(01-28-2010, 05:40 PM)Пијанац link Wrote: Финале Купа 1990. године. Црвена звезда - Хајдук (не овај Џомбин ;D ) 1:0
На дан тог финала купа знали смо да ће торцида у највећем броју доћи возом. Кренуо сам са пар ортака до железничке станице и сећам се кордона мурје која им је буквално омогућила излазак из воза и спровеђење без већих задржавања до армијског стадиона. У то време су дербији већ увелико били проглашавани утакмицама високог ризика.
Упадамо на Север и добро се сећам да је био договор да се не навија првих 45 минута због неке мање фрке са управом. Торцида је по навици била смештена на југу и сећам се да је првих 45 минута била позоришна атмосфера осим торциде која је навијала. Панчев постиже гол за 1:0 долази на атлетску стазу испред нас и било је у стилу ”који вам је, зашто ћутите?”
По договору негде на одбројавање 10, 9, 8..... (то се види на отприлике око 5 минута снимка) пред сам крај првог полувремена крећемо са лудилом на Северу и сећам се да ликови на стадиону у том моменту више гледају у Север него текму. Само на тој текми и никада више у животу нисам доживео да Север навија цело полувреме.
Звезда јака као земља и не само тих година него почев још од неке 1986-87 па на даље. Где год смо играли демонстрирали смо силу и страхопоштовање и у тадашњој држави и у Европи. Осећај величине, и супериорности код навијача и онај осећај при жребу типа ”нека се други брину кога извуку ми пролазимо” јер смо знали да ако Пикси, Роби, и Панчев одиграју како знају и могу нема тог тима који је могао да нас заустави. Е то је била од увек та разлика између нас и осталих клубова у тадашњој држави а да не говорим у Србији.
Старији цигани доста тога памте а има наравно и оних који највише због ратова почетком деведесетих нису више са нама на жалост.
П.С. овај пост не погрешиво конкурише за топик под називом ”Приче из давнина” али реко да мало дочарам атмосферу и дешавања у вези те текме.