Преминуо патријарх Павле

[ДЕЛИЈЕ ЗЕМУН]

Преминуо је највећи од свих. Вечна слава!

[NIdza.bre.]

Не постоје речи којима се можемо захвалити на ономе што је учинио за српски народ и Српску државу.. Сад се само делима можемо одужити и потрудити се максимално да све што је Патријарх урадио не падне у воду, наставимо се и даље борити а он ће нам са сигурношћу помагати и давати потребну снагу као и до сад ! Нек му је вечна слава.

[Звездашица]

Нека почива у миру!

[bQxi]

"Будимо људи, никад нељуди. Нека се наших дела не постиде преци наши."Слава му.

[Kapetan Kuka]

Нема речи да кажем колико ми је жао што смо као народ остали без таквог једног човека, а и нема речи које нас могу утешити. Упокојио се један велики човек. Нека се са неба моли за нас велике грешнике. Нека му је вечна слава.

[Skrimo]

упокојио се један велики светац,што би владика Лаврентије рекао требамо да будемо срећни што је такав човек био део нас и што смо Богу дали такав поклон.
Слава му и да нас и одозго учи и пази на нас.

[дрвосеча]

"Не постоји човека који тише прича, а даље се чујe.", Mатија Бећковић


Овако је беседио Патријарх Павле:

"Моје су снаге слабе, ја се у њих не надам, надам се у помоћ вашу и помоћ Божју којом ме је он до сада држао. Нека буде на славу Његову и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена."


"Закон Јеванђеља мора се применити на закон државе."


"Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног, ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди."


"Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем а да не буде злочина... пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовечство."

"И данас, када су се над Косовом и Метохијом надвијају црни облаци подсећам вас на на хришћанску обавезу и љубав према непролазним вредностима."

"Невоља је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи."

"Што смо даљи од Бога - даљи смо једни од других."

"Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди."

"Истина, правда и љубав - моћније су од неистине, неправде и мржње."

"Не бранимо се од туђег зла - злом у себи."

[MRZIM_PARTIZAN]

Слике са сахране

[дрвосеча]

Пре два дана био је рођендан нашем преминулом патријарху Павлу.

На јутјубу има постављен документарни филм
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ - ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУ

1. део 

2. део 

3. део 

4. део 

5. део 

6. део  нема на јутјубу.

7. део 

8. део 

9. део 

10. део 

[дрвосеча]

Патријарх српски Павле (Patrijarh Pavle) , интервју за ТВ емисију "Док анђели спавају" у двору патријаршије 1996. године.

Патријарх српски Павле је поглавар Српске православне цркве. Његово пуно име и титула гласи: Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Г. Павле. Рођен је 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић у славонском селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици. Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља - отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и "вратио се кући да умре" кад је дечаку било три године, а исто се убрзо догодило и с мајком. Одгајила га је тетка. Схвативши да је дете "врло слабачко", поштедела га је сеоских послова и тако му омогућила да се школује: иако је мали Гојко био склон "предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика", иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија. После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и преостале разреде гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат. Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

3. децембра 1990. изабран је за патријарха Српске православне цркве.
Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао:
„Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово."

Његова Светост је предала душу Богу 15. Новембра 2009. године у 10:45 на Војно медицинској академији где се лечио 2 године.