03-25-2012, 09:49 PM
Стоји да смо после свега очекивали скоро па пун стадион, али пре сезону-две да нам је неко понудио да се за обичну првенствену утакмицу, на којој се плаћају карте, окупи скоро 30 хиљада људи, вероватно би пристали без размишљања... Да ми је неко причао да ће се карте за Борац куповати код тапкароша, а неки људи које познајем на тај начин набавише Север, вероватно би се загрцнуо од смејања... Али ми смо на корак до остварења сна, до остварења једног од циљева мобилизације, а то је пун стадион на свако утакмици... Треба ту још неке коцкице да се сложе, али оно што је било до нас и што је и даље до нас, за сада нам добро иде... Многи који су били "одустали" од Звезде и Маракане, поново са нама бодре омиљени клуб и са пуно емоција проживљавају сва дешавања на стадиону и око њега... Има и оних који изгледају као да су залутали, али нико се није научен родио, има ту квалитетног материјала, биће и од њих нешто...
Почело је синоћ минутом ћутања... 13 година од бомбардовања... Време лети, а сећање на страдале и даље је болно... Тим поводом подигнута је парола: "Нека је вечна слава свим жртвама нато бомбардовања!" Наставак логичан, песме посвећене Косову и Метохији...
Настављамо стандардним репертоаром... Наравно, као и увек константно навијање, свих 90 и кусур минута без престанка, али синоћ у првом полувремену само на пар наврата онако како треба... Очигледна је била истрошеност и пражњење емоција након дербија... Али зато у другом делу, посебно након гола којим као да је скинут терет са срца креће сјајно издање на трибини... Почетком полувремена још један досањан моменат... На малој првенственој утакмици кореографија на три трибине... На западу од најлона направљено неколико црвених и белих поља и у белом пољу грб клуба, на истоку шеталица са црвено-белим водоравним пругама, а на Северу траке од најлона, по две црвене и по две беле наизменично од ограде до врха трибине... И наравно, све то прате бакље, Пуне трибине, па Од рођења мог...
Посебно треба истаћи синоћње певање Још давно ко дете... Како смо певали, чини ми се да смо могли још три дана истим интезитетном и жаром... Феноменално! И играчи су на крају прославили победу са нама уз ову песму...
Идемо даље Делије, са седам дана нам гостује кулски Хајдук... Мора да нас буде још више, да будемо још гласнији, још бољи, а наша Звезда да забележи нову победу!
Почело је синоћ минутом ћутања... 13 година од бомбардовања... Време лети, а сећање на страдале и даље је болно... Тим поводом подигнута је парола: "Нека је вечна слава свим жртвама нато бомбардовања!" Наставак логичан, песме посвећене Косову и Метохији...
Настављамо стандардним репертоаром... Наравно, као и увек константно навијање, свих 90 и кусур минута без престанка, али синоћ у првом полувремену само на пар наврата онако како треба... Очигледна је била истрошеност и пражњење емоција након дербија... Али зато у другом делу, посебно након гола којим као да је скинут терет са срца креће сјајно издање на трибини... Почетком полувремена још један досањан моменат... На малој првенственој утакмици кореографија на три трибине... На западу од најлона направљено неколико црвених и белих поља и у белом пољу грб клуба, на истоку шеталица са црвено-белим водоравним пругама, а на Северу траке од најлона, по две црвене и по две беле наизменично од ограде до врха трибине... И наравно, све то прате бакље, Пуне трибине, па Од рођења мог...
Посебно треба истаћи синоћње певање Још давно ко дете... Како смо певали, чини ми се да смо могли још три дана истим интезитетном и жаром... Феноменално! И играчи су на крају прославили победу са нама уз ову песму...
Идемо даље Делије, са седам дана нам гостује кулски Хајдук... Мора да нас буде још више, да будемо још гласнији, још бољи, а наша Звезда да забележи нову победу!
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "