, и никаква корист од њих. Но баћушке донесоше лову. Исто као и ови западњаци. А разлог зашта западњаци иду свугде по свету и туку се, је то што имају свој капитал тамо.. тако да и када Москва почне да брани своје, то ће ови каубоји да повуку своје шапе, јер ће их врела мотка дочекати!

[фрактура]

ДВЕ ВРСТЕ ЉУДИ – ДВЕ СРБИЈЕ

СРБИЈА ЈЕ ОГЛЕДАЛО ПЛАНЕТАРНЕ ИСТИНЕ. СВА СУЧЕЉАВАЊА У СВЕТУ ТУ СУ КОНЦЕНТРИСАНА НА МАЛОМ ПРОСТОРУ. ВЕРНИЦИ И НЕВЕРНИЦИ, НАЦИОНАЛИСТИ И ГЛОБАЛИСТИ, РЕАЛИСТИ И УТОПИСТИ, ФИЗИЧАРИ И МЕТАФИЗИЧАРИ, ИДЕАЛИСТИ И МАТЕРИЈАЛИСТИ... СРБИЈА ЈЕ УГРОЖЕНИ И СУКОБЉЕНИ „СВЕТ У МАЛОМ”.

ПИШЕ: Проф. др Светозар Радишић

У Србији расту деца која никад неће заборавити звук сирена, шиштање ракета „томахавк”, убијене недужне људе, срушене мостове, разливене хемикалије, осиромашени уранијум… Никад неће заборавити ту „добру услугу” Запада. У Србији расту деца којој родитељи говоре да су те ракета стигле у Србију зато што савремени Запад није више имао начина да уразуми Србе да не чине свакојака злодела широм Балкана. Ови други уче своју децу да треба што пре да напусте бедну Србију у којој нема прогреса и перспективе и да оду што даље на Запад. Они, при том чине све да Србија остане бедна, да се прода сваки српски камен, травка, ваздух, кап воде. Они уче своју децу да постоје две Србије. (Како би било лепо да постоје две Србије, једнаке по површини каква сада још јесте, и да се у њима напоредо уче деца Запада и српска деца). Деца Запада, то су она деца која су била на школовању на коледжима за време бомбардовања Алексинца, Ниша, Новог Сада, Београда… Српска деца су била у рововима и чекала графитне и касетне бомбе, осиромашени уранијум и звук сирена.
Свако ко тврди да „постоје две Србије” једнако је у праву као онај који је тврдио „Коме је до морала нека иде у цркву”. Уосталом, исту су школу о истини учили. Тачно је да се о моралу, истини, љубави, родољубљу, патриотизму, части, Богу…, говори још само у Цркви. У школи нема времена за приче о људским врлинама, јер да га има за то онда не би било времена да се говори о вредностима и предностима западне демократије, о стварању новца, о маркетингу, транспарентности, о хашкој правди и текућем међународном праву, о хуманости… Да, метафорично, постоје две Србије, али само ако се мисли да постоје две врсте људи у Србији, а можда и две врсте Срба. Проблем је што се ништа у Србији не догађа случајно – све је то давно написано у тајним и забрањеним протоколима.

СРБЕ САМО БОГ МОЖЕ ОБЈЕДИНИТИ

Слободан Томовић у својој књизи Крај историје наглашава: „Господ је ријешио проблем сједињења људи у свјетску заједницу уводећи закон експанзије који је утиснут у само биће историје, као уосталом и цјелине живота... Ратујући људи се повињавају разлозима који су од њих јачи... Људи су покретачи своје историје исто онолико колико могу утицати на избор сопствене судбине, часа рођења или смрти”. Будући да његове мисли личе на истину могу се искористити као призма кроз коју се посматра подељена Србија. Прво што се може закључити да су Срби ту где јесу неминовно, због свега што се догодило у њиховој историји и да од себе не могу да побегну. Истовремено се могу још једном и по милионити пут помолити Богу разума, као што се у својој химни моле Богу правде, да учине нешто да се раздор међу њима смањи и да се већ једном сложе, умноже, обоже...
Формално више од 85 одсто грађана Србије верује у Бога. Левичари не верују, а десничари верују. То значи да би на изборима у Србији, у регуларним условима, победили десничари, када им глобалисти не би претили новим одмаздама и глађу због неукључивања у мондијалистичке пројекте. Занимљиво је да се у Србији ништа није изменило променом власти после смрти Јосипа Броза Тита. Парола „И после Тита Тито” остварила се преко левичара Слободана Милошевића и левичара из тзв. демократских опција и блокова, будући да су на челу народа остали интернационалисти увек спремни за обрачун с националистима и успут са Српском православном црквом, коју сматрају оличењем и носиоцем национализма.
Привидне промене власти су највећа обмана и перфидија која се, стално мењајући облик, понавља у Србији. Стога, Србија још није имала част да припада Србима рођеним у Србији, а временом је, управо стога, све мање српска. Срби су кроз процесе латинизације, германизације, поримокатоличавања, исламизације, арбанизације и монтенегрисања асимиловани и полако нестају одрођавањем. Много више Срба нестало је у тим процесима него у геноцидима који су те процесе непрестано и упорно пратили као сенка. Зато су на истом левичарском нишану верници и самосвесни Срби, без обзира колико вреде. Једни и други били су и остали неравноправни чак и у односу на остале Србе, у својој постојбини.

[фрактура]

наставак текста...

Једна од две Србије (лева) сматра државу средством репресије и попут савремене Европе, која иде стопама фантомских Сједињених Држава, покушава да ослободи човека чак и сопствене одбране и заштите и даје му право да постане шта хоће, да се определи да не буде то што јесте, да се одрекне своје чак и биолошке природе (хомосексуалци), а истовремено ти „обележени људи” намичу осталим Србима, и мањинама које деле српску судбину, нанотехнолошке окове и систем непрестане контроле кретања и контроле ума. Освешћивање народа био би крај „великог брата” и свих његових организација и полтрона. Десна Србија фаворизује све облике државне администрације, тежећи да направи своју државу у којој се размишља испод шајкаче у опанцима, али на најсавременији начин, настојећи да се њихова држава такмичи са светом у информатици, математици, физици, хемији, спортовима, уметности...
У Србији се често догађају парадоски да припадници леве Србије користе резултате десне и присвајају их као своје, иако им не пада напамет да улажу у децу која под националним грбом у име оних који су непораведно бомбардовани и ракетирани, поносно и пркосно побеђују своје дојучерашње непријатеље, доказујући да су грдно погрешили када су на пијачном мосту у Варварину убили Сању Миленковић једну од најбољих ученица београдске математичке гимназије и трогодишњу Милицу Ракић на ноши. На Земљи не постоји нико ко може опростити левичарима који су наручивали ракетирање Србије ради опамећивања народа. Они се не могу покајати све док постоји космос за злочин у којем су саучествовали. Заједно с потомством заувек су проклети у књизи Проклетство злочинаца, тежом клетвом од клетве упућене косовским издајницима.
Обожаваоци леве Србије попут Американаца трпе породицу и у основи су њен противник, будући да им бог Мамон не дозвољава и не даје времена да мисле истовремено на децу и новац. Дасна Србија би да очува снажан породични живот и, стога, делује конзервативно у свету ослобођеном свих предрасуда. Лепотица, манеканка, водитељ Катарина Ребрача раскидање веза између родитеља и деце у САД, у једној својој контакт емисији, назвала је једноставно – осамостаљивање. Чинило се да разуме и прихвата све новине глобализма и перфидне куповине надарене деце од стране „великог брата”. Породица и брак су суштински повезани. Тако да је природно што глобалисти више подносе него што одобравају брачну заједницу, а националисти су присталице чврсте основе брачног живота, држе до потомства и ретко и тешко се одлучују да своју децу пусте у неизвесност „белог света”. Када се то догоди уче их патриотизму и моле се Богу за њихов повратак у завичај.
Лева Србија је анационална, интернационална, антинационална и наднационална по опредељењу. Ради на укидању националне свести. Зато демократе у Скупштини отворено говоре да треба што пре мењатио свест народа. Као да је народ несвестан и старомодан, а они су изабрани од тог народа да искористе мандат и некаквим Болоњским декларацијама измене психу, ум, свест и дух оних који им дају плате одвајајући од својих уста. Тако народ кроз порезе плаћа своје „освешћивање” у којем ће постепено престати да буде самосвестан. Десна Србија (како је тешко изговарати истину да постоје две половине једног рода и да некоме одговара то цепање народа на два дела), настоји да негује снажно осећање националне припадности. Али, то није „ин”. То је старомодно. Уосталом то „ин”, које протурају левичари, само је још један доказ да Србима ћирилицу не избацују и уништавају непријатељи са стране, него српски изроди који нису чули за Завештање великог српског жупана Стефана Немање. Уосталом, ко спомиње своје претке, попут оца Светог Саве, спада у заостале кочничаре развоја људског друштва. Без обзира што је планету тај развој довео до загађености, заражености и недостатка свега постојећег и што су следбеници „великог брата” довели свет на ивицу амбиса.
Не треба да се понавља да су левичари у основи противници цркве, али ни то да користе сваки тренутак да је искористе за политичке сврхе. Они без устезања и некрштени улазе у храмове на свечаности, стављају крст на себе из традиционалних и обичајних разлога, дају народне паре као донатори и обраћају се патријарху за помоћ кад год су у некој неприлици. Притискају СПЦ да се не меша у политику, а увлаче је у политику у најкритичнијим тренуцима и приморавају је на обреде које понекад не пристају цркви. С друге стране, десничари нису истински десничари, ако не припадају својој цркви и не поштују је.
Некада су левичари били противници приватне својине, а сада су се прилагодили новим трендовима и једино у томе приближили десничарима. Та њихова трансформација објашњава феномен да су у врху власти исти људи који су били на важним местима у време Тита и Милошевића, а волшебно остају моћни и владају и након наводне промене „левих” у „леве”. И то је примећено, па шта? Успели су да продају народу оно што је тај народ деценијама стварао. Продају оно што нису створили и богате се, бесрамно, продајући свом народу наркотике (алкохол, дуван, дрогу), фреквенције, информације... Посебна бесрамност је у чињеници да то народ види и зна и да нису успели да му толико поремете ум својим „магичним кутијама” и другим средствима (дез)информисања. Од државе је направљена арена на којој се одигравају смутње и метежи. Скупштина, као позоришна бина, само показује непоштовање народа од људи који не покушавају да покажу да су у школи имали предмет „васпитање”. Тамо се одиграва представа „Две Србије” у којој се демонстрира некултура необразованих и похлепних „представника народа”, а ту су захваљујући прописима које су сами смислили, баш као што су се сетили да су на значајним функцијама које треба да буду добро плаћене. „Неуморни брбљивци претворили су седнице парламента у вулгране ораторске утакмице”. Проблем је што је ова реченица записана у Курилским рукописима, на стр. 23, а то много значи. Резултат је забележен на стр. 32 исте књиге: „Народ, претворен у руљу, почео је да изјављује да га политика не интересује и да 'обичним људима' није дато да је разумеју, јер политику могу знати само они који руководе и управљају друштвом”.
Левичари су у Србији од комуниста постали неокомунистичке демократе. Противници су легалитета, мада се некада управо иза њега крију. Они заправо, што је код неких странака потпуно јасно, у крутој форми закона виде опасност за самовољне активности и испуњавање жеља. Међутим, они су од Запада добро научили правне лекције, које им омогућавају да написано и потписано не поштују, и стога журе да препишу норме Европске уније, које немају никакве везе са српским родом и његовим менталитетом. Десничари су изразити легитимисти. Они поштују природно право, обичајно право и право које је усклађено с временом у којем народ живи и ради.
Лева Србија отворено говори да је противник традиционалног морала. Она је усвојила принципе антиисторијсих Сједињених Држава. Стога њени следбеници стално помињу окренутост будућности. Десна је поборник традиција и да нема намеру да се одриче тековина и историје у коју су уграђени крв и кости предака – бораца за слободу и територијални интегритет. За промене је само уколико су у духу прихваћених норми и ако се народ за њих одлучи.
Левичари су за масовну културу, атеизам као основу науке, противници су ауторитета (сем сопственог), тајновити су а стално причају о транспарентности. Десничари уважавају врхунска остварења, уважавају науку као средство напредска, а склони су и метафизичким одговорима, главни њихов ауторитет је Створитељ света, наступају увек отворено, „без длаке на језику”.

[фрактура]

наставак текста....

ЛАКО ЈЕ ПРЕПОЗНАТИ ДВЕ СТРАНЕ СРБИЈЕ
Лако је препознати лице и наличје Србије и разлоге што Срби не могу да се сложе, умноже и обоже.
На пример, у Србији се грађани деле у односу на „великог брата” и његов тзв. нови светски поредак.
Иако је јасно и ђацима из основних школа да Уједињене нације за многе у свету „немају више статус неутралне светске организације” и углавном се на њих гледа као на инструмент америчке политике (такву оцену је дао и бивши заменик генералног секретара УН, сер Марк Молок-Браун), левичари очекују да ће Уједињене нације учинити све да се на Балкану успостави мир. Десничари су свесни да су УН инструмент „великог брата” и да их треба одвојити од политике и војних интервенција које предводе САД и Велика Британија, како би се вратиле својим изворним универзалним вредностима.
Најбољи доказ да нешто није уреду са УН је истина да су службеници те организације на удару разних страна јер их сви виде и доживљавају као „инструмент Запада”, а не као неутралне хуманитарце који треба да помогну свима, не спроводећи нечију политику. То је логично, јер, на пример, на палестинским територијама хуманитарни радници стају на страну оних који имају политичку подршку Запада и САД и достављају помоћ само онима којима је то према западним политичким одлукама дозвољено, а другима нема помоћи. Уједињене нације су изгубиле кредибилитет, једнако као председници САД и Велике Британије, али не и у главама српских глобалиста. Они као да су зомбирани, ништа не примећују и беже од размишљања о „западном греху”, а не стиде се да изговарају реч мржња. Њихов је изум „говор мржње”, приписују га националистима, а њихове речи и погледи пуни презира су симболи и извори мржње.
Уосталом, није само Србија подељена – а и та подела је историјска тековина. Треба се сетити песме: „Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше, да нас је захватила западњачка река и да нам се душе опасности плаше”. Погодите ко је песму написао: левичар или десничар? Русија је одавно (можда још од 1890. године) била подељена на прозападне људе и националисте.
По свему судећи, Србији недостаје ујединитељ. Подела на две Србије је убрзани пут ка самоуништењу. Те две Србије су већ биле у самоистребљујућем братоубилачком рату. Сви који потенцирају наведену поделу не раде за Србе, него као службеници „великог брата”, за „шаку долара”, поништавају будућност свог рода и својој деци остављају неизвесну будућност. Ако мало размисле, схватиће да ускоро неће имати где да пошаљу своју децу у склониште, као што су то учинили 1999.

[дрвосеча]

Одличан текст, и поучан!

Говори о нашим заблудама. Свуда око себе, и сваким даном видим о нашој пропсти, што оно што је добро гура се у страну, а лоше истискује на површину. Политика је постала пука злоупотреба лоших људи, криминалних особина, којом хоће да уживају у плодовима рада других.

Овде имамо слику Запада као нешто добро, у шта већина људи у Србији верује. Али то је наша трагедија. Ван граница бивше Југославије ја сам био 4 пута. И видео сам и доброга и лошега.. но више лоше, него добро! Видео сам шта значи "кад богати плачу"... шта значи рад наших људи у иностранству, почевши од оних класичних физикалаца, па до интелектуалаца.. сведе се све на исто, ако ћемо реално.

Поред свега тога, мени већ дуго времена пред очима је 1 мисао.
Како заправо јудео масони управљају нама... Врло лако.
Користе рецимо ове анкете у којима већина нас учествује без неких предрасуда.. Док рецимо фејсбук им је златна кока информација. На 1 месту видевши колико људи рецимо подржава неку групу - идеју, то је одмах знак да треба да се реагује. Задњих 30 година постоје специјални тимови психолога, који сачињавају планове о томе како се људима мења свест. Шта ће који политичар да каже, не би ли се маса попалила и гласала за њега... самим тиме политичар као вук, води народ као овце на клање. Није само реч о рату.. већ и за време мира.
Погледајте само који то вукови нама причају о ЕУ.. која ће наше благо да покоље, не би ли се евроунијска уста нахранила!!!

Семе им се погано затрло!!!

[Red Star Forever]

Да не понављам да су добри текстови, само ћу рећи да су болно реални... А колико су та "европа" и "велики брат" умешали прсте у данашњу Србију говори и текст који је поставио брат зеља101, али на панк-рок теми:

http://www.aleksandardjaja.com/esejistik...la_357.pdf

Владајућа гарнитура нам прича једно, ради друго, убеђују нас да је црно уствари бело... Мислим њима је вероватно све бело јер се толико дрогирају а белог у никад већим количинама на сваком углу овог града... Неки од оних који су врх "жуте" странке су већ виђени како шмрчу на јавном месту, а они кроје ставове и председника и странке и министара... Јадна ли си Србијо...

И када српски народ у свој тој лудници једини излаз и једину наду и веру има у Цркви, онда удри и по тој институцији, посебно по епархији која нам Космет чува... Нећу да улазим у замке тога ко је у праву и вас молим да не расправљамо о томе, али чудно је да се у овом моменту диже харанга на Владику Артемија а у првим редовима су осведочени екуменисти из редова цркве, а испред њих проусташки медији (у92, блиц и остали)... Опрости ми Боже, недостојан сам да коментаришем црквене односе, али некако су неке ствари исувише очигледне... А једини коме Срби на Космету верују је Владика Артемије... После силних лажи и обећања изговорених од свих политичких гарнитура, једино је он тај који је и неке утицајне стране политичаре натерао да другачије приђу Косметском проблему...

[дрвосеча]

Наравно.
И не знам јесте ли приметили још 1 ствар изузетно распрострањену у Србији, на политичкој сцени? Није толико битно да покажете себе као доброг.... већ да своје противнике наблатите и намажете што више, не би ли се народ окренуо за вама, јер сте ви "мање зло"?!  :o

Просто је невероватно колико се лоши и погани људи, наврзли на то да управљају нама, да се дочепају мало власти, и да спроводе своје морбидне планове!

[HITMAN 47]

Држава издвојила пола милиона динара за лезбејску организацију
ЛАБРИС и њихов улазак у српско здравство
http://www.dverisrpske.com/tekst/1764516

Па да вам јебем маму мамину ... шта је следеће?

ОВО ->

Клинац из Холандије пева песму о томе како има два оца, то јест подижу га два педера

[дрвосеча]

Која је ово идиотарија!?!?!?!  Ајме мајко моја!

Најтрагичније је што и остала деца у том студију певуше ту песмицу!
Која је ово болештина.. мени се желудац окреће, човече!


А ове антихристе који дају 500.000 дин за те изопачене организације.. треба све под лисице, и право на села Источне Србије, да ринтају!
Људи у Београду даве се у поплавама, на Космету немају шта да једу, стрепе за живот свој. На хиљаде прогнаних, и бескућника, а они њима паре?! Па нека дају од својих личних доходака, нека се одрекну свог динара, а не да иде из џепа пореских обвезника Србије!!!!

ПЛАЧИ МАЈКО СРБИЈО, КАД ТЕ ОВАКВИ ВОДЕ!!!