Колико могу да приметим међ звездашким живљем
ставови око Дејана Радоњића су подељени. Можда и са разлогом. Ја сам га лично заготивио, и желим му сву срећу и дугогодишњи континуитет на Звездиној клупи. Зато су ипак потребни трофеји, и то они који су највреднији у спорту, ТИТУЛЕ.
Шта је иза њега ? Прве сезоне дошао у смирај исте, изборио Евролигу после поста од 13 година, али у финалима Јадрана и домаће лиге потучен до ногу од свињоглавог.
Друге његове сезоне на клупи, пристојно представљање Звезде у Евролиги , 4 победе, нигде се није брукао - све порази махом на један посед лопте, у Еврокупу дошао далеко , једном ногом крочио у финале тог такмичења у једној фантазији од утакмице на домаћем терену против Уникса, али ипак остао без финала после неславног реванша у Казању. Ово је ипак резултат ЗА ПОШТОВАЊЕ, јер видимо ове сезоне да уопште није лако толико далеко стићи овде, па и по примеру сточара који су у пресмешној групној фази губили по 20+ разлике и бламирали се из кола у коло од екипа са дна Европе... Узео је, тачније одбранио Куп Радивоја Кораћа исте сезоне, што је опет за похвалу.
На Јадрану иако је у регуларном делу сезоне доминирао (што ће, испоставиће се касније донети Звезди друго узастопно учешће у Евролиги ), ипак тотално ПУКАО ПОД ПРИТИСКОМ у полуфиналу против Цибоне, поштено се заједно са тимом избламирао и остао без финала у сред Београда, од екипе која је имала само 7 играча у ротацији .. .
У финалној серији домаће лиге опет није знао да се избори са притиском важности утакмица и потучен је од свињоглавог, мада су и судије овде одрадиле свој део посла , тако да овде не сноси апсолутну одговорност за разлику од Цибоне ...
Ове сезоне издоминирао је у групној фази Евролиге као нико раније у целом региону... ТОП16 је ипак ниво више и заиста само присуство овде је привилегија , и свака победа је велики успех .
На Јадрану такође незапамћена доминација од настанка такмичења ... Оно што му желим је потпуно здрав играчки кадар пред одлучујуће битке, и поштен третман од стране судија, а за остало мора сам да се избори. Ако испуни циљеве које је клуб поставио испред њега ове сезоне, остаће он овде још дуго , дуго година ... Срећно луди Радоња

Шта је иза њега ? Прве сезоне дошао у смирај исте, изборио Евролигу после поста од 13 година, али у финалима Јадрана и домаће лиге потучен до ногу од свињоглавог.
Друге његове сезоне на клупи, пристојно представљање Звезде у Евролиги , 4 победе, нигде се није брукао - све порази махом на један посед лопте, у Еврокупу дошао далеко , једном ногом крочио у финале тог такмичења у једној фантазији од утакмице на домаћем терену против Уникса, али ипак остао без финала после неславног реванша у Казању. Ово је ипак резултат ЗА ПОШТОВАЊЕ, јер видимо ове сезоне да уопште није лако толико далеко стићи овде, па и по примеру сточара који су у пресмешној групној фази губили по 20+ разлике и бламирали се из кола у коло од екипа са дна Европе... Узео је, тачније одбранио Куп Радивоја Кораћа исте сезоне, што је опет за похвалу.
На Јадрану иако је у регуларном делу сезоне доминирао (што ће, испоставиће се касније донети Звезди друго узастопно учешће у Евролиги ), ипак тотално ПУКАО ПОД ПРИТИСКОМ у полуфиналу против Цибоне, поштено се заједно са тимом избламирао и остао без финала у сред Београда, од екипе која је имала само 7 играча у ротацији .. .
У финалној серији домаће лиге опет није знао да се избори са притиском важности утакмица и потучен је од свињоглавог, мада су и судије овде одрадиле свој део посла , тако да овде не сноси апсолутну одговорност за разлику од Цибоне ...
Ове сезоне издоминирао је у групној фази Евролиге као нико раније у целом региону... ТОП16 је ипак ниво више и заиста само присуство овде је привилегија , и свака победа је велики успех .
На Јадрану такође незапамћена доминација од настанка такмичења ... Оно што му желим је потпуно здрав играчки кадар пред одлучујуће битке, и поштен третман од стране судија, а за остало мора сам да се избори. Ако испуни циљеве које је клуб поставио испред њега ове сезоне, остаће он овде још дуго , дуго година ... Срећно луди Радоња