KAKO I KAD STE POCELI...?

[vtomic85]

У периоду од треће до пете године сам се двоумио између Партизана и Звезде... Кева навија за Партизан, ћале за Звезду, један деда за Партизан, други за Звезду... И знам да сам прво као одлучио да навијам за Звезду, па ме тај један деда на кратко преобрати у гробара, али онда укапирам да бодрим погрешан тим и вратим се Звезди. Прве две енглеске речи које сам са 6 година научио биле су red и star . Ни данас не могу да прежалим што '91. године нисам имао појма о чему се ради и зашто су сви скакали до плафона и урлали кад је тамо неки дао гол из пенала...
Тек негде '95 - '96 сам постао свестан за кога ја навијам, кад смо ишли на 100. дерби мој друг са ћалетом, мој ћале, његов пријатељ и ја. Само тај ћалетов пријатељ навијао за гробаре, а нас четворица за Звезду. Седели смо негде на средини Запада, али мало ближе Северу. Кладили се мој ћале и тај пријатељ у 2 кила печења. Ко изгуби, плаћа. Партизан даје гол, 0:1. Једино тај лик скаче метар у вис. "Аааа, печење, печење, да частиш!". Остатак Запада седи и јебе мајку гробарима... Звезда изједначава, 1:1... Каже овај - "ок, ок, само полако, има још да се игра". Звезда даје гол, 2:1. Цео Запад скочио, само овај седи и ухватио се за главу  . Е, тад сам почео да стварно навијам за Звезду и да пратим све утакмице (нажалост, само преко ТВ-а и новина). Цела соба ми је била излепљена постерима, грбовима, сликама... Крупниковић, Ковачевић, Петковић, Милојевић, Ђоровићи... И ти проклети Аџић и Радмановић, за које сам увек сматрао да им није место ни близу Маракане . Па онда адреналин који сам осетио кад сам са другом шетао по улици и на транзистору слушао пренос Звезда - Хартс. Еееее, кад се сетим.....
Након 100. дербија, први пут сам поново отишао на Маракану кад је моја основна школа у оквиру акције "Ја сам звездаш" ишла на Маракану... али се не сећам против кога смо играли... Е, онда сам кренуо у гимназију, нисам се много интересовао за утакмице... као ни у првих пар година на факултету... Е, сад, због обавеза и финансија баш и нисам у могућности да идем на гостовања ван Београда, али зато сам редован на Маракани, као и на Бг гостовањима. Ишао сам и на европске утакмице, али сам схватио да ту нема навијања какво би требало да буде, а да ја нисам човек који је у стању да натера 5000 људи да се чују како би требало. Па, и на последњем дербију на Маракани сам се неколико пута збунио док певамо нешто зато што сам боље чуо мишеве са југа, на орган их набијем! Ипак су "мале" утакмице закон!  ;D
У сваком случају, није ми жао што сам се као клинац одлучио за Звезду, јер било да је прва или да је задња, бодрићу је увек ја.

[Храбро срце]

Ја верујем да је све у животу судбина и да нам је свима већ од рођења записан пут!Исто тако верујем да је моја ЉУБАВ према Звезди дар од Бога и нешто што је одавно било записано!!!!Е сад шта је судбина?Некоме ће сад моја прича бити смешна,оваква или онаква,али једноставно то је мој живот и као што рекох моја судбина!Као мали највише у својој породици сам волео ни маму,ни тату већ тетку!Тетка је од младости па ево и дан данас  никотински зависник,тачније КЛАСИК цигара!!!Класик цигаре су негде тамо не знам тачно 90,91 били на дресовима ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ и ја сам не знам ни сам из неких новина као клинац од 4-5 одина нашао постер Фк ЦРВЕНА ЗВЕЗДА где су игргачи на дресовима имали знак КЛАСИКА!и тада сам ја ту нешто у глави повезао љубав према тетки,као љубав према Звезди и што је још већа ствар и сама тетка навија за Звезду!!!!и од тад кад ти поставе оно једно од најпопуларнијих питања у СРБИЈИ за дете од 4,5,6,... година ЗА КОГА НАВИЈАШ, ја кажем из свег гласа ЗА ЗВЕЗДУ!!!!И тако је кренуло!Друга велика ствар која ми се десила је 94 година,тад сам имао неких 7 лета и дошао сам у Београд са оцем на неколико дана!Један дан смо се шетали по граду и одвео ме је на ЈНА који ми се није свиђао ни мало и баш тада ми пишало и сећам се да сам се попишао на западу ЈНА!И мој отац то радо прича!И затим спуштање до Маракане!!!Дошли смо до запада где је све било затворено,али сам био толико ситан да сам прошао кроз шипке и сишао ка терену!Никад нећу заборавити да сам бројао редове како сам се спуштао!избројао сам 117 !!!!Али ту није био крај!Отишли смо до помоћног терена где сам први пут видео Звездине играче!!!Отац ми је причао ко је ко,али једноставно био сам клинац,било је давно,а и био сам превише узбуђен и нисам запамтио скоро никог од њих!Мене отац нажалост никад није одвео на утакмицу,јер њега никад није занимало навијање,већ игра,а по њему Звезда  неигра фудбал још од 1991 !Ни дан данас му није јасно како могу да идем на утакмице и да бодрим људе који не мају везе са фудбалом,фудбалере који само згрћу лову,богате се на нама,које боли курац за нас,једноставно како могу толико да дајем клубу који је пао испод сваког нивоа!Он несхвата мене кад му кажем,да ја верујем да ће Звезда опет бити ПРВАК ЕВРОПЕ,моћна и велика,јер она стварно то и јесте била и биће!Не раазуме моју страст према навијању,неразуме шта за мене значи бити ДЕЛИЈА,али не кривим га,једноставно то сам што сам,захвалан сам Богу на томе и знам да ми је отацц у дубини  душе поносан на мене,јер нисам постао неки тамо панкер,металац,неки педераст или мекушац,већ прави дечко,једноставно ДЕЛИЈА!!!!!Е да и прва текма!Пошто живим на северу Бачке,најближе гостовање ми је била Кула!Иако сам требао да кренем на текме још негде 2001 то се није десило,већ се десило у другом средње са 16 година !како већ рекох у кули,2004 год.,фебруар месец,север пун ДЕЛИЈА,лудница,певање,невероватна бакљада,туча са муријом,Видић дао 2 гола(додуше из пенала),победа 2-1 и тада сам осетио нешто ново у животу и осећај је био невероватан,најлепши на свету, и тај осећај имам и дан данас  и тада после те моје прве утакмице сам схватио шта је значила та сва моја љубав према Звезди,схватио сам свој пут и своју судбину!!!!!Ипак тек са 18 година и доласка у Нови Сад на студирање постајем прави ДЕЛИЈА,остварује ми се жеља, идем на 70 % утакмица у сезони!!!!!!!Данас имам 21 годину,ове сезоне и нисам био на пуно уаткмица,али једноставно нема се времена,некад новца,али најважније је да ја живим за Звезду 365 дана у години,да ми је Звезда  нешто најважније и најсветије у животу,да сам поносан и пресрећан шта сам ДЕЛИЈА и део најбоље навијачке групе на свету и да кад одем на утакмицу дам целог себе за трибину свих 90 минута !!!!!!!!!!!

[MACAK]

Једно јутро сам реко ћалету [ из муда] ајде закити кеву вечерас за 9 месеци је дерби па морам да стигнем на време на МАРУ.  Шала мала,ћале ми је ОФКовац ал зато старији брат звездаш и научио ме на време шта је живот а шта су ситнице.Данима сам га смаро да ме води на МАРАКАНУ да видим ЏАЈУ и то се десило сезоне 1974-75 Звезда-Војводина 1-1.Имао сам 9год и мојој срећи није било краја.Сутрадан кад сам причао другарима да сам био на Мари и да сам видео Џају нико ми није веровао док им нисам у детаље испричао целу текму и амбијент.После пар година почињем да будем редован до дана данашњег.                         

[peradelija]

Ја навијам за ЗВЕЗДУ откад знам за себе. Ћале ма је навукао на болест којој нема лека, а то је зависност од НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ КЛУБА и хвала му на томе. Ја сам себе пронашао на север и живим од текма до текме. а верујем да се тако осећа сваки прави ДЕЛИЈА. У мојој породици није било црних оваца сви смо били окорели звездаши. Прва утакмица на северној трибини ми је била дерби са непуне 3 године. Мој ћале, деде, прадеда нису пропуштали текме живели су за ЗВЕЗДУ тако радим и ја тако ће радити и моја деца и нјихова деца...


До смрти ми смо уз тебе нећемо те издати...

[ДЕЛИЈЕ ЗЕМУН]

Значи од када се основао клуб, сви моји су навијали за звезду. Ћале ми је ишао као клинац на текме, па сад и ја ;D Прва утакмица је била пре 9 или 10 година, не могу да се сетим. Од дана када сам се родио па до смрти, бићу уз Звезду, односно Једину љубав живота мог...

Ја живим само за тебе, јер ти си мени све...

[KocoBo-Cp6uja]

Како и кад,ни сам незнам,ваљда ми је то судбина.После деде,нико у фамилији није био загрижен као ја.Са неких 12-13 година,деда ми купује звездину мајицу,"Много смо јачи" и ту почиње најлепша прича мог живота.Прва текма,баскет текма,финале купа у Новом Саду против Рефлекса,први трофеј од многих у низу.Сада ми је 18 година,четири пуне године учествујем активно на трибини.Паре нећу жалити,тебе ћу Звездо пратити,и верно бодрити.
ПОБЕДА,ТИТУЛА,НАМА ЈЕ ПОТРЕБНА !!!

[Darko]

Читајући втомица85 запитао сам се да ли постоји негде тамо исти ја ( или сам ја подвојена личност  ), зато што нам се приче готово па подударају. Наиме  ја сам био клинац од 3 година када је Звезда покорила Европу и свет и нисам био још свестан себе. И мени мајка навија за Партизан, ћале за Звезду, један деда за партизан други за Звезду потпуно невероватно али истинито. Мене је наиме један деда врбовао цело детињство да навијам за гробље али срећом мој ћале је био једноставно залуђен Звездом, учио ме је од малена песмама са Звездиног Севера( а највише је инсистирао да као клинац научим све анти гробарске песме типа - киша пада ја се клизам или дошао је и тај дан... ха ха ха који цар  ;D). И мени је као и Втомицу85 прва текма на Маракани била 100-ти дерби где сам као мали клинац отишао са ћалетом и неким његовим ортацима на запад. Беше то симболично 6 мај чини ми се 1995 године на ђурђевдан. Победа Звезде од 2-1 после вођства гробља од 1-0, и то 2 гол смо постигли пред сам крај меча и стварно је цео запад полудео када смо дали 2 гол. После сам ишао на неке велике текме исто са ћалетом да не смарам сада а прва текма на коју сам отишао сам са друштвом на Север беше против интера из запрешића када смо декласирали усташе са 4-0. Од тада до данас сам мање више редован на Маракани (наравно у складу са финансијским могућностима пошто сам из унутрашњости).
Мене је иначе ћале (који се такође разочарао у ово што је Звезда сада)  одушевио када је после дуго година опет био на Маракани против Бајерна из Минхена и после тога ми је дословце рекао –„ Звезда сине јесте сада пала на ниске гране због лопова и душмана, али Звездин Север је и даље нешто посебно“.
И што се мене тиче- Црвено бели ми смо са вама и кад је радост и када је бол, сва срца наша су увек уз вас, НЕМОЈТЕ НИКАД ИЗДАТИ НАС !!!!!!!!!!!!!!!

[Делија К.З.Ш.]

Навијам за Звезду што би се рекло од рођења... Почело је све када ме је ћале први пут одвео на утакмицу 2001 играли смо против ОФК на Карабурми,и тад ко за курац испало срање ја имо 10 година и ћале ово оно,нећу да вас више водим на утакмице(мене и брата) и ту је уследила пауза од 2,3 године.. Следећа утакмица на којој сам био је била у и пиониру играли смо портив Атласа и сећам се добили смо их 55 разлике
У том добу негде добијам интернет,буразер "проналази" делије.нет и ту крећем да гледам слике,да скидам видео записе и све више почиње да ми се допадају те Делије и такав како да кажем начин живота. Први пут сам био на Маракани релативно касно,2006 играли смо против опет ОФК док је био Зенга тренер,тад смо добили 2 0 и освојили тада титулу. До следеће фудбаласке сезоне ишао сам у пионир,против Будућности,па против ФМП-а(ту је да кажем мој први контакт са навијачима,први пут сам скакао и урлао све време )
Следеће сезоне 2006 кад смо играли опет против ОФК први пут сам дошао на север,тада смо славили 20 година пријатељства са навијачима Олимпијакоса.
Од тад крећем све редовније да пратим Звезду,почињем да капирам причу. Једноставно препознао сам се у тим људима,осећам да припадам Северу. Задње 2 сезоне сам био веома редован на Маракани и у Београду,а сад у сезони за нама био сам на неколико гостовања изван града. Следеће сезоне биће лудило.. ;D

[Skrimo]

Ај и ја коју да напишем ;D
Наравно одмалена навијам за Звезду међутим прилично сам сигуран да ме није нико у толико мери заразио колико ја сам сам себе.Ок цела породица навија за Звезду,ћале 80тих година ишао доста на текме,али опет мислим да сам се сам највише навукао на Звезду касније и на овај неки навијачки живот.Још као клинац са 7-8 година сам сецкао слике и текстове из новина о Звезди и Делија,знао сам сваког играча,тренера,економа Звезде,сваку навијачку песму,сећам се кад није било тв преноса текме се обавезно слушале преко радија и оно што сам и тад и што и сад имам је управо та срећа кад добијемо и туга кад изгубимо,дешавало се да у соби слушам пренос и оно редовна појава тада да се изгуби станица на којој слушам па оно добро се чује ако подигнем десну руку и леву ногу онда се не мешају станице и дешавало се да у чудним положајима проведем и по једно полувреме а кад дамо гол то је оно трчање напоље,круг око дворишта и брзо испред тва/радија,пацијент

Прва утакмица знам да ме је ћале водио био је дерби мислим да је у питању 97 и оне утакмице где смо гробаре у финалу купа добили 3-0 и у реваншу исто тако.Тад у том неком времену је било доста утакмица на које ме ћале водио углавном дербији а чудно да су исто тако то било углавном утакмице на јна...Можда мој и први боравак на Северу је био против Хајдука из Куле рецимо 98 године,значи ми на свадби тамо у оном ресторану испод Севера и ја видим неке људе,мада је тад била много мања посета него сада на тим мањим утакмицама и видим сви према стадиону и сећам се колико сам кукао,да је ћале морао на пола свадбе да изађе и самном оде на утакмицу и ушли смо наравно одма на Север.Сећам се и оног дербија 3 дана пред бомбардовање,динамо кијев(после ког нисам могао да се опоравим 10 дана)

E онда је дошао и тај дан где сам сам кренуо на утакмицу са ортацима из краја који су ишли тада 2001. прослава титуле против милиционара,она киша која је падала баш баш дуго,пар међусобних туча на Северу и на крају прослава титуле је обележило мој први боравак на Северу.Сећам се мало после такође сам био на Сусрету генерација јако емотивном догађају у то време за мене иако сам 91 имао неколико година осећао сам тај успех,ту генерацију,тај значај одмалена иако кажем нисам био баш неки разборити сведок тога јер сам имао 4 године.
И тако,прво навијачко гостовање ван Маракане исто је убрзо уследило против Чуке на брду.
Међутим нисам био у то време нешто сталан на утакмицама ишао сам тако са времена на време али опет био сам у току свега и сигурно сам ишао годишње на бар 10 утакмица...2005 године сам кренуо озбиљније и онда сваке сезоне све више утакмица,гостовања...Ето извињавам се на мало дужем упису једноставно на ову тему доста тога ми се врти по глави и лепа су и сећања тако да би тешко успео укратко нешто написати.

[zvezdinsin]

Скримо мала исправка, али у твоју корист,то финале са гробарима је било 96 3-0 и 3-1,а 97 смо  ако се не варам победили Војводину у финалу.Нека неко потврди.