Отаџбински рат

[ЧИЧА КЕЖУЛТРА]

п.с.
Нисмо се успавали.. него ја чекам да се заврше неке теме, па да почнем да рафал сипам око распада и рата у СФРЈ.

брате прво да се теби извиним што никако да завршим ову старију историју,али имам врло мало времена па некако једав успијем откуцати текстове...а почни ти слободно тему,ја ћу се са времена на вријеме убацити са којом старијом причицом...

за дизање споменика...велика брука и срамота...ја сам врло либералан по том питању и сматрам да на сваком мјесту гдје је извршен злочин над НЕВИНИМ народом треба да буде неко обиљежије...али да се диже споменик онима који су пуцали на наш НАРОД е то је већ преко сваке мјере...неко баш (из српског народа зна се и ко) хоће да подржи ону цнн-овсу паролу СРБИ СУ КРИВИ ЗА СВЕ,преправљајући историју....
за малтешки ред,огранак масона и мосада,велика глупост,то је ред који је некада и имао неку тежину,данас је само јефтина испостава великих људи...чак им је и назив велики мајстор исти као код "зидара"...иначе прије су се уласком у малтешки ред криминалци ослобађали свих гријехова почињених прије тога тј добијали су имунитет,каква иронија криминалци нам узеше територије у отаџбинском рату,а данас треба да се лижемо са њима...
споменик турцима-Боже драги па гдје ми то живимо...треба да под тепих бацимо данак у крви,прву брачну ноћ,џизију,кулук,потурчавање,одвајање од цивилизације.погроме,прогоне,убиства,силовања,500 година мрака!!!!!ово и ако се сагради (не дао драги Бог) треба само у ваздух да лети...
дизање секташке богомоље,па зар и то....неки заборавише ко то одради главни посао око одвајања Срба и Црногораца (црногорских Срба)...
а зашто баш у Војводини?!да се то не понавља сценарио протеклих 20 година?!ваљда смо нешто научили?!бар се надам да јесмо...
ЧИТАЈМО Р.А.РАЈСА-ЧУЈТЕ СРБИ ЧУВАЈТЕ СЕ СЕБЕ...па зар смо ми толико глуп народ да стално морамо учити из својих грешака...ај да бар учимо...него стално понављамо исто...

[дрвосеча]

[quote author=дрвосеча link=topic=3657.msg71323#msg71323 date=1254235194]
п.с.
Нисмо се успавали.. него ја чекам да се заврше неке теме, па да почнем да рафал сипам око распада и рата у СФРЈ.

брате прво да се теби извиним што никако да завршим ову старију историју,али имам врло мало времена па некако једав успијем откуцати текстове...а почни ти слободно тему,ја ћу се са времена на вријеме убацити са којом старијом причицом...[/quote]

Нема везе.. само ти заврши.. ја ћу сачекати свој ред.
Не волим када је нешто банацано безвезе. Кад стигнеш, ти напиши што имаш.

[ЧИЧА КЕЖУЛТРА]

дакле да наставимо са темом ,мало утихнушмо ....е овако брате дрвосеча мислим да би био ред да почнемо да причамо о рату на овим просторима (овом задњем)...ставио сам доста о старој историји можда поставим још који текст,али мислимд а није у реду да твоје излагање чека,не брини се неће бити набацано,а како сам кренуо у анализу тема које је поставио николабг одпозада,(дакле прво је био 11 септембар),сад на ред долази рат у југославији...

дакле Рат у Југославији

већина који крену у анализу рата почињу са 80-тим или 90-тим годинама,а то је потпуно погрешно...превасходно јер је рат имао много дубље коријене...
прво да се у 50-тим 60-тим-70 тим годинама кренуло на изборе (не намјештене наравно) 70 процентну побједу би одњеле националне странке на свим странама (има их 3)...дакле то су генерације које су биле свјесне шта су (или су бар мислили да знају шта су),а сад пошто је титова власт имала узде у својим рукама он је вјешто претварао нације у интегралну творевину једне нације...што је мора се признати код Срба итекако дало резултата (примјер велика већина људи која је рођена и васпитана у титовом комунизму није ни знала које је нације ,за њих је постојала само једна-југословени,јер су тако од рођења васпитани)....е сад ту долазимо до проблема,титова држава каква год да је била,била је на стабилним социјалним ногама (колико толико),тито је био члан свакаквих организација,и држао је са својом владом све у рукама... е сад када би се појавили проблеми у држави ту је увијек била народна милиција и војска...е случај-Тито умире-био је незамислив...али то се деси... е сад тито је направио много грешака јер није мислио на будућност,тј дао је добар социјални живот средњој генерацији његове творевине (живот који је створен на леђима раније генерација),али нико није мислио на генерацију која долази...
и онда маспок-из ничега одједном се на сцену пењу Савка Дабчевић и Мирко Трипало и Комунисти Хрватске дају маспоку безрезервну подршку...али због чега....дакле циљ владе југославије био је да рјеши незапосленост и то еј рађено тако што су се из ткз "стајаћих мјеста" људи слали у иностранство на рад... е сад тамо су људи видјели ипак неки бољи живот и пуни утисака се враћали у своју земљу...Е са Савка која је 2 године ишла у руску високу школу залуђена причама одлучује да прихвати идеју маспока (идеја је да хрвати добијају премало тј мање средстава од Срба а кроз туризам увозе више страних девиза -што је и истина у неку руку јел Србија је добијала због Косова највиеш 35 % средства док је хр добијала само 18,а кроз призму тог свега да хрватска добије већу дозу самосталности)...али хрвати на њихову жалост нису имали никога "јачег" него само залуђене студенте и маспок се 1971 године распада....али тада је тито још био жив...и његов лик и дјело изузетно страхопоштовање је изазивао међу свим народима,јер је гуран у сваки дио свакодневног живота... е хрвати су схватили да своју нову НДХ неће добити док је такав режим на власти,а поготово ако немају "иноземних " пријатеља...и онда долази до ступања у везу главних лидера маспока и хр исељеника који су већ били чврсто умрежани али не и спремни на рат у сваком тренутку, не довољно да се супроставе великој сили...схватају да је врло битно да оснују јаке лобије у "западним" државама ,а а поготово са некадашњим српским савезницима...и онда почиње хрватско "буђење" преко својих страних емисара,и улажења у разне организације у цијелом свијету са само једним циљем натјерати свијет да се почне рат у југославији,да он траје,да се нађу жртве и злочинци,да свијет реагује (јер су и тада занли да ни за 50 година неће имати снаге да сами добију своју државу),и на крају да добију неку своју нову ндх...

МАЛО СМОРИХ АЛИ ЈБГА...НАСТАВАК СЛИЈЕДИ СЛЕДЕЋИХ ДАНА...дрвосеча,рсф,никола бгд,кука ...браћо надовезујте се...

[дрвосеча]

Причу о рату и распаду СФРЈ почећемо са дневником "Нестора", који се нашао у време распада на месту обавештајца КОС ЈНА, а после обавештајца СВК.



Доста ствари овде можете да чујете из прве руке, како са линије фронта, тако и оне "фине ствари", што би се рекло иза кулиса, што се дешавало преко Дрине, а и у самом врху СФРЈ 1990-91.

Ја ћу вам само цитирати неке интересантне делове...

Екстремно непријатељство и нетрпељивост према Србима расло је из дана у дан, попримајући форме и садржаје који су већ били регистровани на тим просторима за времена постојања Независне државе Хрватске.
Колективно истребљење Срба и бестијалност која је у време постојања НДХ испољена у поступку истребљења није заборављена. Свест о угрожености, не само политичкој, већ биолошкој, била је дубоко усађена у сваког Србина који је рођен у Хрватској. Вековни заједнички живот та два словенска народа‐Срба и Хрвата, довео је до велике мржње и апсолутне жеље Хрвата да за свагда протерају Србе из Хрватске. Где су корени и разлози таквој мржњи није тешко утврдити.  

Како је црква код Хрвата окосница васпитања, млади нараштаји су учени и научени да мрзе, да траже освету и да раде на припремама за дан коначног обрачуна. Свакако да је у свему велика помоћ добијана од Ватикана, како у моралном тако и матријалном погледу.

Мој рат почео је много раније. Служба којој сам припадао имала је задатак да благовремено открива, прати и пресеца непријатељску делатност из средина и жаришта из којих је таква делатност долазила.
Крајем осамдесетих година 20. века стање на терену било је оптерећено низом догађаја од којих је сваки претио да се изроди у нежељеном правцу. Распад СКЈ свакако да је био најтежи ударац кохезији постојеће државе. ЈНА је остала једина снага која је у свом имену садржавала префикс "ј у г о с л о в е н с к и". Да би се створиле реалне претпоставке за разбијање Југославије било је неопходно да се и ЈНА разбије по свим линијама, како би се онемогућила у спречавању нарастајуће опасности.

У пратњи Туђмана, више‐мање су била непозната лица широј јавности, осим Стипе Месића и још неких који су се испољавали са позиција хрватског национализма у време «МАСПОК-а».
Поред споменутих, на другим местима су се појављивали САВКА ДАБЧЕВИЋ‐КУЧАР, МАРКО ВЕСЕЛИЦА, ШИМЕ ЂОДАН и други, од чије прошлости и програма које нуде свима се дизала коса на глави и Србима и Хрватима.
Сви су били упорни у причи о бољој будућности, угрожености хрватских грађана, неопходности самосталног живота и одбацивању социјализма‐комунизма као будуће политичке опције. Скупови су пролазили без већих инцидената.

У многим местима нису формирани одбори странке, многи утицајни Срби су се двоумили и избегавали одговорност и експониорање са позиције чисто националне странке, надајући се да је стање пролазне природе и да ће неко све то променити и довести у претходно стање.
Велики број чланова странке био је захваћен екстремним национализмом.Врло тешко је судити, ко је кога више изазивао и који је национализам производио реакције код другог.
Колико је код Срба појава Слободана Милошевића изазивала усхићење и наду, толико, ако не и више, код других је изазивала страх и терала их на јавне поступке, које би у другим приликама избегавали.
Отворено истицање усташких симбола, пропагирање усташких и фашистичких идеја, истицање НДХ као творевине која је била израз жеље хрватског народа, негирање или минимизирање српских жртава у Другом светском рату, распаљивало је код Срба у Хрватској невероватну количину жеље и хтења да се супротставе таквој политици. И они су почели да одбацују идеје социјализма, југословенства и свих других вредности које су настале током Социјалистичке револуције и послератне изградње друштва.

Видео сам и доживео да и поједини припадници четничке емиграције подржавају Милошевића, да утичу на своју родбину да се и они укључе у све акције које Милошевић намеће, почев од зајма за препород Србије, па даље.

Из тих разговора у слободно‐вулгарној варијанти, долазиле су приче о самосталности Хрватске, протеривању Срба, одузимању стечених права, удаљавању са посла, покретању кривичних пријава против лица која су својим дотадашњим деловањем наносили штету Хрватској.
Круг око пуковника се ширио, а сви нови који су долазили имали су заједничку карактеристику: били су чланови или симпатизери «маспока». Стварана је неформална група, која је са становишта закона, ширила непријатељску пропаганду и правила планове за преврат.

Када уништаваш човека не можеш само њега да захватиш. Сви морају да страдају, жена, деца и што је могуће више чланова шире породице са обе стране, најоданији пријатељи и сл.
Том формулом, опробаном у време информбироа и касније, кренуло се према Гажију.

Ја сам позван у Загреб да донесем његов досије, где је преузет. Том приликом су ми поновили, да сам одлично радио, да сам на «Фирера» пазио као на дете и да сам много допринео укупном раду са њим. Он је био сарадник још од 1945. године када га је УДБ‐а врбовала. Награђен сам са 10 дана плаћеног одсуства! 
После тог искуства сам пазио шта радим и о чему извештавам.

У лето 1990. године било је још јако много људи који су, и поред Туђманове победе, подржавали југословенску опцију. Сву своју наду су полагали у снагу ЈНА, која је по многим проценама имала снаге да спречи распад Југославије. Међутим, ЈНА је такођер тешко периживљавала друштвене промене и није могла да остане имуна на све процесе који су покренути. Почело је пуцање по националним и верским шавовима.

Како се урушавала Југославија и њене оружане снаге, тако су њихови противници добијали све већи број присталица. Однос снага се из дана у дан мењао на штету ЈНА. Тај процес није могао више да се заустави.
У оперативном раду почели смо доживљавати поразе. Почеле су нас напуштати наше најбоље оперативне позиције. Сами су видели да се ништа не чини, да се њихове информације не користе у свакодневном животу, а они ризикују све што имају, и породицу и посао и на послетку, свој живот.
Почели су тражити друге службе којима ће бити на услузи.

Туђман је тачно знао за чиме обичан грађанин хрватске националности жуди, чему се нада и чиме га може обрадовати.
Имао је јасну визију како Хрватска треба да изгледа у наредном времену и на који начин треба доћи до тог циља. Његов концепт ослањао се на обичног човека, радника, сељака, грађанина. Таквим концептом је освојио власт у Хрватској, таквим концептом жели да Хрватску осамостали.

Многи од његових страначких колега и сабораца на путу независности су га подржавали и гурали напред не верујући да може успети Они сада владају у Хрватској, формално и из сенке. Ти из «другог реда» су врло опасни за сваког, па тако и за најближег. Иду много промишљеније и свеобухватније напред од «првобораца» и каснијим трансформацијама преузимају кључне позиције. То је универзанлни образац, који је био јако препознатљив и на другој страни код Срба.

Дана 09.10.1990. године позвао ме је пуковник Бошко Келечевић, начелник безбедности команде 5. војне области и у краћем разговору саопштио ми задатак. Наредног дана, 10.10. требао сам да изађем на гранични прелаз између Хрватске и Мађерске, Горичан – Летење и да пропратим излазак два шлепера превозника «Чазматранс» из Чазме. Шлепери су ишли у Мађарску по оружје које је тајно набављено за МУП Хрватске, а у ствари оружје је било набављено за страначко наоружавање екстремнијих чланова ХДЗ.
Тачно у 02,12 часова Фуноски ми је јавио да су шлепери прешли мост. На граници се нису задржавали већ под јаком полицијском пратњом су наставили кретање према Загребу.
Јавио сам у Загреб да су шлепери ушли у Хрватску и тражио упуте за даље поступање. Рекли су ми да на Горичану дочекам јутро и да онда кренем у Загреб.

Отворено сам питао, зашто није поштован План у појединостима и зашто није употребљена јединица за препад на превоју Пака. Одговор је био следећи:» Јединица је била размештена у очекујућем рејону где је постављена заседа. Пре употребе тражено је наређење за употребу од команданта области, генерала Конрада Колшека. Он није могао сам да одлучи и звао је у Београд начелника генералштаба‐генерала Благоја Аџића, а овај наводно је тражио одобрење од Борисава Јовића. Нико није хтео да преузме одговорност и изда наређење. Док је трајало ово погађање колона возила је прошла заседу и упутила се у непознатом правцу.»
Неколико дана касније дознали смо да је шверцовано оружје смештено у магацин ТО у месту Ракитје код Загреба. Информација је касно дошла, јер је оружје већ подељено унутар ХДЗ у Загребу, Бјеловару, Вировитици и другим местима.

Тог «мартићевца» сам касније препознао у полицајцу из Коренице који је радио на регулисању саобраћаја на пункту на Пријебоју. Није служио војску нити је имао било какву обуку са оружјем.  Такви су били проблем. Започињали су кавгу на сваком месту и лечили свој комплекс мање вредности иживљавајући се на свакоме ко би се супротставио њиховим наређењима.

[дрвосеча]

Швејк операција је вођена током 1990. и 1991. године. Све што је напред написано о месту и улози пензионисаног генерала и првог министра одбране Републике Хрватске Мартина Шпегеља навело је органе безбедности да плански и систематски прате, откривају и пресецају непријатељску делатност која је спровођена из средине у којој је Шпегељ био кључна личност.
Раду се приступило крајње професионално и опрезно с обзиром на околности под којима је акција вођена и лица која је обухватала У раду су кориштени велики људски и матријални ресурси. Носиоц рада био је пуковник Александар Васиљевић, заменик начелника Управе безбедности ССНО.
Све што је до тада било познато у раду Службе, методе, средства и комбинације стављено је у функцију како би се дошло до коначног циља. Циљ је био, да се пресече и заустави непријатељска делатност, да се сви актери ухапсе и изведу пред Војни суд у Загребу.

Касније ћу дознати да је у тренутку напада на возило у возилу била комплетна документација операције «Швејк». Да су тог 09.11.1990. године дошли до тих докумената, тај дан би за многе био последњи дан живота.

У малој средини као што је Вировитица наше присуство се није могло потпуно сакрити. Насеља око Вировитице која су била настањена већинским српским становништвом смо избегавали да им не правимо проблеме.
Већина тих насеља насељена је Србима после Првог светског рата. Краљ Петар И населио је тај крај борцима који су имали велике заслуге за ослобођење Србије и осталих крајева на којима је каније формирана Краљевина СХС. Тако су места добијала и имена Обилићево, Милошевићево и др.

Током рада на предмету прикупили смо довољно матријала и доказа да се могу ухапсити сва лица из самог политичког врха Хрватске!

Два дана пре реализације акције генерал Васиљевић је по позиву отпутовао у Београд. Мислили смо да га зову на последње консултације пре реализације акције хапшења, али није било тако. До његовог одласка у Београд само мали број људи је знао шта се ради и када је планиран завршетак. У Београду на седници Председништва СФРЈ генерал Кадијевић је обзананио шта се ради и шта је планирано. Ту је био крај! Одустаје се од хапшења и у Београд позивају Фрању Туђмана да наставе преговоре и покушају да нађу компромис. Ја не знам шта је стварно било на тој седници, пре и после ње и не желим да се упуштам у нагађање.
Много година касније сам чуо да је био постигнут договор са Туђманом, да жртвује генерала Шпегеља, да нам га једноставно преда. Тиме би били задовољни и ми и он, јер Туђман о Шпегељу није имао високо мишљење. Посматран је и кориштен као «потрошни материјал» у датом тренутку.

Како хрватско политичко руководство није прихватало ни једну другу опцију осим самосталности, да би их се навело на попуштање, југословенској јавности је приказан филм који прилично детаљно говори о наоружавању, илегалној набавци оружја у иностранству, плановима и намерама ликвидације и др. У главној улози је био Мартин Шпегељ. Све ТВ станице у југословенским републикама су филм приказале осим ТВ Загреб, која је настојала [б]прикрити истину о збивањима у Хрватској[/б]. Тек након силних притисака, пре свега јавности, филм је приказан 26.01.1991.године.
Згранутост јавности била је велика. С друге стране, отпочели су нападе на КОС ЈНА са свих страна. Да је све измишљено и измонтирано. Тада сам по први пут видео јавну бестидност великог броја хрватске јавности, која ће кроз кратко време прећи у [б]еуфорију неслућених размера, непознату на овим просторима, а мало познату и ван граница Југославије. [/b]

Паника је масовно захватала све већи број Срба, посебно оне у урбаним и мешовитим срединама. Остајали су без посла, премештани су на послове са нижом стручном спремом, породице су им биле дневно изложене психичкој и физичкој тортури. Посебно велики притисак је вршен на децу, млађе доби у основној школи. У Загребу сам се сусретао са доста Срба, највише из Лике, али и из других крајева Хрватске.
Тражили су савете, помоћ, исказивали одлучност да се супротставе нарастајућој опасности. Многи су напуштали Загреб сами или са породицом. Одлуке су доносили преко ноћи.

Простор западне БиХ постаје огромна тржница свакаквог наоружања. Од Бос. Грахова, Дрвара, Бихаћа, Бос. Петровца, Бос. Новог до Бос. Дубице се трговало оружјем. У то време цене су достизале астрономске висине. Аутоматска пушка продавана је по цени од 4.000 ДМ, пиштољи од 1000‐2000 ДЕМ и тако редом.
Провокатора је било на све стране. Правиле су се инцидентне ситуације на сваком месту. Хрватска телевизија је све то приписивала Србима, а хрватска власт обавештавала страну и домаћу јавност о насилничком понашању Срба!? Тако је почео процес замењених теза. Насилник је постајао жртва, а жртва постаје насилник!

Ово је само мали део.. немој да вам буде тешко целу књигу, дневник да прочитате.. јер има много интересантних делова.
Снимите је код себе на компјутер, а и слободно покажите свима које овако нешто може да интересује. Не кошта ништа, а значиће много.

[дрвосеча]

ШТА ЈЕ ПРЕТХОДИЛО ЗЛУ

Пред нама је кратак преглед највазнијих збивања у СФР Југославији, од доношења конфедералног Устава СФРЈ 1974. године, којим је започело њено разбијање, до догадјаја који су означили једностране акте насилног одвајања појединих екс југ република праћених крвавим грађанским, етничким и верским ратом уз намерно и несрећно уплитање светске заједнице, која је својим пристрасним одлукама само потпаљивала и распиривала кризу и ратне сукобе “бивше браће” на Балкану…

21.02.1974. Београд
Донет Устав СФРЈ који је озаконио конфедерацију СФР Југославије, а посебно дезинтеграцију СР Србије, претварање њених двају покрајина Космета и Војводине, у својеврсне “државе у држави”.

4.05.1980. Љубљана
Умро је Јосип Броз Тито, творац друге Југославије, и самоуправног социјализма.

19.06.1987, Вараждин
Савез књизевника СФР Југославије се распао. То је прва екс југ институција која је доживела ту неславну судбину.

8.08.1989. Београд
Скупштина СФРЈ усвојила амандмане на Устав СФРЈ који омогућава увођење вишестраначког система.

20-22.01.1990. Београд
Словеначка и хрватска делегација напустиле 14. ванредни конгрес СКЈ

24.02.1990. Загреб
Фрањо Туђман: “НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа”.

13.05.1990. Загреб
Фудбалска утакмица “Динамо-Црвена звезда” није одиграна јер је дошло до организованих нереда на Максимирском стадиону у режији Динамових “БББ” и челних људи ХДЗ-а, који су дан касније преузели власт у Хрватској па су им поменути нереди послужили за обрачун са српским кадровима у МУП Хрватске.

25.07.1990. Загреб
Шаховница постаје дрзавни симбол СР Хрватске.

17.08.1990. Бенковац
МУП Хрватске послао своје специјалце да онемогуће пелбисцит Срба. Срби одговорили подизањем барикада. Почео рат за Крајину.

28.09.1990. Београд
Скупштина СР Србије усвојила нови Устав према којем је Србија уређена као држава грађана, а покрајине су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.

22.12.1990. Загреб
Сабор донео нови Устав којим се СР Хрватска проглашава националном државом хрватског народа. Из Устава је избрисан српски народ, као конститутиван народ у тој Републици и, практично сведен на националну мањину.

26.12.1990. Љубљана
Сецесионисти повлаче радикалне потезе: Скупштина Словеније је прогласила самосталност те Републике.

9.01.1991. Београд
Одлука Председништва СФРЈ о разоружању свих паравојних јединица. Словенија и Хрватска одбиле да те одлуке спроведу на својој територији

24.01.1991. Хрватска
Контраобавештајна слузба ЈНА и Војна полиција ухапсиле већи број лица осумњичених да су учествовали у наорузавању паравојних јединица у Хрватској.

25.01.1991. Београд
Председништво СФРЈ издало саопштење о обавезној демобилизацији резервног састава МУП Хрватске. Емитован филм о илегалном увозу оружија у Хрватску и Шпегељевим монструозним плановима да се обрачуна са Србима и припадницима ЈНА.

25.01.1991. Скопље
Собрање Македоније усвојило Декларацију о независности.

20.02.1991. Загреб
Сабор усвојио одлуку по којој у Хрватској не важе савезни закони.

26.02.1991. Осијек
Српско национално веће је донело Декларацију о сувереној аутономији Срба у Славонији, Барањи, и Западном Срему.

28.02.1991. Сарајево
Скупштина БиХ на предлог делегата СДА и ХДЗ разматрала Декларацију о независности БиХ. Српски посланици одбили да о томе расправљају.

26.03.1991. Брислел
ЕЗ објавила Декларацију у којој се наглашава да “Уједињена и демократска Југославија” има најбоље шансе да се интегрише у ЕУ.

28.03.1991. Сплит
Одржан први од укупно шест састанака прецедника југ република.

31.03.1991. Плитвице
Специјалци МУП Хрватске напали Србе на Плитвицама. Ово је познато као "Крвави Ускрс на Плитвицама".

01.04.1991. Книн
Извршни савет Националног веца САО Крајине донео одлуку о присаједињењу САО Крајине СР Србији, и о томе да на територији САО Крајине важе закони СР Србије и Устав СФРЈ.

02.04.1991. Београд
Скупштина СР Србије усваја Декларацију о мирном решењу југославенске кризе

6.04.1991. Пакрац
Специјалци МУП Хрватске напали Србе у Пакрацу.

26.04.1991. Бања Лука
Конституисана седница Скупштине Заједнице општина Босанска Крајина.

02.05.1991. Борово Село
Напад специјалаца МУП Хрватске на Борово Село. Срби одбили напад, одбранили село и разбили усташке снаге.

6.05.1991. Сплит
Жестоке демонстрације против ЈНА на позив Фрање Тудјмана. Убијен војник Сашко Гешовски, а слика дављења војника Светланча Накова обишла свет.

9.05.1991. Београд
Председништво СФРЈ донело одлуку о постављању ЈНА и савезне полиције између територија са већинским српским зивљем и “осталих делова Хрватске”.

12.05.1991. САО Крајина
Спроведен референдум за присаједињење са Србијом, и за заједнички живот са Црном Гором и Србијом.

15.05.1991. Београд
Стипе Месић изабран за председника Председништва СФРЈ.

19.05.1991. Хрватска
Одржан референдум о отцепљењу Хрватске од СФР Југославије.

28.05.1991. Загреб
На стадиону “Максимир” одржана смотра Збора народне гарде - паравојних јединица Хрватске.

21.06.1991. Београд
Државни секретар САД Џејмс Бекер, на крају посете СФРЈ изјавио да "САД подржавају целовиту и демократску Југославију, и да неће признати једностране акте цепања југ република".

24.06.1991. Бања Лука
Потписан договор о привредној, политичкој, и културној сарадњи САО Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина.

25.06.1991. Загреб
Проглашење независности Хрватске.

25.06.1991. Љубљна
Проглашење независности Словеније.

26.06.1991. Београд
СИВ СФРЈ издао наредбу о забрани успостављања граничних пралаза унутар територије СФРЈ, а савезни МУП и ЈНА су овлашћени да уклоне те прелазе и успоставе контролу над државним границама СФРЈ.

26.06.1991. Београд
Делегати Словеније и Хрватске напустили Скупштину СФРЈ.

27.06. 1991. Словенија
Припадници ТО Словеније напали војнике ЈНА. Почео “рат” у Словенији.

1.07.1991. Београд
У присуству трочлане делегације ЕЗ, председништво СФРЈ прогласили Стјепана Месића за прецедника Председништва СФРЈ, а Бранка Костића за потпредседника.

7.07.1991. Бриони
Усвојена Декларација о мирном решењу кризе у Југославији у присуству трочлане делегације ЕЗ.

18.07.1991. Београд
Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније у року од 3 месеца

1.08.1991. Загреб
Фрањо Тудјман позвао Хрвате у општи рат против Срба и припадника ЈНА.

7.09.1991. Хаг
Почетак конферанције о СФР Југославији.

26.09.1991. Њујорк
Савет безбедности УН донео “Резолуцију 713” о Југославији, којом се успоставља општи и потпун ембарго на увоз оружија и војне опреме за подручије СФРЈ, и подржава мирно решење кризе у СФРЈ.

8.10.1991. Загреб
Сабор донео одлуку о раскидању дрзавно правне везе са Југославијом, и прогласио дефинитивну самосталност Хрватске.

8.10.1991. Љубљана
При проглашењу независности Република Словенија дала рок ЈНА 10 дана да се повуче све јединице из Словеније.

15.10.1991. Сарајево
У Скупштини БиХ посланици СДА и ХДЗ усвојили Меморандум о сувереној БиХ. Посланици СДС напустили заседање.

18.10.1991. Хаг
Предлозена Декларација о Југославији пема којој се досадашње републике сматрају сувереним и међународно признатим државама. Делегација Србије није прихватила документ о разградњи СФРЈ.

24.10.1991. Сарајево
Српски посланици у Скупштини БиХ конституисали се у Скупштину српског народа у БиХ.

29.10.1991. Брисел
Министри иностраних послова ЕЗ одлучили да уведу економске санкције према Србији уколико она до 4.11.’91 не прихват предлог Лорда Карингтона.

7-8.11.1991. Рим
Министри ЕУ “двенаесторице” увели санкције према Југославији.

8.11.1991. Београд
Председништво СФРЈ упутило Савету безбедности ОУН писмо у којем трази хитно упуцивање мировних трупа УН у Југославију.

19.11.1991. БиХ
Основана хрватска заједница у БиХ: Херцег-Босна.

20.11.1991. Вуковар
После тешких борби скоро 3 месеца ЈНА ослободја шире подручије, где су почињени многи злочини.

23.11.1991. Женева
Договор Милошевић-Туђман-Кадијевић о безусловном прекиду ватре.

27.11.1991. Њујорк
Резолуција СБ УН 721 о потреби слања мировних снага у Југославију (Венсов план).

2.12.1991. Брисел
Савет министара ЕЗ одлучио да економске санкције буду заведене само према Србији и Црној Гори.

5.12.1991. Загреб
Хрватски Сабор опозвао Стјепана Месића из прецедништва СФРЈ с ретроактивним важењем од 8.10.’91. Том приликом Месић је изјавио: “Мислим да сам урадио задатак - Југославије више нема”

19.12.1991. Книн
Уставотворна Скупштина усвојила Устав и прогласила Републику Српску Крајину.

[дрвосеча]

15.01.1992. ЕЗ
Одлука ЕЗ о међународном признању Словеније и Хрватске

27.02.1992. Њујорк
СБ усвојио Резолуцију 743 којом се одобрава почетак мисије УН.

1.03.1992. Сарајево
Пуцање на српске сватове на Башчаршији, испред Српске Православне цркве, и том приликом је убијен отац младожење Никола Гардовић, и рањен свештеник Раденко Миковић, те спаљена српска застава.

6.04.1992. Брисел
Одлука ЕЗ да призна независност БиХ.

6-7.04.1992. Пале
Проглашена Република Српска у БиХ.

28.04.1992. Београд
Проглашена СР Југославија у чији састав су ушле Црна Гора и Србија (у АВНОЈ-евским границама).

6.05.1992. Брисел
Започета конференција о бившој Југославији.

8.05.1992. Босански Брод
Јединице хрватске војске прешле на територију БиХ и извршиле злочине у Босанском Броду и Сијековцу. Из БиХ предислоцирано 90% ЈНА припадника.

23.05.1992. Њујорк
На заседању Генералне Скупштине УН акламацијом су примљене у чланство БиХ, Словенија и Хрватска.

30.05.1992. Њујорк
На предлог Француске, САД, Британије, Белгије, Марока и Мадјарске Савет Безбедности УН усвојио “Резолуцију 757” о уводјењу тешких санкција против Црне Горе и Србије, на основу главе 7 Повеље УН, због наводне одговорности Београда за ситуацију у БиХ, и злочина на сарајевској пијаци “Меркале”.

15.06.1992. Београд
Добрица Ћосић изабран за првог председника СРЈ.

11.07.1992. Париз
Западноевропска унија и НАТО су почели у Јадран да шаљу своје бродове и авионе за надзор и спровођење санкција СРЈ.

14.07.1992. Београд
Милан Панић изабран за председника Владе СРЈ.

29.07.1992. Њујорк
Америчка делегација уз помоћи подршку ЕЗ тразила да се не прихвати зеља СР Југославије да настави мандат СФРЈ у УН.

26.08.1992. Лондон
Наставак конференције о Југославији уз учешће 40 делегација.

7.10.1992. Њујорк
Резолуција СБ УН проширује се мандат УНПРОФОР на демилитаризовану зону Превлаке (779) и даје задатак генералном секретару да формира независну Комисију за утврђивање ратних злочина и кршење људских права (780).

17.11.1992. Њујорк
СБ УН донео нову “Резолуцију 787” којом се поошртавају санкције СРЈ строгом контролом копненог, речног и поморског саобраћаја.

8.12.1992. Бијељина
Скупштина народа Републике Српске прихватила нацрт мапа и уставне принципе из "Венс-Овеновог" плана за БиХ само као полазну основу за даље преговоре.

2.01.1993. Северна Далмациа
Хрватска војска почела агресију на РС Крајину. Део снага УН напустио полозаје. Погинуло више стотина цивила, губици ХВО велики.

26.01.1993. Њујорк
СБ УН усвојио “Резолуцију 802“ којом се осуђује инвазија хрватских трупа на простор под заштитом УНПРОФОР-а, и тражи њихово врацање на положаје пре агресије.

1.02.1993. Њујорк
Влада СР Југославије затражила је продужење мандата снага УНПРОФОР-а, до налазења политичког решења кризе у бившој Југославији.

2.02.1993. Праг
На заседању КЕБС-а СРЈ је суспендована као чланица стављена пред ултиматум да “радикално измени политику, или да се суочи са још строжим ембаргом”.

3.02.1993. Београд
Конституисан нови парламент уз потврду мандата за 138 посланика у Већу грађана, и 40 у Већу република.

19.02.1993. Зворник
У селу Каменица пронађена је масовна гробница и извршена екшумација 250 убијених Срба из тог краја од стране муслиманских трупа.

18.02.1993. Превлака
Јединице ХВО отвориле ватру тенковима у рејону Ситнице која је на територији СРЈ, и том приликом је погинуо 1 припадник ВЈ.

20.02.1993. Њујорк
У преговоре о бившој БиХ се укључују изасланик Русије Виталиј Чуркин и представник САД Реџеналд Барталамју.

22.02.1993. Њујорк
СБ УН усвојио Резолуцију о формирању суда за ратне злочине у бившој Југославији почев од 1.01.1991. године.

2.03.1993. Београд
Изабрана нова Влада СРЈ на челу са Радојем Контићем, а по први пут од 1860. године за министра одбране изабран цивил - Павле Булатовић.

6.03.1993. Зворник
Комаданд мировних снага за бившу БиХ , Филип Морион је изјавио да није било никаквих масакра муслимана у Церској и Коњевић Пољу од стране Срба.

23.03.1993. Београд
На сусрету представника УНПРОФОР-а и Војске РС, уз посредовање Владе Реп. Србије, генерал Ратко Младић дао је иницијативу за потпис општег примирија међу свим сукобљеним странама у БиХ, које је ступило на снагу 28.03. исте године.

31.03.1993. Њујорк
Уз велики притисак америчке делегације, СБ УН је по хитном поступку донео “Резолуцију 815“ о употреби војне силе у ваздуху против прекршиоца зоне забрањених летова над БиХ.

3.04.1993. Билећа
На заседању Скупштине Реп. Српске усвојена је Декларација о мирном решењу сукоба у БиХ, и одобрен рад српске делегације у Њујорку. Прихваћено је 80% мапа.

12.04.1993. БиХ
Неславан почетак контроле неба изнад Босне - у воде Јадрана срушио се француски “Мираж”.

Из листа “Војска”
Број 49.
29.04.1993.

[дрвосеча]

Неки документи и сведочења о рату 1991-95 које вреди прочитати, па их остављамо О В Д Е

1. Устав РСК (ПДФ фајл)
2. Етничко чишћење Срба из Загреба 1992-1994 (ПДФ фајл)
3. Злочин без казне - Олујом до НДХ (ПДФ фајл)
4. Роман о Србима - Мићо Јелић Грновић (ПДФ фајл)
4. Хрватска "Олуја" - Српски Егзодус (ПДФ фајл)
5. Ране из "Олује" (ПДФ фајл)
6. Коријени геноцида (ПДФ фајл)
7. План З4 (ПДФ фајл)
8. Книн је пао у Београду - Милисав Секулић (ПДФ фајл)
9. Затвори и логори за Србе '92-'93 (ПДФ фајл)

10. Брисање геноцида над Србима - Борис Алексић (ПДФ фајл)
11. "Олуја" - удружени злочиначки подухват
12. Окупација Западне Славоније - "Бљесак 1995"
13. Етничко чишћење Западне Славоније (ПДФ фајл)
14. Медачки Џеп 09.09.1993.
15. Миљевачки Плато  21.06.1992.
16. Масакр у Госпићу 16.10.1991.
17. Масакр на Коранском мосту 21.09.1991.
18. Инцидент у Борову Селу 02.05.1991.
19. Крвави Ускрс на Плитвицама, март 1991.
20. "Убити, протјерати, раселити" - оптужба за хрватске генерале Готовину, Маркача и Чермака.
21. Стипе Месић - Предсједник у геноцидном кључу (ПДФ фајл)

22. Затвори и логори за Србе у Хрватској и БиХ 1992-93  (ПДФ фајл)
23. "РСК - Државна документа", комплетна књига Владе РСК (ПДФ фајл)
24. Злочини Томислава Мерчепа (ПДФ фајл)
25. "Олуја" - 10. година после (ПДФ фајл)
26. Злочин над Србима је био организован - Анте Нобило, адвокат
27. Анинхилација Срба: Како је уништена Крајина.
28. Положај националних мањина у Хрватској - Human Rights Watch (ПДФ)
29. Срби су у Хрватској грађани другог реда - Human Rights Watch (ПДФ)
30. Human Rights Watch о препрекама поврата избјеглица (ПДФ фајл)

31. Прогони Срба у задарском залеђу
32. Како су 1991. побијени госпићки Срби
33. Убиства Срба у Паулин Двору 11.12.1991.
34. Хрватски Карусел, Стипе Шувар (ПДФ фајл)
35. Билтен са парастоса Олује 2006, поводом 11. година прогона
36. Меморандум о Републици Српској Крајини (ПДФ фајл)
37. "Олуја" - етницко чишћење или евакуација?

38. Исповјест војника Војске РСК.
39. Интервију Саве Штрпца за Радио "Слободна Европа" 04.08.2006.
40. Живот Крајишника 2003, 8. година након прогона
41. "Рат који се могао избјећи" - ТРАНСКРИПТ
42. Инциденти са етничком позадином у 2005.
43. "Брионски транскрипти” (ПДФ фајл)

44. Комплетна хроника дешавања у РСК (1989-1995) (ПДФ фајл)
45. Детаљна хроника дешавања у РСК, 28.02.1989-19.12.1991 (ПДФ фајл)
46. Са сједнице америчког конгреса 1992. (ПДФ фајл)
47. Злочини у Олуји, Ђакомо Скоти, италијански пубициста  (ПДФ фајл)
48. Злочини хрватских војних и полицијских снага у Крајини 1995.
49.  Геноцид над цивилним становништвом РСК, август 1995.
50. РСК - Википедија.  
51. Командант по потреби - Славко Лисица (ПДФ фајл)
52. Транскрипт филма "Олуја над Крајином"
53. Трагедије намјењене забораву - Милисав Секулић (ПДФ фајл)
54. Злочини у Сиску - Кривична пријава Заједнице Срба у РХ (ПДФ фајл)
55. Светски фронт против Срба (ПДФ фајл)
56. Етницко чишћење озакоњени злочин стољећа - Светозар Ливада (ПДФ)



Има много занимљивих, које ни у историјским читанкама нећете наћи.

[дрвосеча]

Сведочења злочинаца и жртава


1. Геноцид у Југославији 1941-1945, 1991... (ПДФ фајл)
2. Шта је рекао Фрањо Туђман.
3. Страхиња Живак - ЖИВИМ ДА СВЈЕДОЧИМ.
4. Јединица, транскрипт документарног филма
5. "Како сам убијао Србе у Лици" - злочинац Ивица Рожић Рока
6. "Како смо убијали Пакрацкој Пољани" - злочинац Миро Бајрамовић
7. Кроз хрватска мучилишта - исповест Петра Фјордова.

8. Судбина урбаних Срба из Хрватске, Светозар Ливада
9. Ко је и шта заборавио - Мирослав Лазански 31.05.2008.
10. Српско питање у Хрватској није политичко већ - еколошко. Светозар Ливада.
11. "Лора", хрватски злочин.
12. Злочини геноцида над Србима у логору "Лора" 1991-97.

13. Исповјест ухапшеног Крајишника
14. Миљевацки плато, изјаве
15. Милан Мартић, пред одлазак у Хаг.
16. "Смрт је њихов занат" - Усташки практикуми (ПДФ фајл)
17. "Геноцидом до велике Хрватске" - В. Крестић (ПДФ фајл)

18. Др. Јован Рашковић - Заборављени тестамент
19. "Ја не желим бити ваш вођа", Јован Рашковић
20. Република Српска Крајина - Борис Алексић
21. Срби у свом огледалу - Поуке Арчибалда Рајса


22. Збогом вољени граде - Дубровник.
23. Дневник ратног хирурга Миодрага Лазића (ПДФ фајл)
24. "И Бог је заплакао над Босном" - Момир Крсмановић (ПДФ фајл)

[дрвосеча]

Још неки занимљиви документи, о рату



1. Хрвати у светлу историјске истине  (ПДФ фајл)
2. Срби католици - Светозар Борак (ПДФ фајл)
4. Смрт Југославије (ПДФ фајл)
5. Путешествије - Мићо Јелић Грновић (ПДФ фајл)
6. Јован Рашковић (ПДФ фајл)
7. Савршен злочин, роман  Миливоја Анђелковића (ПДФ фајл)
8. Почетак српске трагедије
9. Свим Србима Свуда - Мементо, Њ.К.В. Кнез Александар (ПДФ фајл)
10. Грбови, ознаке и амблеми војске РСК и РС (ПДФ фајл)
11. Новчанице Републике Српске Крајине (ПДФ фајл)
12. Музеј Републике Српске Крајине

13. Завјетна пјесма, Мићо Јелић Грновић
14. Попис српских Цркава у Далмацији (ПДФ фајл)
15. Сви српски владари (ПДФ фајл)
16. Меморандум САНУ 1986 (ПДФ фајл)