Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?...n%20basara

Један од заиста лепих момената.. када видиш да има хуманих и добрих људи, који су вољни да помогну момку који је кренио силом прилика странпутицом, и сада жели да се врати на прави пут.

До неба хвала Дејану Марковићу, и Мири Станчев. Хвала и осталим људима који су помогли Јовану.

Нико не очекује авионе, камионе, милионе да се дају.. али и ове мале ствари умеју да помогну.. јер СРЕЋА ЈЕ У МАЛИМ СТВАРИМА!

[дрвосеча]

Прсти у пекмезу

БОРИС Тадић је некако преживео критике на сопствени рачун због свог присуства и говора на сахрани патријарха Павла, некако је преживео и суђење због испијања чаше шампањца на фудбалском стадиону, па је сва срећа да ће председник Србије, како су јавили медији, не само да се брани без адвоката, већ ће да се, по свој прилици, брани и са слободе, али како ће проћи у погледу своје најновије акције - остаје да се види.
Наиме, српски председник је, наизглед, “ничим изазван”, ових дана изјавио да је незадовољан радом одређених министара у влади. Што је најчудније, премијер Цветковић ничим и никада није изразио незадовољство својим министрима - по Цветковићу, очигледно, влада ради као сат, али је председник Тадић, откада се горко покајао због чашице шампањца, почео да свет око себе посматра бистријим очима. Изјава председника Тадића, наизглед, уопште није уздрмала српске министре, али су се многи брже-боље огласили да нацији објасне како се уопште не осећају прозванима. Новине шпекулишу да ће се Борис Тадић обрачунати са несолиднима из својих редова, док се Млађан Динкић јавно похвалио широком ТВ аудиторијуму да председник Србије сигурно није мислио на њега, и да га је, напротив (и на запрепашћење свих) јавно похвалио.
Цела ова прича стиже у тренутку кад је обелодањено како је у буџету епохални мањак, јер су наши политичари трошили државни новац као да је наш. Велика прашина тражи велике потезе. Тако је државни ревизор Радослав Сретеновић најавио прекршајне пријаве против оних који су несавесно трошили државни новац и запретио да ће Државна ревизорска институција „урадити свој посао како закони налажу, свидело се то некоме или не“.
Ојађени грађани таман су се обрадовали да ће видети лисице на рукама оних чије су руке већ годинама у државном пекмезу, кад оно - тресла се гора, родио се миш. „Државна ревизорска институција до сада није нашла доказе о постојању директне намере за извршење кривичног дела.“
Нико ко је ненаменски трошио средства из буџета, у ствари, и није имао намеру да уради нешто лоше, је л’ да? Није имао намеру да се обогати, није имао намеру да украде, није имао намеру да стекне неку врсту добити - наши политичари само су се понашали онако како им функције налажу. Нико, сигурно, није имао намеру да постане лопов, или да му се име вуцара у некој оваквој афери. Они једноставно нису имали свест да арче новац прикупљен од наших пореза - да су знали, можда би се сажалили. Претпоставимо да ће им чињеница да нису били свесни шта чине много олакшати судбине, и да ће суд бити благонаклон према њима.
И Борис Тадић је показао неку врсту очинске строгости према министрима из ДС. Рекао је да ће да их критикује, али и да ће да им да шансу да се поправе. Није јасно да ли су неименовани министри у проблему зато што нису радили ништа, зато што су радили лоше, или зато што су учествовали у ојађивању буџета, тек чињеница да им је председник дао форе до фебруара, утешна је и за нас и за њих.
У јануару се, као што је познато, у Србији врло мало ради. Нова година, Божић, Српска Нова, Свети Јован Крститељ, и ето нам фебруара. Из буџета готово да и нема шта да се више узме, па бар на ту тему можемо да будемо мирни. Питање је само како ће Борисов самокритички метод проћи у странци. Ако је он и пристао да буде разапет због слављеничке чаше шампањца, тешко је претпоставити да ће српски министри пристати, зарад бољег рејтинга Демократске странке у јавности, да се кротко подвргну сличној врсти саможртвовања. Нико се од њих, барем судећи по њиховим изјавама, не осећа прозваним. Сви су веома задовољни собом. Нико није одговоран ни за шта. Све их председник, у ствари, похваљује.
Али, шта ради председник владе, за чијег је вакта ојађен буџет? Меша ли се он у свој посао? Ових дана нас је обрадовао вешћу да је градња Коридора приоритет ове владе. Не знам зашто, али одједном је та његова изјава о коридору и приоритету звучала као да је рекао „да нас са нашег пута нико неће скренути“.

Хоће ли неко у овој земљи напокон да упали светло?


Мирјана Бобић-Мојсиловић
05.12.2009.

[дрвосеча]

ЗАБОРАВЉЕНИ ГРОБОВИ


За време ll Светског рата и неколико година после рата у Србији се није јела риба из реке Саве. Питаш - зашто?

Због тога, што је многе српске мученике, поклане од хрватских усташа, река Сава носила према Београду. Камом хрватских усташа на кожи српских новомученика било је урезано: »срећан пут у Србију«. Тела српских мученика која је вода носила ближе обали тадашње Недићеве Србије, вађена су и сахрањивана поред обале. Тела мученика која је вода носила даље од обала Недићеве Србије, пловила су поред Београда у воде Дунава.
Очевици говоре да су тела изнакажених Срба стизала чак и до Прахова. Новомученици Срби из Хрватске, сахрањивани су како се могло у условима рата. Обележени су импровизованим крстом. Веровало се да ће њихови гробови, кад се рат заврши, бити обележени, уређени и опојани по реду и закону православном.

Дабоме, крајње је време да се опет подсетимо.

Реком Савом у народ Светога Саве стизале су пошиљке од хрватских усташа у кацама. На тим кацама је писало »Купус за српски Божић«. Усташе су лагале, каце су уместо купусом биле испуњене дечијим главама. Шта је било са тим дечијим главама? Где су сахрањене? Где им је подигнут споменик?
Има ли дана који је деци – мученицима Србима из Хрватске посвећен у календару? Када се њима служи помен и молебан?
Шта о свему томе знају млади Београђани? Да су то биле главе деце којег другог народа, њима би морао бити посвећен дан у календару!
Ако није било ничега од оног што означава дужну пошту морамо се бар упитати – зашто смо се и као народ и као црква огрешили.
На твоје питање одговор је јасан.

Да би смо мирније спавали у својој југословенској ноћи. Да би смо заборавили оно што се може заборавити само по цену губљења свог националног поноса и достојанства? Да би смо удовољили вођи и учитељу који нас је уверавао да је у Новој (његовој) Југославији национално питање решено на најбољи могући начин?! Размисли мало – шта смо тиме постигли?

Нисмо ли и тиме дали шансу следбеницима хрватских усташа да после 50 година цинично смањују број Срба које су побили за време ll Светског рата и тиме створили услове за појачање притиска на непоклани део Срба у Хрватској, да нестану , да се иселе, да се испишу из свог народа, да се упишу у Југословене и Хрвате, да дело започето у једној буде завршено у другој хрватској држави - пре последњег погрона од 1991.

За време Независне државе Хрватске, река Сава није у Београд доносила само унакажена тела српске деце. Реком Савом пловиле су читаве свадбе, поклани и масакрирани младенци, кумови, свештеник и сватови. У овом случају није било никакве шале и подвале као у случају са »купусом за српски Божић«. Српске очи су се кочиле, ужасавале, али су после рата зажмуреле као да нису виделе шта су виделе!
Где су те свадбе сахрањене? Где је тим мученицима подигнут споменик? Ако није, због чега није?

Река Сава је доносила српске мученике које су јој доносиле и њене притоке. Вероватно да је реком Савом стигло до Београда и нешто од оних 300 девојака које су се, да би избегле силовања усташа и напад њиховог ножа, усмрћивале скакањем у Дрину. Да су те девојке мученице припадале неком другом народу, да ли оне не би биле проглашене за светице, а да ли не би стекле свој дан у календару? А оне у свом народу немају ни помена! Нису ни опојане ни опеване!

На шта још треба да се чека да би нестала разлика између наше свести и наших очију. Српском народу данас је потребно више будности него икада. Сада су Србима потребне страже више него у било којем рату. Страже живе, мртве страже и страже мртвих! То Срби морају знати ако им је стало до опстанка! Међу многим својствима које смо после ll Светског рата до последњег рата (примедба уредништва), изгубили због страха од »ослободилаца« и »спасиоца« а и »савезника« јесте поштовање наших светиња, међу којима су свакако и гробови наших мученика. Наша савест се за последњих пола века супростављала нашим очима. Нагонила их је да зажмуре. Или, да се не окрећу према оним странама са којих је река Сава доносила српске мученике.

Јесмо ли се историји препоручивали за рецидив?... Да! И доживели га. И на Космету и у Хрватској и у Босни...

Замишљам градоначелнике Београда и друге руководиоце, градске и републичке, како својим гостима показују знаменитости Београда. Обавезно им показују Калемегданску тврђаву – а под њима су у шипражју гробови српских мученика које је Београду у наручје донела река Сава. Ти гробови су нестали из њихова памћења и са лица земље. О томе ћуте функционери домаћини и пред својим гостима и пред својим народом.

Неки од апаратчика дозволе себи да својим гостима говоре о одбрани Београда 1915. године. Можда и о мајору Гавриловићу (не знам да ли кажу да је у време њихове владавине мајор Гавриловић умро и да је сахрањен без икакве војничке поште). Можда су руководиоци, градски и републички, говорили да је мајор Гавриловић изашао пред војнике и рекао им да их је отаџбина избрисала из спискова живих и одредила да умру бранећи Београд. А да ли је ико од тих руководилаца домаћина помислио да својим гостима, странцима, каже да под тим Калемегданом, у шипражју, леже кости српских новомученика страдали од ножа и маља хрватских усташа само зато што су Срби.

Под зидинама тврђаве на Калемегдану су гробови неких комунистичких лидера а под тим зидинама нема споменика ни једном српском ратнику из устанака, нити су тамо сахрањене велике српске војводе: Путник, Мишић, Степановић, Бојовић, тамо није било места ни за мајора Гавриловића, - сви су они на гробљу са својим народом. Револуционари, међутим, нису хтели са народом, ни на гробље!

На гробовима комунистичких лидера се обнављају венци и цвеће. Испод њих, између Небојшине куле и капије Еугена Савојског, закопани су новомученици српски. Ни белега над њима! Ни једног венца или цвета! Никад! Ни капи воска! И држава, и народ и црква – сви су их заборавили?!
И црквене великодостојнике замишљам, и они често имају своје госте у Београду. Често су то представници других цркава, такође, великодостојници. Предпостављам да великодостојници наше светосавске цркве, великодостојницима других конфесија показују српске светиње у Београду.
Наши црквени великодостојници свакако говоре да Београд има заштитну повељу Свете Петке, чије су мошти биле сахрањене у цркви Светог деспота Стефана Лазаревића, сина Светог ратника, Честитога кнеза Лазара, Великомученика Косовског.

На храму Светога Саве на Врачару блиста златан крст, блиста купола која тако охрабрујуће доминира и одјекује над Београдом. Са поносом, наравно, великодостојници наше светосавске цркве говоре о томе да се у Београду подиже највећа православна црква на свету, али, ја не могу да не размишљам како Света Петка или Свети Сава - утемељивач наше српске цркве и државе, гледају на све нас, због тога што су његова деца, новомученици, страдалници од ножа хрватских усташа у шипражју, без белега? Не смеш мислити да нас Свети Сава не прекорава због тога што смо се тако понели према гробовима мученика његове светосавске вере, што нисмо одредили дан за помен тим мученицима, што смо их оставили саме, под теретом заборава. Ни Свети кнез Лазар не опрашта Србима што над мученицима погребеним у шипражју већ пола века није изговорена молитва за покој душа мученика и за спас душа живих Срба. Свети кнез Лазар, Великомученик Косовски се брине да мученици из Хрватске буду сахрањени, сачувани за колективно памћење. Али, која вајда. Није имао на кога да пренесе своју бригу. Ни Свети деспот Стефан, писац »Слова љубве«, неће се радовати своме споменику све док су српски мученици у његовом Београду без помена и без споменика. Није он Београд учинио престоним градом свију Срба зато да би он окретао главу од српских новомученика и живих Срба изван Србије! Уверен сам да се Свети Сава неће уистину радовати своме храму на Врачару све док се његовој деци, мученицима које је река Сава донела из Хрватске не подигне достојан споменик у Београду.

Наша јавност је у последње време обавештена да су односи Српске Православне Цркве и државе у најбољем реду.
Ако је то тачно, онда ће и мученици страдали од усташких зверстава бити враћени у наше колективно памћење и после пола века добити достојно спомен – обележје и све што им као деци светосавске цркве припада.


Данко Поповић
ГЛАС ЦРКВЕ

[дрвосеча]

http://novinar-novinar.blogspot.com/2009...chive.html


ПЕСМА О ЛАВУ И ПЕРИЦИ (ОДА ДЕМОКРАТИЈИ)


Ухватио лав Перицу па гледа шта да ради.
Чим да ручак почне, а чим да се заслади.
Види Пера није добро, лав огроман, а зуби му оштри.
како мене сад то да снађе, зар су мени судњи дани дошли?
Ма неће моћи, борићу се ако треба
мирним демократским средствима целе ноћи!

Викну Пера грлом громогласним: "- У Европу за мном, демократски!
Тамо наша биће заштићена људска права. У Европу, а не назад.
Збаци рухо азијатско! Ил' афричко , није битно.
Шта год да је, назадно је. У Европу, и то хитно!"
Лав га гледа, онда зевну. Убедио га Пера није.
И за белу Шенген листу ко да никад чуо није.

Пера наш не посустаје, РТС му снагу даје:
"Буд' уз мене још од данас, милијарде на граници спаковане стоје за нас.
Производња стартоваће, па и теби боље биће."
Подиже се страшна глава, чу се рика моћног лава.
Не разуме он то ништа. Инвестиције и бизнис века, за те сфере он не сазна.
нервозу му само ствара Перина галама празна.

Поче Пера већ да муца. Ближи му се судњи час.
Паника га обузима, и дрхтав се оте глас:
"Младића ли ако хоћеш, наћи ћу га, кунем ти се!
И све Србе ако треба, похапсићу, смилуј ми се.
Ни Космет те не занима? Војводина, Стари Рас?
У замену моћни лаве, све то узми, дај ми спас!"

Крче црева лаву гладном, све му јачи апетит.
И без хлеба и салате, месо ту је - биће сит.
Поче Пера да се моли: "- Боже мили, оче наш.
Мењао сам стопут страну, издајник сам, ти то знаш.
Био сам и комуниста, демократа, профитер,
ал' ме спаси Боже сада, појешће ме ова звер."

Идеја му сину нова: "-Ако хоћеш лаве, католици биће сви.
Ћирилицу ћу протерати, бријаће се попови.
Папу зовем ево одмах, нек прекрсти Србе сад.
Зваћемо се ми Хрвати, против Руса ратовати.
Знам ја лаве шта ти треба, дај ми време, буди друг.
И још више ћу ти дати, одужићу сто пут дуг."

Испробао све је Пера. Изгледа решења нема.
Ни Солана, ни Џорџ Сорош, ни остали светски олош
никог нема да притекне и омогући му да утекне.
Зину лав да свој плен прогута. Поче Пера да очима колута
Рукама да млати, и из све снаге да се дере и виче "ААА.. ААА..",
и затвори очи да не гледа више.

други део

У тренутку томе неко руком јаком
зграби га за крагну и подиже лако.
И у тај час, зачу са небеса глас: "Перо, Перо, Перо...
Пробуди се Перо, пробуди се ти.
Шта то лоше сањаш, што те муче сни?
Целу нош се дереш, разбудио си свих.
Комшије се жале, лупају у зид."
Познат Пери поста глас, што му пружи жељни спас.

Гледа Пера око себе, пипа сваки део свој.
Жив је, здрав је, ал у соби као да је био бој.
Жена гледа сва у чуду, какав сан га мучи то.
Дал' од пива ил пасуља, откуд дође сад то зло?

Пробуди га она једва, ал' га је и даље страх.
Кажу да му често дође да осети лављи дах.
Кад Блиц чита или прати омиљени БиБиСи,
из даљине лав га гледа и чека га да засни.

[Kapetan Kuka]

Просто не могу да верујем шта се дешава у овој нашој нажалост јадној земљи Србији. Као и у време бајрама и данас по тв екрану треште вести о данашњем католичком празнику. И то је све у толикој мери да је рецимо четрдесетодневни парастос упокојеном патријарху СПЦ господину Павлу тотално бачен у други план, а то је стварно још велико брукање Србије и њеног народа.
Опет не кажем да то не треба да се помене и  прескочи, али да се томе даје толики примат у Србији то стварно нема никаквог смисла. Кога бре брига овде за то !!!
Прште честитке и посете катедралама државних функционера и плус приде као шлаг на торту, директан пренос мисе у ударном термину националне СРПСКЕ телевизије. Док хрватска држава покушава да направи нови (стари) ''изум" хрватску православну цркву, по угледу на усташку Хрватску из другог светског рата. Па има ли веће бруке, има ли већег понижења !!!
Да ли се ти који то смишљају икада запитају како се осећају породице оних којима је тај исти ватикан и та католичка секта на најсвирепији начин узела животе, породице, домове, детињства. Наравно да не,нити их је брига !!! Зашто бар отворено не кажу чији народ они заступају?! Српски сигурно НЕ !!!

[KizaLion]

Заступају интерес следбеника Анте Павелића!

Баш ме занима да ми у Војводини формирамо Српски Католички Центар где ћемо Буњевце, Мађаре, Хрвате и остале католичке народе третирати као Србе Католике... одмах би се дигле разне НВО.. пас матер антисрпску!

[Kapetan Kuka]

одмах би се дигле разне НВО.. пас матер антисрпску!

Него шта него би се дигли. Једва би дочекали. И још би их властодржци заштитили ко да су поларне лисице, и све против и на штету сопственог народа. Како то да српски, варварски и нецивилизовани народ на тај начин вређа ту ЕВРОПСКУ веру (секту) и да их назива Србима католицима !!! Ма нека тако нам и треба.

[дрвосеча]

Слажем се са написаним.

Апсурд је то што раде у Загребу.. хрватска православна црква!?
Шта све неће  да ураде како би Срба било што мање... измишљају нове нације, нове језике, нове цркве, нове државе?!?!!?
Докле више..


А јбш ми све ако не би сада дошао у искушење, и да покренем акцију о Србима католицима у Војводини, и да више нема Хрвата, Мађара, и Буњеваца.

Ово што Кука вели.. то се све слажем.
Уреду је да се помене католички Божић, председник честита у име свих нас.. као што ред и обичај налаже, исто важи и за Бајрам.. и крај.. А што каже 40-дневни помен патријарху Павлу, стрпали у неки леви ћошак!? Замислите када би ТВ у Сарајеву придавао толико пажње када дође Божић 7. јануара? Или у Загребу, да то ураде?
Кога ми ту више лажемо.. ОК, нема више рата, слажем се.. не кажем да треба да се кољемо.. али људи моји, зашто да трпимо толике бедастоће, да нас понижавају и име европских интеграција.. дебили из наше политичке сцене су пре 50 година то називали братство и јединство.. сада су само променили назив.. а суштина је остала иста. У име неких нама споредних циљева, трпимо понижења?!

[Kapetan Kuka]

А што каже 40-дневни помен патријарху Павлу, стрпали у неки леви ћошак!? Замислите када би ТВ у Сарајеву придавао толико пажње када дође Божић 7. јануара? Или у Загребу, да то ураде?

А још следбеници и верници тих назови вера, јавно путем штампаних и електронских медија и са ''ексклузивним'' насловима нашег тек упокојеног Патријарха Павла називају сотоном и које каквим погрдним именима !!! Па где то има бре ?!?!? Јел то та европска цивилизација ?! Додуше ја од тих људских отпадака (ако се уопште људима могу и назвати) нешто боље нисам ни очекивао, али свакога ко се назива Србином Православцем то много боли, а осећа се више него немоћним. А ''наша'' држава и политички врх ћути ћути и ћути !!! Мало је рећи ... СРАМОТНО !!!

[HITMAN 47]

Ево сад је на РТС2 ишао пренос Божићне мисе, занима ме само да ли је неко упућен, да ли се и у ХР на пример преноси наша Божићна литургија, с обзиром на број православних верника?