05-19-2012, 06:56 PM
„Муслимани убијали своју децу и оптуживали Србе“
![[Image: David-Fraser1810.jpg]](http://www.vaseljenska.com/wp-content/uploads/2012/05/David-Fraser1810.jpg)
Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер (Фото: Sense Tribunal)
Хаг – Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер рекао је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким судом да је било случајева да су муслимански снајперисти гађали своје цивиле, чак и децу, како би Срби били окривљени.
„Муслимани су били одговорни за гађање својих цивила и ми (УН) смо уложили због тога протест“ властима у Сарајеву, рекао је Фрејзер и додао да је информацију о муслиманским нападима на децу чуо од војника УН.
Члан тадашњег ратног председништва БиХ Ејуп Ганић „остао је без речи и није био срећан када је чуо за поступања муслиманске војске према сопственим цивилима“, казао је Фрејзер и признао да никад није чуо да су Срби нападали сопствени народ.
Канадски генерал је рекао да је знао и за муслиманска, а не само српска снајперска гнезда у Сарајеву и потврдио да је „чуо приче“ да су француски припадници УНПРОФОР-а имали видео снимак муслиманских снајпериста како пуцају по сопственом народу, али је напоменуо да никад није видео тај снимак.
Сведок тужилаштва је оценио да су артиљеријски напади на муслиманске војне циљеве, укључујући војна возила, складишта муниције и места команде, били легитимна стратегија, али да се то не односи на нападе на мете у близини цивила или цивилних инсталација.
Караџић је рекао да су муслиманска војска и војне инсталације били свуда по граду, али Фрејзер се није сложио с тим, мада није могао да наведе који је део града био искључиво цивилни, и додао је да су међу метама српских напада били и зграда председништва и други делови града, који нису имали никакав војни значај.
Генерал Фрејзер је истакао и да би он, да је био на месту српских снага, у многим случајевима избегавао да користи артиљерију чак и против војних мета јер не би могао гарантовати да у нападима не би страдали и цивили.
Он је, такође, оценио да је поузданост и доследност војних посматрача УН, чија је команда била у Загребу, зависила од тога из које су земље и додао да су се команданти УНПРОФОР-а ослањали углавном на сопствене изворе како би потврдили информације са терена.
Говорећи о наводима тужилаштва да је генерал Ратко Младић блокирао улазак хуманитарних конвоја у Сарајево, Караџић је рекао да су Срби, због шверца оружја у град, морали да појачају контролу возила.
Фрејзер је на то одговорио да је контрола морала да постоји, али не у тој мери да се хуманитарни конвоји спречавају да дођу до одредишта и подсетио да су УН вршиле истрагу везану за шверц оружја, идентификационих докумената, алкохолних пића и цигарета у Сарајеву.
Канадски генерал је, такође, признао да је могуће да је возило француског команданта полицијског вода УН дигнуто у ваздух због антишверсерских активности тог Француза. Фрејзер је био официр УНПРОФОР-а у Сарајеву од априла 1994. до маја 1995. године.
Суђење бившем председнику РС настављено је пошто су претходне две седнице, у четвртак и петак, биле прекинуте због лошег здравственог стања оптуженог. Караџић треба сутра да настави унакрсно испитивање Фрејзера.
Караџић ће у јуну захтевати ослобађање
Бивши председник Републике Српске Радован Караџић затражиће 11. јуна пред Хашким трибуналом да буде ослобођен оптужби за геноцид и друге злочине у БиХ, а Хашко тужилаштво одговориће на тај захтев два дана касније, саопштио је данас суд у Хагу.
Караџић ће захтев засновати на тврдњи да тужиоци у двогодишњем доказном поступку, који је завршен 4. маја, нису доказали његову кривицу.
Тужиоци ће, сa друге стране, тврдити да су извели довољно доказа против Караџића за свих 11 тачака оптужнице.
Одлуку о Караџићевом захтеву да буде ослобођен после прве половине процеса, расправно веће председавајућег О Гон Квона (О Гон Квон) донеће после јунске расправе.
Суђење Караџићу почело је крајем октобра 2009, али је тужилаштво првог сведока пред судије извело тек средином априла 2010.
Прву оптужницу против Караџића, Трибунал је поднео крајем јула 1995, али је он остао на слободи до 21. јула 2008. када су га у Београду ухапсиле власти Србије и затим изручиле у Хаг.
Бивши лидер босанских Срба оптужен је пред Хашким трибуналом за геноцид над несрпским становништвом у Сребреници и још седам босанских општина, као и за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терор и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ (1992-1995).
Извор:Васељенска
![[Image: David-Fraser1810.jpg]](http://www.vaseljenska.com/wp-content/uploads/2012/05/David-Fraser1810.jpg)
Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер (Фото: Sense Tribunal)
Хаг – Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер рекао је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким судом да је било случајева да су муслимански снајперисти гађали своје цивиле, чак и децу, како би Срби били окривљени.
„Муслимани су били одговорни за гађање својих цивила и ми (УН) смо уложили због тога протест“ властима у Сарајеву, рекао је Фрејзер и додао да је информацију о муслиманским нападима на децу чуо од војника УН.
Члан тадашњег ратног председништва БиХ Ејуп Ганић „остао је без речи и није био срећан када је чуо за поступања муслиманске војске према сопственим цивилима“, казао је Фрејзер и признао да никад није чуо да су Срби нападали сопствени народ.
Канадски генерал је рекао да је знао и за муслиманска, а не само српска снајперска гнезда у Сарајеву и потврдио да је „чуо приче“ да су француски припадници УНПРОФОР-а имали видео снимак муслиманских снајпериста како пуцају по сопственом народу, али је напоменуо да никад није видео тај снимак.
Сведок тужилаштва је оценио да су артиљеријски напади на муслиманске војне циљеве, укључујући војна возила, складишта муниције и места команде, били легитимна стратегија, али да се то не односи на нападе на мете у близини цивила или цивилних инсталација.
Караџић је рекао да су муслиманска војска и војне инсталације били свуда по граду, али Фрејзер се није сложио с тим, мада није могао да наведе који је део града био искључиво цивилни, и додао је да су међу метама српских напада били и зграда председништва и други делови града, који нису имали никакав војни значај.
Генерал Фрејзер је истакао и да би он, да је био на месту српских снага, у многим случајевима избегавао да користи артиљерију чак и против војних мета јер не би могао гарантовати да у нападима не би страдали и цивили.
Он је, такође, оценио да је поузданост и доследност војних посматрача УН, чија је команда била у Загребу, зависила од тога из које су земље и додао да су се команданти УНПРОФОР-а ослањали углавном на сопствене изворе како би потврдили информације са терена.
Говорећи о наводима тужилаштва да је генерал Ратко Младић блокирао улазак хуманитарних конвоја у Сарајево, Караџић је рекао да су Срби, због шверца оружја у град, морали да појачају контролу возила.
Фрејзер је на то одговорио да је контрола морала да постоји, али не у тој мери да се хуманитарни конвоји спречавају да дођу до одредишта и подсетио да су УН вршиле истрагу везану за шверц оружја, идентификационих докумената, алкохолних пића и цигарета у Сарајеву.
Канадски генерал је, такође, признао да је могуће да је возило француског команданта полицијског вода УН дигнуто у ваздух због антишверсерских активности тог Француза. Фрејзер је био официр УНПРОФОР-а у Сарајеву од априла 1994. до маја 1995. године.
Суђење бившем председнику РС настављено је пошто су претходне две седнице, у четвртак и петак, биле прекинуте због лошег здравственог стања оптуженог. Караџић треба сутра да настави унакрсно испитивање Фрејзера.
Караџић ће у јуну захтевати ослобађање
Бивши председник Републике Српске Радован Караџић затражиће 11. јуна пред Хашким трибуналом да буде ослобођен оптужби за геноцид и друге злочине у БиХ, а Хашко тужилаштво одговориће на тај захтев два дана касније, саопштио је данас суд у Хагу.
Караџић ће захтев засновати на тврдњи да тужиоци у двогодишњем доказном поступку, који је завршен 4. маја, нису доказали његову кривицу.
Тужиоци ће, сa друге стране, тврдити да су извели довољно доказа против Караџића за свих 11 тачака оптужнице.
Одлуку о Караџићевом захтеву да буде ослобођен после прве половине процеса, расправно веће председавајућег О Гон Квона (О Гон Квон) донеће после јунске расправе.
Суђење Караџићу почело је крајем октобра 2009, али је тужилаштво првог сведока пред судије извело тек средином априла 2010.
Прву оптужницу против Караџића, Трибунал је поднео крајем јула 1995, али је он остао на слободи до 21. јула 2008. када су га у Београду ухапсиле власти Србије и затим изручиле у Хаг.
Бивши лидер босанских Срба оптужен је пред Хашким трибуналом за геноцид над несрпским становништвом у Сребреници и још седам босанских општина, као и за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терор и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ (1992-1995).
Извор:Васељенска