Остале трибине

[Горгонзола]

Ултрас Наполи (ЦУЦБ)

У сезони 72/73 на трибини Б се поцињу организирати навијаци из наполитанских цетврти Фуоригротта и Санита кроз групу Ултрас ,да би им се убрзо након тога придрузили Цоммандос, који су до тога тренутка имали своје мјесто на трибини А.
Тако настају Цоммандос-Ултрас , који убрзо прерастају у Цоммандо Ултра' с намјером да окупе навијаце из цијелог Наполиа, без обзира на квартовску припадност .
Конацно устројавање групе је заврсено уоблицавањем у ЦУЦБ, на цијем се целу налази, од самог поцетка, каризматицни вода Геннаро Монтуори зван Палуммелла (голуб на наполитанском дијалекту) , који је тај надимак добио по навици да се у тренуцима навијацког заноса баца са ограде према осталим навијацима.
У кризној 1979.години, кака је након смрти италијанског навијаца Папареллиа, забрањено име Ултрас, краткотрајно мјењају име у Состенитори Аззурри.
Споменути Палуммелла, био је за вријеме Марадониног играња за Наполи, врло близак с 'малим зеленим' Аргентинцем,сто је резултирало цињеницом да његов син носи име Диего,а да је његовој кцери Цинзији, кума била управоМарадонина супруга Цлаудиа.
Сам Палуммелла је своју каризматицност окрунио у филму 'момци с трибине Б' (Рагаззи делла Б) снимљеним 1987.године с намјером да се схвате праве вриједности навијацког покрета.

Ултрас Наполи тренутно броји висе од 7000 цланова и темељна разлика у односу на другог актера ове прице, је беспријекорна организација. Једна од темељних одлика ове групе је да су понекад цјелокупне породице окупљене у овој групи и да је она, сто се стадиона тице, оријентирана на кореографске активности. Група је своје активности организирала до те мјере да постоји цјелокупна техницка подрска раду цланова, сто укљуцује компјутере,телефоне и телефаxе, запослене секретарице и одвјетнике.
Ултрас Наполи су дио 'Удрузења Наполијевих клубова' (Ултрас Наполи цлуб…), имају свој мјесецни цасопис 'Ултра'ззурро' ,у којем сурадују ногометаси и цланови управе Наполиа и који се стампа у преко 20 000 примјерака,сваког цетвртка на локалној ТВ имају своју емисију, а активни су и на хуманитарном плану.
Прикупљали су хуманитарну помоц за ђецака с тескоцама у дисању, како би му омогуцили операцију, а организирали су и ногометни утакмицу на којој су наступили Наполи и Рома, да би сав приход с те утакмице доставили мајци једног погинулог навијаца. Исто тако, организирали су скуп против навијацког насиља. Инаце, имају бројне подрузнице по цијелој Италији, апосебно су поносни на оне у Лондону,Новом Зеланду и ..Ирану?!
Пријатељи су с навијацима Геное,Палерма и Емполиа , док су у добрим односима с навијацима Савоие, Анцоне, Таранта и Ноцерине.
А листа непријатеља је 'мало' подуза ,кренувси од Салернитане,Авеллина,Хеллас Вероне,Лазиа,
Роме, Јувентуса, Аталанте,Бресцие, Реггине,Интера, Милана, Тернане, Фиорентине, Падове, Песцаре, Цаглиариа, Бариа…

Федаyн Е.А.М.

Наполитанци окупљени у групи Федаyн имају битно другације карактеристике: срцани су, непослусни и насилни, али и дубоко осјетљиви на јединство трибине Б. Иако навијацку енергију црпе из каоса насталог у маси плаво-бијелих навијаца, постују сурадњу с другим навијацким групама на трибини Б.
Настали су 1979.године иступањем из ЦУЦБ, послије неслагања с навијацком политиком дојуцерасњих колега. Цетири године касније се селе на трибину А, да би се увјерили да ли могу нарасти као група сами и да ли имају снаге окупити нове младице слицног нацина размисљања које сматрају изворним навијацким стилом трибине Б.
Када су успјели у томе, 1986.године се врацају на своју 'родну' трибину с јасном намјером да сталним присуством промјене слику о Наполитанцима као претезно фолклорним навијацима. Свој ,помало, елитистицки приступ бране тврдењем, како није ријец о снобизму, вец о зељи да се квалитативно унаприједи навијање…
Оцигледна супротност у приступу навијању, у односу на Ултрас Наполи, се огледа и у супротстављању финанцијској помоци клуба, као и противљењу претјераној блискости с играцима.
У складу с тим су направили транспарент- 'Ту смо због љубави према дресу, а не према ономе ко га носи'.
Инзистирају на самофинанцирању и потпуној независности према било коме, немјау средисте групе, нити га намјеравају имати, као сто немају ни цврсто водство групе. Увјерени су да сваки припадник мора бити свјестан своје одговорности, те да су кризни тренуци њиховог клуба посљедњих сезона показали исправност њиховог навијацког менталитета.
Док су се други поцели колебати, Федаyн су постали цак и упорнији.

[дај гол]

ЦХИЕВО ВЕРОНА

Групе: Нортх Сиде 94', СХАРП

Пријатељи: Монза

Политицко уверење: аполитицни


ФИОРЕНТИНА

Групе: Цурва Фиесоле : Цоллетиво Аутономо Виола 78’, 7 Белло 65’, Группо Фиоренза, Бандане, Балдисиеве, Группо Сигна, Марасма
Цурва Ферровиа : Виола Корпс 93’,Виеуссеуx

Непријатељи: Јувентус, Рома, Милан, Аталанта, Реггина, Бресциа, Писа, Наполи, Лазио, Бологне, Цесена, Виценза, Геноа, Песцара, Емполи, Салерно, Парма, Пиаценза, Лецце, Бари, Цаглиари, Асцоли, Авеллино, Палермо, Интер.

Пријатељи: Торино, Вероне, Ливорно, Цатанзаро, Модене, Сп. Лисбонне, Д. Загреб (ово пријатељство је на нивоу мањих група са обе стране).

Политицко опредељење: аполитицни


INTER Milan

Grupe: Boys SAN 69’, Vikings, Ultras, Brianza Alcoolica, Monkeys, Irriducibili (ED), Perversi (vise ne postoje), Nord Kaos, Monelle, Imbestisci.

Neprijatelji: Milan, Napoli, Roma, Atalanta, Juventus, Bologne, Brescia, Vicenza, Genoa, Fiorentina, Torino, Ascoli, Como, Cesena, Pescara, Lecce, Piacenza, Livorno, Palermo, Verona, Bari

Prijatelji: Lazio, Varese

Politicko opredeljenje: desnica



ЈУВЕНТУС Торино

Групе: Другхи Бианцонери, Ардити (еx НД Фигхтерс), Нуцлео 85’, Викинг, Нои Соли.

Непријатељи: Торино, Фиорентина, Наполи, Верона, Парма, Милан, Интер, Рома, Лазио, Сампдориа, Бресциа, Аталанта, Бологне, Венезиа, Геноа, Песцара, Удине, Бари, Реггиана, Цесена, Падова, Цомо, Цаглиари, Ливерпоол, Палермо.

Пријатељи: ФЦ Ла Хаyе, Легиа Wарсаw.

Политицко опредељење: десница

[дај гол]

ЛЕЦЦЕ

Групе: Ултра Лецце, Пессими Елементи, Брави Раггаззи, Лупе, Фосса Салентина, Гиовенту Гиаллорасса, Рагаззи делла Норд, Каотици, ДигнитаУлтрас, СГ

Непријатељи: Бари, Наполи, Таренте, Торино, Аталанта, Цосенза, Геноа, Бресциа, Лазио, Салерно, Бриндиси, Андриа, Интер, Асцоли, Бологне, Фиорентина, Јуве Стабиа

Пријатељи: Песцара, Фоггиа, Палермо, Удине, Цавесе.

Политицко опредељење: левицари


ЛИВОРНО

Групе: Бригате Аутономо Ливорно 99’, Ултрас, Норд Каос, Группо Витулано, Цомпагни Ливорнеси

Непријатељи: Писа, Луцца, Царрара, Варесе, Цомо, Триесте, Ла Спезиа, Сиена, Алессандриа, Верона, Емполи, Цесена, Масса, Павиа, Удине, Падова, Пиаценза, Арреззо, Лазио, Интер, Модена, Рома

Пријатељи: Фиорентина, Песцара, Анцона, (Тернана ?), АЕК Атхенес, Марсеилле, Сант Паули

Политицко опредељење: еxтремна левица


МЕССИНА

Групе: НОЦС 83’, Фигхтерс, Феделиссими 73’, Ребелс, Тести Фрациди, Лионс, Брусциати, Гиовенту Гиалло Росса 80’, Урагано ЦЕП (еxт. десница).

Непријатељи: Цатане, Реггина, Салерне, Палерме, Цатанзаро, Беневенто, Бари, Л’Аqуила, Фоггиа, Цхиети, Ациреале, Сирацусе.

Пријатељи: Авеллино, Песцара, Цавесе, Фросиноне, Модена, Андриа, Асцоли, Виценза, Фросиноне, Олбиа.

Политицко опредељење: десницари?


МИЛАН АЦ

Групе: Бригате Россонере 75’(десницари, група угасена), Фосса деи Леони 69’, Веццхиа Гуардиа (левицари), Сцонволтс (десницари), Алтернатива Россонера (аполитицни), Цоммандос Тигре (десницари), Рамс (десницари), Пантхерс 76’(аполитицни), Буллдогс (аполитицни), Царамелло (десницари), Сqуадрацциа (десницари), Друнк Цомпанy, Милан Корпс, Девилс, Авангуардиа, Пругне Корпс, Девилс, Лордс Каос, Группо Луциферо, Даннати, Торцида Россонера, Рембамби, Ассатанати, Бад Боyс, Цонвинти, Группо Цавилло

Непријатељи: Интер, Верона, Геноа, Лазио, Јувентус, Рома, Наполи, Цагиари, Аталанта, Фиорентина, Сампдориа, Парма, Падова, Фоггиа, Удине, Лецце.

Пријатељи: Бресциа, Бологне, Атлетицо Мадрид, Виценза, Песцара, Палермо, Венезиа, Реггина, Салернитана, Цомо.

Политицко опредељење:Аполитиqуес.

[дај гол]

Историја дербија у Генови УТЦ вс ФДГ


Уопштено, да би се говорило о дербију у Ђенови, потребно је прво се подсетити настанка Сампдорије и Ђенове, који ће нам помоћи да боље разумемо разлике између ова два клуба и њихових навијача.

Ђенова је најстарији клуб у Италији, основана 1893. године од енглеза који су у то време зивели и радили у граду. Отуда и потице разлика између италијанског имена града (Генова) и енглеског назива клуба (Геноа). Освојила је 9 титула,али последњу још 1924. године, те дуго времена својим навијачима није приредила никакву посебну радост, што је један од разлога што су навијачи Ђенове веома темпераментни, али и увек спремни да протестују против клуба и управе.Сампдориа је основана 1946. година и велики број година је била минорни клуб у односу на Ђенову.Њени навијачи били су из Сампиедарене(периферни крај Ђенове) и осталих индустријских крајева на западу града.Због тога је све до пре двадесетак година постојала разлика између ђеновеза и дориана.Навијачи Сампдорјие су били више из радничких и имигрантских породица, док је Ђенова окупљала прије свега старе Ђеновљане и ситну буржуазију.Данас је ситуација другачија, јер скоро сва Ђеновљанска буржуазија навија за Сампдорију, тако да се може рећи да Дориа има више обичне публике у Ђенови.Такође је занимљиво рећи да је током 70-их и 80-их на утакмицама Дорие било више наркомана и криминалаца, док је сада ситуација потпуно другачија, и скоро сви наркомани који иду на текме су Ђеновези.

Први дерби на коме је виђена једна кореографија је онај одигран 17.3.1974. године.Јужна трибина (УТЦ илити Ултрас Тито Цуццхиарони, по имену легендарног аргентинца који је 60-их година носио дрес Дорије) користила је жуте димове, док је север (ФДГ илити Фосса деи Грифони-'пецина грифона') изнео једну велику црвено-плаву заставу са грифоном у средини. Тих година било је веома честих инцидената између УТЦ и ФДГ, али није било много повријеђених пошто се није употребљавало оружје...
Сезоне 79/80 почиње ера великих организованих корографија.На другом дербију те сезоне ђеновљани су убацили у терен 11 зечева обучених у Сампдоријине боје, док су УТЦ надували огроман гумени балон у лику Попаја.У том периоду се уочавају велике разлике у начину спремања кореографија између две трибине.Сезоне 80/81 ФДГ су користили велики број бакљи и димних завеса на дербију, што није био сључај и са УТЦ, који су на првом дербију поделили 2000 пом-помова у бојама клуба и спремили су велики поздрав упућен Ђеновезима, направљен од дрвета врло подгругљиве садржине.На другом дербију те сезоне УТЦ доносе 8000 папирних заставице.Следеће две сезоне Ђенова проводи у серији Б.Јако интересантно је било на првом дербију 83/84.Вече пред дерби, Ултрас Тито улазе на стадион и краду димњаке које су ФДГ припремили за утакмицу.Поред тога било је показано 11 застава , на којима је умјесто ликова Ђеновиних играча, било 11 задњица, а на почетку утакмице један шимпанза обучен у Ђеновин дрес је учао у терен, направио пар кругова око центра, уз ерупцију одушевљења на Сампдоријиним трибинама.На прољећном дербију ФДГ су протествовали против управе, без навијања и транспарената, док се на југу
гђе су се налазили УТЦ појавила прелепа застава(90x34) која ће годинама бити најдужа у Италији.Сљедећих шест сезона није било дербија, јел је Ђенова играла у серији Б, а једну сезону и у серији Ц1.
Дерби се вратио 30.8.1989. када је играна утакмица за куп Италије, на којој, осим великог броја застава, није виђено ништа спектакуларно.У првенству, међутим, кореографије су биле
заиста импресивне.У јесењем дербију ФДГ су затворили своју трибину са црвено-плавом завесом, која је по отварању пружила величанаствену слику севера, пуног црвених заставица у једној и плавих у другом ђелу трибине.На другој страни Ултрас Тито су се појавили обучени у прслуке, тако да су својм распоредом формирали боје свога клуба.На
пролећном дербију су такође доминирале класичне заставе, класичне на северу, и високе кратке (као заставе јапанских самураја) УТЦ.
90/91 спектакли су били такође веома добро припремљени.На јесењем дербију навијачи Сампдорије с урадили 8000 пластичних пехара, као подсећање на победу у КПК у сезони 89/90), док је са друге стране направљено море од црвено-плавих трака са једним бродом
који плови са једног краја на други.На пролеће Ђеновљани су направили модел једног авиона који атерира на писту аеродрома прослављајући тако свој улазак у европске купове.
На југу је пођељено 8000 застава у Сампдоријиним бојама а било је и много великих пластићних туба, такође у бојама клуба, напуњених топлим ваздухом, који су били пуштени у ваздух, што је представљало апсолутну новину у кореографијама.И сљедећа година је била
обележена са много занимљивости.На југу је подељено 1000 заставица са натписом «цампиони» док су Ђеновљани поновили једну стару сценографију, поделивши север на пола и испунивши их црвено-плавим заставицама, док су над читавом трибином доминирала два огромна грифона, која су држала грб Ђенове.На пролећном дербију јужна трибина је направила две дивне кореографије у размаку од двадесет секунди.Прво су дигнути картони којима је направљена застава Сампдорије, а затим су спуштени каротини и дигнуте заставице које су на бјелој подлози исцртале грб града Ђенове и италијанску тробојницу.ФДГ су на тој утакмици протествовали против хапшења тројице својих навијача у Асколију и ограничили су се само на навијање.Од сезоне 92/93 почиње опадање у квалитету кореографија, које постају све једноставније и јефтиније, влада нека безидејност.Палиле су се углавном бакље, обнављали стари фондови застава итд.Сезона 94/95 је последња сезона када се играо дерби, на крају те сезоне Ђенова испада у другу лигу. ФДГ пале велики број црвено-плавих димова, а такође су имали и инциденте са полицијом док се на југу појавио велики натпис САМПДОРИА са заставама на два копља.На пролећном дербију УТЦ приказују нову велику заставу, дугачку 70 метара, која на средини има цртеж Сампдиријиног навијача са шалом око врата, док су Ђеновези користили само заставе и бакље. Од тада дербија за неко време није било, само утакмице купа, на којима нисмо могли видети ништа спектакуларно. У међувремену се легандарна ФДГ група Ђеновеза угасила, тако да данас северну трибину предводи група Оттавио Барбиери (цувени играц Ђенове између два светска рата). У сезони 2001/2002 и Сампдориа испада у другу лигу, и дерби се поново враца али само на неколико сезона, јер це се несто касније Сампдориа ипак вратити у серију А, док це се градски ривали због одређених махинација и наместања резултата стрмоглавити у амбисе треце лиге.

[дај гол]

БНА

Водеца група:БРИГАТЕ НЕРОАЗЗУРЕ АТАЛАНТА (БНА) -црно плаве бригаде
Основани:1976
Симболи:петокрака,лик револуционара Це Геваре...
Карактеристике:
Ово је једна од најцењенијих и најпостованијих трибина у Италији.Од свог настанка 1976.,није мењала нацин и стил навијања:велики барјаци,димови,велике заставе,прилицно ратоборни,такође препознатљиви су и по аутентицном стилу облацења-црне спит-фејер јакне,мараме,дуге косе...Тотално лево политицки оријентисани.Познати по цестим инцидентима,у туцама користе искљуциво руке и палице,са тим у вези је занимљива једна њихова парола "БАСТА ЛАМЕ,БАСТА ИНФАМИ"(доста нозева,доста срамоте).На главној огради поред транспарента "БРИГАТЕ" увек стоји окацена и парола "ФОРЗА МАГИЦА АТАЛАНТА"'Последњих година на централном месту цесто се налази парола "А ГУАРДИА ДИ УНА ФЕДЕ"(цувари верности),која представља новију групу Аталанта суппортерс.

Остале групе:

WИЛД КАОС АТАЛАНТА (WКА) -дивљи хаос
Групу је формирао део БНА који је имао несто другације схватање деловања групе и навијацког зивота од остатка групе.Поред тога између њих постоје и битне политицке разлике,посто је WКА једино десно политицки оријентисана група на трибини.У пријатељским односима су са ФУРИОСИ-ЦАГЛИАРИ.
БНА ДОННЕ
Зенска секција БНА.
НОМАДИ
Новија група,у последње време веома активна.Броји 100 цланова,и за разлику од остатка трибине они су у потпуности аполитицни.
ТЕСТЕ МАТТЕ(усијане главе),КАМИКАЗЕ,WИЛКЕР,ВЕЦЦХИА ГУАРДИА,АТАЛАНТА СУППОРТЕРС,ГРУППО БРУСУ,ЕТЕРНО СБАЛЛО,ИРИСХ ЦЛАН,НУОВА ГУАРДИА,ЦОЛЛАСАТИ,НУЦЛЕО...

Пријатељства:
Тернана-пријатељство засновано пре свега на истом политицком опредељењу.У знак сецања на трагицно преминулог вођу навијаца Тернане БНА и ФБ су истакли заставу са натписом ИВАН са симболима и бојама оба клуба.У знак пријатељства једном приликом су истакли паролу "БНА-ФБ-ХАСТА СИЕМПРЕ".
Сампдорија,Козенца

Ривали:
Бреса,Фиорентина,Јувентус,Цезена,Рома,Наполи,Милан,Верона,Торино,Лацио,Интер,Ђенова.

Непријатељство са навијацима Бресе је прилицно дуго и оно потице од великог ривалства између градова Бресије и Бергама у прослости.

Занимљивост;
Једном приликом су Аталантини на утакмицу свог тима у Бреси сви досли на моторима.

[дај гол]

Бригате Аутономе Ливорнеси



Када се на насим просторима спомену фудбалски
навијаци, прва асоцијација су десницарски, неретко
неонацистицки, оријентисани хулигани. Међутим, насој
јавности је мало познато да у Европи и свету постоје
бројне левицарске навијацке групе од којих су неке и
ортодоксне комунистицке оријентације. Свакако,
најаутентицнија марксистицко-лењинистицка навијацка
скупина је Бригата Аутономе Ливорнеси (Б.А.Л.) цији
припадници у свом срцу имају места само за две вазне
ствари.То су Ливорно, италијански тим за који
навијају, и комунизам! Они су организовани навијаци,
али црвени!
Ливорно је град који се налази у северном делу
Италије. Провинција Ливорно је инаце традиционално
левицарски опредељена и била је позната по јаком и
веома активном партизанском комунистицком покрету у
Другом светском рату. Становници ове провинције се не
либе да на изборима свој глас дају комунистицким
партијама од којих највеци утицај и број цланова имају
Партија Комунистицке Обнове (ПРЦ) и Партија
Италијанских Комуниста (ПЦИ). Збг тога није ни мало
необицно то сто су сви припадници Б.А.Л. аутентицни
левицари.
Ливорно је клуб који игра у Другој италијанској лиги
(Сериа Б) а на сваком гостовању га увек прати верна
екипа навијаца која задаје велике главобоље свим
фасистицки оријентисаним навијацким групама у Италији.
Б.А.Л. је основан 1999. године и велика вецина тифоза са
северне трибине стадиона у Ливорну су комунисти. Међу
њима се истице, ударна подгрупа навијаца Ливорна,
која се назива БРИГ а сви њени цланови су истовремено
и велики постоваоци Јосифа Висаироновица
Стаљина (ту мозда лези њихова једина греска, али ко ради - тај и греси).
Припадници Б.А.Л. а посебно БРИГ су веома
просовјетски оријентисани и зато ограду северне
трибине стадиона Ливорна на свакој утакмици коју овај
тим игра као домацин красе заставе некадасњег СССР и
ратне заставе Црвене Армије и Црвене морнарице, али
исто тако и заставе земаља бивсег Варсавског пакта,
СФРЈ, Кубе и бројне заставе са ликом Це Геваре. Ту су
наравно и заставе ПРЦ и ПЦИ као и других
марксистицко-лењинистицких партија у Италији. Иако је
вецина навијаца Ливорна комунистицки оријентисана то
никако не знаци да је Б.А.Л. сектаска формација посто
је отворена за све левицаре - антикапиталисте и
антифасисте. Б.А.Л. је иницирао и стварање савеза
навијаца цији је приоритетан задатак борба против
фасистицких и расистицких појава у навијацком покрету
Италије. Назив ове формације је ФОНТЕ ДИ УЛТРАС
РЕСИСТЕНЗА. Због своје бескомпромисне антикапиталистицке и
антирасистицке оријентације Б.А.Л. су омиљени међу
свим младим а и старијим искреним револуционарним
левицарима у Италији. Тако је италијански редскин бенд
из Рима Банда Бассотти на свом последњем албуму,
нумеру ФИНО АЛЛ УЛТИМО БАНДИТО посветио црвеним
тифозима Ливорна. Инаце, Банда Бассотти су у овом
тренутку најпопуларнији редскин бенд у свету, на
својим концертима у Италији окупљају и по неколико
хиљада посетилаца, који не скрива своју
комунистицку, просовјетску оријентацију. Са друге стране
фасистицки оријентисани навијаци на Апенинском полуострву Б.А.Л. сматрају
својим најљуцим непријатељим. Стога влада велико
ривалство између навијаца Вероне који су ортодоксни
фасисти и Б.А.Л. Просле године се спремао велики
обрацун у Ливорну када је овај тим био домацин Верони.
Б.А.Л. је спремао достојан доцек својим непријатељима
и припадници ове црвене тифо групе су својим
нацистицким опонентима обецавали исти онакав дебакл и
фијаско какав су дозивеле трупе Трецег Рајха код
Стаљинграда након одсутне победе коју је извојевала
Црвена Армија. У помоц Б.А.Л. пред ову утакмицу су
притекли бројни комунисти и други револуционарни
левицари из целе земље, а међу њима су били и
припадници италијанских секција СХАРП и РАСХ
(формација о цијој делатности мозете цитати на wеб
магазину Комунист у цланку о бенду Нуцлео Терцо
ПРОЛЕТЕРСКИ РОК ИЗ МАДРИДА). Није изостала ни подрска
из иностранства па су Ливорно походили и активисти
АНТИФАСЦХИСТИСЦХЕ АКТИОН, милитантне улицне борбене
групе из Немацке коју углавном сацињавају млади
анархисти као и навијаци француског Олимпик Марсеја
који су геваристи и велики пријатељи Б.А.Л. а досли су
да се раме уз раме са својим друговима супротставе
фасистицком сљаму . Навијаци Вероне су обецавали да
це у Ливорно доци појацани неонацистицким навијацима
Лација из Рима. Међутим, од обрацуна није било ниста
посто су припадници полиције спрецили Веронине
навијаце да уђу у град. У Италији се и данас
преприцава догађај од пре две сезоне у Сериа Б када
је Ливорно гостовао у Трсту где је играо мец против
домаце Триестине цији су навијаци,попут Верониних и
Лациових,такође фасисти.Да би испровоцирали навијаце
Лиоворна, тифози Триестине су скандирали увредљиве
повике на рацун комунизма и узвикивали фасистицке
пароле. Припадници Б.А.Л. су им одговорили махањем
заставама бивсе СФРЈ , подизањем великог транспарента
на коме је писало ТРСТ ПРИПАДА ЈУГОСЛОВЕНИМА и
скандирањем ЈУГОСЛАВИЈА, ЈУГОСЛАВИЈА. То је изазвало
велики гнев домацих навијаца, а градонацелник Ливорна
је био принуђен да се извини због политицког цина
навијаца тима из свог града. Због своје бескомпромисне
антифасистицке и антикапиталистицке борбе припадници
Б.А.Л. су свакодневна мета капиталистицкој
италијанској полицији, за коју тврде, да се максимално
труди да унисти ову интернационалистицки и
комунистицки оријентисану навијацку групу. Тако је,
многим припадницима Б.А.Л. забрањен долазак на
стадион, а неки су били и на одслузењу затворских
казни због туца са фасистима на и изван стадиона.
Навијаци Б.А.Л. казу да их капиталистицка дрзава и
полиција неце поколебати у борби против
фасизма, расизма, ксенофобије и борби за социјалну
правду.
Цланови навијацке групе БА.Л. заслузују велико
постовање. Они недвосмислено показују да организовани
навијаци могу имати изузетак, да не буду само безидејне хорде
хулигана који на стадион одлазе да се испразне незадовљни својим
лосим статусом у неправедном експлоататорском
капиталистицком систему у коме владајуца класа
експлоатисе пролетаријат вец да могу да буду веома
политицки свесни и прогресивни спремни да се боре за
правду и истинску слободу какав је слуцај са Б.А.Л.!
Стога, нецете изгубити делиц свог времена ако
погледате неки од сајтова БА.Л.

[дај гол]

Ултрас Спезиа

Група је основана у сезони 1974/75, када су се момци, који су инаце одувек пратили клуб, одлуцили да уједине подрску према тиму, како на домацим, тако и на гостујуцим текмама... Сместили су се на средину трибине где су и окацили црно-бели транспарент "ултрас Спезиа". У то време место њиховог окупљања су били кафици "Малта" и "Цаваллино" који се налазе у самом центру града. Прво организовано гостовање су одрадили 27. октобра 1974. године, у питању је био мец против Ареца (Спезиа победила 1-0). Из тог периода створена су ривалства са многим групама (Луццхесе, Массесе, Ареззо, Пистоиесе, Реггиана) а остаце упамцен мец са Писом а стадиону "арена Гарибалди". Око 150 навијаца Спезие је допутовало у град, сви обуцени у бело, и потукли су се са локалном екипом и ту је рођено велико непријатељство са Писом као и са вецином екипа из Тоскане (изузимајуци Ливорно) . У сезони 1979/80 спријатељили су се са "Ултрас Тито Цуццхиарони" Сампдориа, пријатељсво и дан данас траје. У раним осамдесетим, ултраси се преместају на трибину "ферровиа". Са ове трибине су прузали тиму фанатицну подрску а њихов стадион је постао место где су гости ретко долазили и показивали своју заставу.


Сезоне 1985/86 тим улази у Ц1 лигу а група знатно напредује и постаје једна од најбољих у лиги. У великом броју су били присутни код куце али су исли на сва гостовања у такође завидном броју. Били су познати и по добрим кореографијама и сви ривали су их постовали. И следеца сезона је била сјајна за групу а тим је успео да избори пласман и у Сериу Б. Запамцена су многа гостовања, у сјајном броју одрађивана : Луцца (5000), Реггио Емилиа (3000), Бергамо (2000), Монза (1500)... Пријатељство са УТЦ Самп и са Боyс Парма се годинама развијало док је пријатељство са Б.Г.Б. Модена и У.Ф. Ливорно пропало а спријатељили су се и са
навијацима Савоне. У деведесетим, тим белези лосе резултате али група је и даље била ту, назалост, у мањем броју. Ново пријатељсво је стецено - Боyс Варесе. Током година многи цланови У.С. су отисли, неки својим избором а неки су на то били приморани из разних разлога, двојица вођа трибине Занзуццхи и Тепепа су умрла, али када сте једном цлан У.С, заувек имате црно-беле боје у своме срцу !

[дај гол]

Ултрас Тревисо


Навијацка сцена у Тревизу је достигла свој врхунац у последњим годинама. Треба напоменути да је фудбал само треци спорт по популарности у овом граду, претходе га косарка и рагби, због тога теско привлаци масовну публику. Ипак, захваљујуци изненађујуцим резултатима и великом труду Ултраса, бројност на трибини се је повецала, цак и кад је рец о правим навијацима, а не само о симпатизерима. Јузна трибина "Ди Маио" је успела да се избори за место у срцу грађана највисе због доприноса Олд Боyс-а '96 и Ултраса Тв, који су заједно побољсали стање на матицној трибини. Фабио Ди Маио, момак коме је посвецена трибина на јузном делу стадиона "Омобоно Тенни", је изгубио зивот у инцидентима са полицијом у фебруару '98 после утакмице Тревизо-Каљари. У последње време Тревиђани су изасли из анонимности нароцито због својих десницарских политицких ставова, које, руку на срце, нису никад крили. Бројне "Свастике" и расистицке песме, цак и против својих тамнопутих играца, су изазвале националне скандале у медијима. Бројност на гостовањима није велика, али "Цурва Ди Маио" заслузује све похвале за свој рад и борбу за навијацке идеале, нароцито у овим теским временима за Ултрасе...

Гиовенту Месина 1980


ГИОВЕНТУ је основана 1980 год, као прва ултрас група у Мессини. првих неколико година смо били на истоку, после смо се померили на јузну трибину одакле се до данас јос нисмо померали. Крајем 80тих и поцетком 90тих, када је клуб испао у низе лиге, једини сто су остали да бодре тим и који су показивали љубав према гиаллороссима смо били ми као и јос неке групе. Наса велика љубав нас гура да бодримо екипу, све до сјајног успона који је ретко виђен у историји фудбала. За свега 5 година из Серие Ц2 до Серие А. биле су присутне свакако невероватне емоције и радост, које нам само дају додатну снагу да јос висе бодримо нас клуб. Наравно, сада као група смо се доста развили захваљујуци и новим генерацијама, за које се надамо да це постати прави Ултраси, пратеци она правила и онај кодекс који вази у целом свету. Ове године број цланова је достигао хиљаду, од прве утакмице у сезони 2004-05 пратили смо клуб у далеким и теским гостовањима, али увек смо се трудили да максимално помогнемо насој екипи. Било нас је 5000 у Милану и то у средом, у ванредном колу, 8000 на Делле Алпи-у али будите сигурни да се неце овде заврсити!
У граду свакодневно влада велика еуфорија, која се исказује недељом на стадиону Сан Филиппо (против Роме, Цхиева, Сиене) захваљујуци преко 24.000 претпланих карата које су продате.


Пријатељства: званица пријатељства су са Пескаром, Моденом и Фросинонеом, али имамо добре односе и са Вицензом, Цавесе... док са авеллино покусавамо да вратимо старо пријатељство које је назалост прекинуто.
Непријатељи: нема потребе да каземо да су највеци непријатељи Цатаниа и Реггина... као и наравно палермо, цатанзаро и салернитана.
Нас смисао ултрас је тај да се никога не пласимо, али да постујемо ултрас правила, без да икада будемо озлогласени. Никада не поступити као пицке, за нас бити ултрас није мода, него нацин зивота. Наси идеали це пратити и волети клуб и у добру и у злу и показати ту љубав и код куце и у гостима.
Од 1980..сведоци једне вере...ултрас!!!!

[дај гол]

Бригата Остиле Потенза



МИ СМО БРИГАТА ОСТИЛЕ (НЕПРИЈАТЕЉСКИ НАСТРОЈЕНА БРИГАДА)
БРИГАТА ОСТИЛЕ...СВЕ ОСТАЛО ЈЕ ДОСАДА!!!



Поцеци Ултрас покрета у Потенци су датирани раним осамдесетим годинама. То су биле године када су Ултра` Потенца поцињали своју прицу која це их видети међу главним актерима италијанске тифо сцене. Једна од најактивнијих група је била "Пиазза Цаглиари", која це конституисати прву целију Бригате Остиле. "Пиазза Цаглиари" је и дан данас седисте актуелне Бригате, групе која је временом оцувала своје порекло и територијални идентитет. Наса прица се заснива на пријатељству, друзењу, приврзености једној покрајини која је била и бице увек центар Ултрас покрета свима онима који се препознају иза насе заставе.


Група "Пиазза Цаглиари", "Тритасасси" (Каменоломци), "Симпатицхе Цанаглие" (Симпатицна Дериста)... и јос многа имена...али само једна дуса, која настаје 1994.године под јединственим именом Бригата Остиле, која се данас мозе похвалити са 12 година постојања. Победницке године? Године пуне успеха? Ма јок, године и године дилетантизма. Парадоксална ситуација за главни град у насем региону, у коме је све било много теско, све је изгледало да мозе ици само низбрдо, висе пута смо помислили да долази крај, висе пута смо падали, али смо увек устајали, јаци него икад.
Постовање, пријатељство и љубав према насем граду су нам помогли да наставимо насим путем и масемо насу заставу уздугнуте главе...



Захваљујуци групи од десетак непоколебивих Бригата је опстала и данас је спремна да се бори висе него икад. Повратак у професионалну категорију нам је донео много ентузијазма, који нам је омогуцио да повецамо број насих припадника и да формирамо организацију која расте из дана у дан и која нам доноси много наде да мислимо на бољу и успеснију будуцност.

Бригата Остиле...
...једна заједницка емоција, понекад несхватљива, која нам улепсава сваки наредни дан...
...једна сут у лице медиокритету....
...једна доза адреналина и зезања...
све остало је досада!!!

Бригата Остиле це увек бити наса младост, разлог због којег цемо преци километре и километре да би окацили заставу која нама вреди висе од свега и разлог да би викали противнику да нам мозе одузети све, али нам никада неце одузети слободу да буде оно сто јесмо, а то је... НИКАДА УКРОЦЕНИ!!!

[дај гол]

Ирридуцибили

Година 1973. Лазио је на путу до титуле шампиона Италије. Појављује се први транспарент “Ултрас” на северној трибини, нема више спонтаног урлања и аплауза – има ту млађих момака из северних и западних делова града који износе своју љубав према клубу с пиротехником, заставама и транспарентима.

Прве праве групе с именом “Ултрас Лазио” и “Цоммандос Монтеверде” (каснији ЦМЛ’74) се појављују 1974. Први дим запаљен у Риму је са стране “Ултрас”-а који су тада били на јужној трибини на пријатељској утакмици против Сан Паола. Али Лазио остаје међу главним адресама фудбала у Италији и тако група “Ултрас” напушта трибину. Мање групе попут “Леопард”, “Боyс”, “Вигилантес”, “Тупамарос” и “Маринес” улазе на трибину и организују навијање. И полако се ствара то што сви називају “Лазиалитà”. Екстремна љубав према Риму и његов историји, десничарски и домољубив покрет, оданост десничарским странкама и велике симпатије према фашизму – често се истицало да је Бенито Муссолини волио управо СС Лазио. Активни део трибине је био сачињен од 50 – 150 млађих навијача који су редовно ишли возом на гостовање – ствар која је годинама касније била главна инспирација једној групи званој “Ирридуцибили Лазио”.

Настају легендарни “Еаглес Суппортерс” и преузимају навијање у своје руке. Али убрзо долази до великих проблема унутар навијачке сцене Лазиа и 15-так младића оснивају групу “Викингс” и удаљују се од истих. “Еаглес” мењају трибину јер желе, као многе друге навијачке групе у то време имати трибину с којом имају идентификацију и у којој могу без проблема да форсирају навијање и уједињење трибине.

9. децембар 1979 је прва организована утакмица на којој је СС Лазио имао подршку с северне трибине и ускоро је већ испао у другу лигу која је ипак нешто најбоље што је могло момцима да се деси у то време. Велика гостовања у сезони 82/83 с некада 7.000 (Бологна), некада 4.000 (Бари), некада 10.000 (Пистоиа) Лазиала уз свој клуб – урнебесно навијање – хиљаде небескоплавих застава и међу првима организовано навијање с вођом на челу. Лазио је постао несхваћени феномен широм Апенина. Љубав своје публике према 11 фудбалера је убрзо прославио навијачку трибину Норд и сврстао је у сам врх Ултрас сцене Италије. Политика је и даље екстремно десничарска – Лазиали међу првима певају “Инно ди Мамелли” тј. Италијанску химну редовно на утакмицама вољеног клуба. Чак 15.000 Лазиали иде у Ареззо, једно од најмасовнијих гостовања у Тосцани свих времена…

Лазио побеђује пред 75.000 гледаоца Цатаниу после велике борбе – утакмице коју “Еаглес Суппортерс” сматрају као побеђену због навијача, због навијања, због љубави Рима према Лазиу. Долази на “промозионе” до туче у Цава деи Тиррени с навијачима Цавесеа и улазак у прву лигу је дефинитивно осигуран. У то време Еаглес као и друге навијачке групе Лазиа нису носиле италијанске заставе у знак отпора против “трицолоре” освојеног од Роме у години 1984. Ово је симболика комплекса у италијанској навијачкој сцени. Еаглес постају велика група и имају за тадашње услове фантастичну бројност од 2.000 чланова, остале групе инволвиране у чудо звано “Цурва Норд” су Ултрас’74, Цоммандос Монтеверде, ла Фаланге, Еаглес’ Корпс, Хелл’с Еаглес Дестроyерс, Америцан Еаглес, Группо Сцонволти и Еротиц Гропу. Као што сви видите већ је тада био присутан неки “стампо британницо “ у именима група Лазиа и многа имена ћете јос данас препознати код касније осниваних навијачких група широм Апенина.

18. октобар 1987 године је датум оснивања групе „Ирридуцибили Лазио“. Клуб је у великој кризи и после 3 године успева да уђе опет у Серие А. “Ирридуцибили” су група млађих момка, криминалца у покушају, неки чак бивши чланови “Еаглеса” које је исто почео нападати највећи противник – године и време. “Ирридуцибили” су група која је ношена љубави према клубу и радикалности. Визије пар великих ликова унутар ИРР’87 су темељ данашњег навијачког покрета Италије. Није тачно да су ИРР’87 измислили копирање Енглеза без бубњева, одлазак на гостовање возом “као некада”, тучу, пиво и заставе на две мотке али су заједно с Веронесима дефинитивно група која је у највише учествовала у развоју навијачког духа у то време. Наравно да су први конфликти између млађих ИРР и Еаглес неизбежни, ИРР чак улазе на муретто централе на Норд, централни део Норда на којем се налазе Еаглес Суппортерс.

Лазиали остају без свог стадиона због реновирања за светско првенство ‘90е и Лазио опет испада из Лиге. Еаглес већ 89е године морају да се боре за опстанак, све више млађих навијача прелазе на ултрадесничарске ИРР’87, међу њима и Паоло Ди Цанио 1989. Еаглес постају друга група трибине, али тек 92/93 на утакмици против Сампдорие после велике туче напустају Норд због “ великих разлика с ИРР” како истичу и одлучују да ЕС не постоје више. ИРР’87 организују навијање у свом стилу – све остало је историја и до данас се ништа није променило. Једино да је историјско пријатељство с Торином и са Баријем прекинуто одмах након распада Еаглес Суппортерс и да је прва гарда ИРР између Диаболика, Тонна, Yурија и Геппа успела да направи од ИРР марку. Прва су група која је комерцијалне сврхе користила за развој групе – годинама касније имате Радио Блù Италиа који емитује приче ИРР, 12 схопова у и у околини Рима, трибину која лојално стоји иза феномена Ирридуцибили и клуб који не може да доминира над групом, већ група која доминира над клубом. Питање је једино да ли су ИРР продали свој мото с којим су увек нападали Еаглес – да користе навијање за зараду…

Норд Лазиа је такође у транзицији. Ирридуцибили имају додуше велики монопол и тешко је веровати да ће икада имати озбиљнији проблем у одбрани трибине, али је познато да није све тако златно као што изгледа. Вође трибине нису често на гостовањима, паре и политика (асоцијација с Нуова Гуардиа и с листом унуке Муссоллини су свима познате чињенице) су одвојиле ИРР од реалности – све чешће имате у Риму кампање за скупљање пара за италијанске породице у Аргентини због економске кризе, керова без дома у главном граду, протести у политичком и друштвеном животу – јесте да је то њихов стил, јесте да « Када мисао постаје акција » није само парола него део њихове идеологије, али је и видљиво да старији Лазиали све чешће избегавају тај феномен и удаљују се чак од групе. « Банда Но’антри » и тренутна мала криза Норда, о којој постоји толико варијанти да нећу овде да је спомињем, показују да ниједна група не може да избегава једно: Живити за свој фудбалски клуб и ништа више!