Отаџбински рат

[Сале90]

„Муслимани убијали своју децу и оптуживали Србе“


Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер (Фото: Sense Tribunal)

Хаг – Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер рекао је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким судом да је било случајева да су муслимански снајперисти гађали своје цивиле, чак и децу, како би Срби били окривљени.

„Муслимани су били одговорни за гађање својих цивила и ми (УН) смо уложили због тога протест“ властима у Сарајеву, рекао је Фрејзер и додао да је информацију о муслиманским нападима на децу чуо од војника УН.

Члан тадашњег ратног председништва БиХ Ејуп Ганић „остао је без речи и није био срећан када је чуо за поступања муслиманске војске према сопственим цивилима“, казао је Фрејзер и признао да никад није чуо да су Срби нападали сопствени народ.

Канадски генерал је рекао да је знао и за муслиманска, а не само српска снајперска гнезда у Сарајеву и потврдио да је „чуо приче“ да су француски припадници УНПРОФОР-а имали видео снимак муслиманских снајпериста како пуцају по сопственом народу, али је напоменуо да никад није видео тај снимак.

Сведок тужилаштва је оценио да су артиљеријски напади на муслиманске војне циљеве, укључујући војна возила, складишта муниције и места команде, били легитимна стратегија, али да се то не односи на нападе на мете у близини цивила или цивилних инсталација.

Караџић је рекао да су муслиманска војска и војне инсталације били свуда по граду, али Фрејзер се није сложио с тим, мада није могао да наведе који је део града био искључиво цивилни, и додао је да су међу метама српских напада били и зграда председништва и други делови града, који нису имали никакав војни значај.

Генерал Фрејзер је истакао и да би он, да је био на месту српских снага, у многим случајевима избегавао да користи артиљерију чак и против војних мета јер не би могао гарантовати да у нападима не би страдали и цивили.

Он је, такође, оценио да је поузданост и доследност војних посматрача УН, чија је команда била у Загребу, зависила од тога из које су земље и додао да су се команданти УНПРОФОР-а ослањали углавном на сопствене изворе како би потврдили информације са терена.

Говорећи о наводима тужилаштва да је генерал Ратко Младић блокирао улазак хуманитарних конвоја у Сарајево, Караџић је рекао да су Срби, због шверца оружја у град, морали да појачају контролу возила.

Фрејзер је на то одговорио да је контрола морала да постоји, али не у тој мери да се хуманитарни конвоји спречавају да дођу до одредишта и подсетио да су УН вршиле истрагу везану за шверц оружја, идентификационих докумената, алкохолних пића и цигарета у Сарајеву.

Канадски генерал је, такође, признао да је могуће да је возило француског команданта полицијског вода УН дигнуто у ваздух због антишверсерских активности тог Француза. Фрејзер је био официр УНПРОФОР-а у Сарајеву од априла 1994. до маја 1995. године.

Суђење бившем председнику РС настављено је пошто су претходне две седнице, у четвртак и петак, биле прекинуте због лошег здравственог стања оптуженог. Караџић треба сутра да настави унакрсно испитивање Фрејзера.

Караџић ће у јуну захтевати ослобађање

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић затражиће 11. јуна пред Хашким трибуналом да буде ослобођен оптужби за геноцид и друге злочине у БиХ, а Хашко тужилаштво одговориће на тај захтев два дана касније, саопштио је данас суд у Хагу.

Караџић ће захтев засновати на тврдњи да тужиоци у двогодишњем доказном поступку, који је завршен 4. маја, нису доказали његову кривицу.

Тужиоци ће, сa друге стране, тврдити да су извели довољно доказа против Караџића за свих 11 тачака оптужнице.

Одлуку о Караџићевом захтеву да буде ослобођен после прве половине процеса, расправно веће председавајућег О Гон Квона (О Гон Квон) донеће после јунске расправе.

Суђење Караџићу почело је крајем октобра 2009, али је тужилаштво првог сведока пред судије извело тек средином априла 2010.

Прву оптужницу против Караџића, Трибунал је поднео крајем јула 1995, али је он остао на слободи до 21. јула 2008. када су га у Београду ухапсиле власти Србије и затим изручиле у Хаг.

Бивши лидер босанских Срба оптужен је пред Хашким трибуналом за геноцид над несрпским становништвом у Сребреници и још седам босанских општина, као и за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терор и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ (1992-1995).

Извор:Васељенска

[Сале90]

Документарна серија ,,Равногорска читанка" представља први покушај стварања објективне слике о Равногорском покрету након 50 година сатанизације четништва од стране комунистичких власти.
Серија је снимљена по истоименој књизи о Националном покрету отпора у Другом светском рату, објављеној 2001. године, поводом 60-годишњице устанка против нацизма и фашизма, у којој је представљено ново документарно-литерарно виђење деловања и идејних претпоставки тог покрета отпора,
Равногорски покрет, назван тако по једној површини на Сувобору покрај Ваљева, где је пуковник Драгољуб - Дража Михаиловић сместио свој штаб 11. Маја 1941, уистину је био носилац аутентичне србске историјске вертикале, бранилац постојећег друштвеног устројства Краљевине Југославије и њене законите, легалне владе и баштиник националних идеја предратног Србског културног клуба. Представљајући последњу претњу послератном успостављању комунистичке диктатуре, генерал Михаиловић је осуђен и погубљен, чиме је срушена једина преостала брана слободе по завршетку рата.


AVE SERBIA (1941) - Увод о међуратном стању, почетку окупације и првој организацији отпора.


ЦРНЕ ШАМИЈЕ (1941) - О страдању народа у Србији 1941. године због преурањеног устанка.


КРВАВЕ МЕЂЕ (1942) - О страдању Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини.


РАТ ИНТЕНДАНТУРА (1942) - О пасивном отпору и саботажама нацистичког транспорта и система снабдевања коју је генерал Михаиловић, као командант Југословенске војске у отаџбини, организовао за савезничке операције у северној Африци.


ИЗВЕСТИО САМ КАКО ЈЕ БИЛО (1943) - О почетку британске / Черчилове завере против Равногорског покрета 1943. године.


ПРОКЛЕТА ЛАЖ НА КАРТИ СРБИЈЕ (1943) - О томе како су савезници препустили србски народ Стаљину.


ПРОСТО ИМЕ (1944) - О учешћу србског сељаштва у Националном покрету отпора.


ИЗДАНА СРБИЈА (1944) - о војном поразу Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета с јесени 1944.

[херцеговац]

Данас славимо ослобођење Сребренице! Нек је слава борцима који су пали за да би овај српски град био СЛОБОДАН!

[Сале90]

[Сале90]

На данашњи дан стрељан генерал Драгољуб Дража Михаиловић

Ђенерал Дража: Оклеветани Херој!

Владимир Димитријевић
На данашљи дан, комунисти су стрељали Свете Царске Мученике Романове, као и ђенерала Дражу Михаиловића.



Недавно је у нас изашла књига познатог откриваоца истине о Титу, Пере Симића, “Дража – смрт дужа од живота“ (Београд, 2012). Симићева књига, наравно, пати од извесних слабости претходне историографије о Дражи (о тим слабостима је писао Милослав Самарџић, најагилнији историчар равногорства у нас, на сајту „Погледа“). Па ипак, књига вреди као продор нових сазнања о нашем хероју, настављачу српских ослободилачких традиција и најоклеветанијем Србију 20. века, у „мејнстрим“ издаваштво (с обзиром да је издавач књиге „Службени гласник“). Из Симићеве књиге сазнајемо штошта, почев од чињенице да је хрватски бан Шубашић, који је Титу предао власт над нама, био совјетски агент од 1942, до начина на који су комунисти монтирали фотографије о четничкој „колаборацији“ с Немцима. Уз књигу иде и диск са звучним записом са суђења Михаиловићу: потресно је чути глас човека кога су убили и уклонили тако да му се не зна гроба ни мрамора. „Гласови мртвих, то нису мртви гласови“, рекао би песник Иван В. Лалић.

Квислинг?
Главна оптужба свих тито-комуниста у нас, упућена на рачун ђенерала Драгољуба Михаиловића, министра војног у Влади Краљевине Југославије, која је била наша држава и једна од савезница у борби против Сила осовине, јесте да је он, наводно, био „квислинг“ (Видкун Квислинг је био Норвежанин који је сматрао да Норвешка треба да се уједини са Хитлеровом Немачком, јер су и Норвежани, потомци Викинга, надљуди аријевске расе; Квислинг је хитлеровце пустио у Норвешку, и био не њихов сарадник, него њихов савезник и обожавалац). Ова ординарна глупост већ деценијама се намеће као непобитна истина, и наводе је сви следбеници загорског бравара, самозваног „маршала“, чија је партија 1928. године у Дрездену, на свом конгресу, донела одлуку о разбијању Југославије као творевине „великосрпске буржоазије“ (КП Југославије је, на тој линији, подржала, у свом листу „Пролетер“, усташки устанак у Лици).

Вођа оних који Дражу називају „квислингом“ био је подофицир у „Вражјој дивизији“ Стјепана Саркотића, која је, 1915, починила невиђене покоље у Мачви; био је ликвидатор НКВДа у грађанском рату у Шпанији, као и денунцијатор угледних југословенских комуниста, који су, а међу њима и Коста Новаковић и Филип Филиповић, после Титових достава били побијени од стране Стаљиновог режима (о чему више у књизи „Тито-тајна века“ Пере Симића, која је, у Службеном гласнику, доживела више издања). Титови партизани су, у случају да се англоамерички савезници искрцају на Јадрану, нудили сарадњу Немцима, о чему су, марта месеца 1943. године, у усташком Загребу, с представницима Вермахта преговарали Коча Поповић, Милован Ђилас и Владимир Велебит (више у књизи Миша Лековића, „Мартовски преговори“, објављеној у Београду 1983). Да и не говоримо о чињеници да је Тито борбу против легалне Југословенске војске стављао у први план свог војног деловања.

Херој антинацистичке борбе
Ђенерал Михаиловић био је херојски официр српске војске у Првом светском рату, а пре рата је неколико пута био кажњаван због изражавања свог позитивног става према совјетској Русији, као и противљења приступању Југославије Тројном пакту. За време Другог светског рата, нацисти су његову главу уценили са 100 хиљада рајхсмарака у злату, а сматрали су га својим кључним непријатељем. Наређујући да се крене у уништавање и разоружавање четничких снага Д. Михаиловића, генерал Александра фон Лер 31. марта 1943. назива Михаиловића „душом покрета отпора у Србији“, а истог дана генерал Алфред Јодл у име Врховне команде Вермахта наређује: „Након уништења Титове комунистичке државе, треба приступити уништењу и оружаних снага националног српства под командом Д. Михаиловића, да би се обезбедила позадина у случају непријатељског искрцавања на Балкану“. Немачки генерал Рудолф Литерс је, маја 1943. године, Четвртом пуку дивизије „Браденбург“ издао наредбу: „Главни циљ пука остаје хватање особе и штаба Драже Михаиловића, те заплена његове архиве“.

Хитлеров изасланик на Балкану, Херман Нојбахер, у својој књизи „Специјални задатак: Балкан“ (Београд, 2004) јасно каже да је Дража био „славан јунак српског отпора, који се са својим четницима вратио старој балканској традицији и тиме спасао част нације“, при чему се „уздржавао од свих преговора с Немцима и остао веран савезницима“.



Зато је и добио посмртно одликовање америчког председника Трумана, Легију за заслуге – главни командант: „Генерал Михаиловић одликовао се изванредним држањем. Као врховни командант Југословенске војске и као министар војни, организовао је и водио важне снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију. Кроз неустрашиве напоре његових трупа, много америчких ваздухополоваца било је спасено и враћено под савезничку контролу. Генерал Михаиловић са његовим снагама, иако није имао потребнмо снабдевање, водио је борбу под крајњим тешкоћама и допринео материјално савезничкој ствари и коначној савеничкој победи“. Да и не говоримо да је исто такво мишљење о свом школском другу имао и славни Шарл де Гол...

Наравно да домаћим титоистима све ово ништа не значи. Па ипак, да цитирамо омиљеног им џелата српског народа, Слободана Пенезића Крцуна, који је, у лето 1961. године, правнику Миливоју Драшковићу рекао следеће: „Постоје две тезе о улози Михаиловића које се не могу измирити. По једној, Дража је, просто узето, био квислинг и ту више нама шта да се дода. По другом мишљењу, које и ја делим, Дража је био вођа контрареволуције, а ми смо изводили револуцију. Дража је мрзео Немце као и ја!“

Руски и српски 17. јул
Није нимало случајно да је ђенерал Михаиловић стрељан, са другим монархистима осуђеним на процесу који су титобољшевици монтирали, у ноћи између 16. и 17. јула 1946. године, у истој ноћи када су Лењинови бољшевици, у Ипатијевском дому на Уралу, стрељали Свете Царске Мученике Романове: цара Николаја Другог, великог српског заштитника, царицу Александру, царевића Алексеја, царевне Олгу, Татјану, Марију и Анастасију и њихове одане помоћнике. Дража је убијен уместо краља Петра Другог Карађорђевића, који је био недоступан Титовим џелатима; убијен је симболично, да би била уништена вертикала три највеће вредности српског народа, које су, по Владики Николају, Бог, Краљ и Дом.

Цареубиство или убиство краља је симболички еквивалент богоубиства: од тог часа, почиње изградња безбожног света, у коме је, како рече Достојевски, све дозвољено: од разбијања атомског језгра до рата против Богом дарованог темеља живота: гена. Револуција је само споља гледано друштвени преврат; она је, на првом месту, луциферијански устанак против Бога Живога, и сви који су били под комунизмом то су, на својој кожи, осетили.

И цар Николај и ђенерал Дража били су племенити борци за Божји поредак у свету, и зато их нису само убијали тако да им се ни гроб не зна (посмрти остаци Царских Мученика уништени су, а ђенераловог тела и даље нигде нема): њих су, деценијама, клеветали и о њима лагали, да би уклонили њихове ликове са обзорја руске и српске историје...

Наравно, тај посао није им успео: Цар и његови су канонизовани 2000. године у храму Христа Спаситеља у Москви, а ђенерал Дража је поново постао лик око кога се окупља млада Србадија, желећи да се врати себи и своме. Што се комуниста и њихове улоге у историји Русије тиче, Владимир Путин их је недавно назвао издајницима, што су они били и у историји нашег народа: од Ранковића и Крцуна, преко Латинке Перовић, до њихових данашњих другосрбијанских ишчадија, они живе од издавања заветних вредности светосавско-видовданских. Време пролази, и свест о томе ко су комунисти биће све јача, као што ће јачати и свест о томе да је ђенерал Михаиловић бесмртни вожд Трећег српског устанка.

Бог да му душу прости, а нама да дарује да останемо на путу српске слободе!


Владимир Димитријевић





Извор:Двери покрет за живот Србије

[Сале90]

[Сале90]

Двери на Алфа ТВ: 66 година од убиства Ђенерала Драже

Снимак получасовне емисије на ТВ Алфа, у којој је гостовао мр Драган Крсмановић, пензионисани пуковник и начелник војног архива. Сазнајте још понешто што до сад нисте знали о животу и смрти Ђенерала Драже Михаиловића!



Погледајте снимак получасовне емисије на ТВ Алфа, у којој је гостовао мр Драган Крсмановић, пензионисани пуковник и начелник војног архива, такође и носилац листе Покрета Двери на локалним изборима у Ужицу, где се " жуто предузеће" није умирило док Двери нису спуштене испод цензуса.

Погледајте и сазнајте из поузданих извора још понешто што до сад нисте знали о животу и смрти Ђенерала Драже Михаиловића!



Извор:Двери покрет за живот Србије

[Сале90]

[bQxi]

http://www.glassrpske.com/novosti/vijest...24634.html

Вечна слава и хвала Славку Лисици!

[Kapetan Kuka]

Вечна слава свим српским борцима палим за ослобођење Сребренице.

[flash=200,200]http://www.youtube.com/watch?v=x4ASbX6tO0k[/flash]