04-20-2015, 12:41 PM
Koпирам текст од форумаша Форевер Ултрас (није активан више овде), текст погађа у суштину:
Možda mnogi od nas još ne shvataju šta je značila ova sinoćna pobeda. Možda mnogi nisu svesni šta je pobeda u ovoj seriji donela, pokazala i koje puteve otvorila,odnosno zatvorila. Svesni smo mi stariji ovih pobeda u sred osinjaka, dve večeri za redom. Prepoznajemo znakove pokoravanja "institucije" u njihovom gnezdu, punog mržnje, bahatosti, loših manira i navika, zakona sile, laži i otimanja. Ovim smo stavili tačku na jednu eru naše košarke i srpske klubske košarke gde je postojao jedan "gazda", jedan nakaradni sistem zasnovan na sili, otimanju, širenju straha i pretnji. Utukli smo aždaju direktno u glavu u njenoj rupi, na njenom bunjištu, i
pokazali napokon neizmernu hrabrost, čvrstinu, stav sve ono što je nekim prošlim generacijama nedostajalo da se vladavina blata i smrada košarkaškog i ljudskog ranije prekine i zaustavi.
Tek ćemo biti svesni ove sjajne serije i ove jubilarne 100 pobede u derbijima, kroz neko vreme, vreme koje radi za nas i naš klub.Ovo sinoć nije bila obična pobeda boljih i jačih, ovo je bila i pobeda gospodstva, sporta, viteštva, košarke, pobeda rada, plana, sistema, istine, pobeda vere i zadovoljenje kosmičke pravde. Ovo je bila pobeda KK CZ koje ovih godina oslikava sve što sam naveo u redovima iznad. Neopisiv je bio osećaj i kadar sinoć, kad se po atmosferi u Pioniru, u očima publike, igrača i stručnog štaba JSDP vidi strah, vidi se svest da su na rubu ambisa, poraza i što je najbitnije i najizraženije bilo, videlo se da ne veruju svi zajedno u uspeh, preokret, pobedu. To sam čekao godinama. Da vidim strah od nas i neimanje vere u sebe. To me sinoć tako hranilo, njihov strah i nemoć. Pojačano sa našom hrabrošću, odlučnošću, stavom, osećao sam se tako ponosnim, jakim, nepobedivim, moćnim, kao što su bili naši momci u ovoj seriji.
Od danas je nebo vedrije a vazduh čistiji nad košarkaškom Srbijom. Napokon je jedna lazna "institucija" zasnovana na svemu osim sporta, fer pleja i viteštva otišla u prošlost i smetlište istorije, tamo gde i pripada. I svi zaljubljenici u košarku kao igru su od danas srećniji, zadovoljniji bez obzira čije boje nose. To govore i sinoćne reči, onog što je i napravio brlog i septičku jamu od naše košarke, koji je rekao "svako zlo ima svoj kraj". U pet reči je opisana suština ove naše pobede, suština onog što proizilazi iz ove pobedonosne serije. Pet reči koje kazuju da je sinoćna veličanstvena pobeda bila više od još jedne pobede u derbijima, više od ulaska u finale ABA mnogo više od plasmana u EL treću godinu za redom.
Želim da se zahvalim upravi,stručnom štabu i igračima na pobedama, ponosu, sreći, zadovoljstvu koje su nam priredili. Hvala vam za neki novi osećaj, veru, nadu u bolju Zvezdu, jaču i neuništivu. Hvala što ste vratili košarku tamo gde joj je i mesto. Hvala što ste vratili veru u ovu igru u sport u fer plej u viteštvo u ljude u poštenje u rad u sve ono što je nedostajalo svih ovih godina nad ovim delom košarkaškog svetskog neba, sve ono što je isčezlo i ubijeno od kad ubijaju i uništavaju KK CZ.
Možda mnogi od nas još ne shvataju šta je značila ova sinoćna pobeda. Možda mnogi nisu svesni šta je pobeda u ovoj seriji donela, pokazala i koje puteve otvorila,odnosno zatvorila. Svesni smo mi stariji ovih pobeda u sred osinjaka, dve večeri za redom. Prepoznajemo znakove pokoravanja "institucije" u njihovom gnezdu, punog mržnje, bahatosti, loših manira i navika, zakona sile, laži i otimanja. Ovim smo stavili tačku na jednu eru naše košarke i srpske klubske košarke gde je postojao jedan "gazda", jedan nakaradni sistem zasnovan na sili, otimanju, širenju straha i pretnji. Utukli smo aždaju direktno u glavu u njenoj rupi, na njenom bunjištu, i
pokazali napokon neizmernu hrabrost, čvrstinu, stav sve ono što je nekim prošlim generacijama nedostajalo da se vladavina blata i smrada košarkaškog i ljudskog ranije prekine i zaustavi.
Tek ćemo biti svesni ove sjajne serije i ove jubilarne 100 pobede u derbijima, kroz neko vreme, vreme koje radi za nas i naš klub.Ovo sinoć nije bila obična pobeda boljih i jačih, ovo je bila i pobeda gospodstva, sporta, viteštva, košarke, pobeda rada, plana, sistema, istine, pobeda vere i zadovoljenje kosmičke pravde. Ovo je bila pobeda KK CZ koje ovih godina oslikava sve što sam naveo u redovima iznad. Neopisiv je bio osećaj i kadar sinoć, kad se po atmosferi u Pioniru, u očima publike, igrača i stručnog štaba JSDP vidi strah, vidi se svest da su na rubu ambisa, poraza i što je najbitnije i najizraženije bilo, videlo se da ne veruju svi zajedno u uspeh, preokret, pobedu. To sam čekao godinama. Da vidim strah od nas i neimanje vere u sebe. To me sinoć tako hranilo, njihov strah i nemoć. Pojačano sa našom hrabrošću, odlučnošću, stavom, osećao sam se tako ponosnim, jakim, nepobedivim, moćnim, kao što su bili naši momci u ovoj seriji.
Od danas je nebo vedrije a vazduh čistiji nad košarkaškom Srbijom. Napokon je jedna lazna "institucija" zasnovana na svemu osim sporta, fer pleja i viteštva otišla u prošlost i smetlište istorije, tamo gde i pripada. I svi zaljubljenici u košarku kao igru su od danas srećniji, zadovoljniji bez obzira čije boje nose. To govore i sinoćne reči, onog što je i napravio brlog i septičku jamu od naše košarke, koji je rekao "svako zlo ima svoj kraj". U pet reči je opisana suština ove naše pobede, suština onog što proizilazi iz ove pobedonosne serije. Pet reči koje kazuju da je sinoćna veličanstvena pobeda bila više od još jedne pobede u derbijima, više od ulaska u finale ABA mnogo više od plasmana u EL treću godinu za redom.
Želim da se zahvalim upravi,stručnom štabu i igračima na pobedama, ponosu, sreći, zadovoljstvu koje su nam priredili. Hvala vam za neki novi osećaj, veru, nadu u bolju Zvezdu, jaču i neuništivu. Hvala što ste vratili košarku tamo gde joj je i mesto. Hvala što ste vratili veru u ovu igru u sport u fer plej u viteštvo u ljude u poštenje u rad u sve ono što je nedostajalo svih ovih godina nad ovim delom košarkaškog svetskog neba, sve ono što je isčezlo i ubijeno od kad ubijaju i uništavaju KK CZ.
ВАШЕ ЈЕ ДА ДОЂЕТЕ А ЗА ОСТАЛО ЋЕМО СЕ МИ ПОБРИНУТИ
Само на пар минута је било неизвесно...Ближи се титула и и у аба лиги...
Филипе нек је твојој мајци хвала, што те родила је, да се бориш против мурије! 