11-12-2013, 03:37 PM
Никад нисам ценио људе који почну нешто да раде и не одраде како треба или не заврше до краја... Као што рече херцеговац, битка у каналу нема везе са везом.
Јутрос сам налетео на чланак, где је Милослав све лепо изнео и описао:
http://www.vaseljenska.com/misljenja/tv-...cekivanja/
“…Немци, свесни те опасности, испланирали су заузимање и спречавање онеспособљавања Сипског канала. Уочи напада, прво је локални фолксдојчер позвао групу југословенских официра на неку прославу у своју кафану, где су сви омамљени средством за успављивање. У току ноћи 6. априла 54 припадника пука Бранденбург преобучени у српска сељачка одела су пребачени гуменим чамцима на југословенску обалу, побили успаване официре, и после краће борбе са војницима успешно заузели канал и сва постројења“.
Извор: Бранко М. Јевтић и Бранко Богдановић, “Јуришни батаљони војске Краљевине Југославије – од мита до истине“. Цитат је на страни 54, у поглављу “Заузимање Сипског канала“.
Књига, додуше, још није изашла из штампе, добио сам је у електронској форми, пошто смо Бранко Јевтић и ја блиски сарадници. Бранко је посвећен истраживач и доста је познат у нашем свету – тако да је за њега чуо и Радош Бајић. И Бранко је дао Бајићу опис догађаја у Сипском каналу…
Дакле, овде није у питању незнање, већ намера: српски официри, омамљени неком дрогом, приказани су као пијанице, и то у контексту идеализације комуниста.
Јутрос сам налетео на чланак, где је Милослав све лепо изнео и описао:
http://www.vaseljenska.com/misljenja/tv-...cekivanja/
“…Немци, свесни те опасности, испланирали су заузимање и спречавање онеспособљавања Сипског канала. Уочи напада, прво је локални фолксдојчер позвао групу југословенских официра на неку прославу у своју кафану, где су сви омамљени средством за успављивање. У току ноћи 6. априла 54 припадника пука Бранденбург преобучени у српска сељачка одела су пребачени гуменим чамцима на југословенску обалу, побили успаване официре, и после краће борбе са војницима успешно заузели канал и сва постројења“.
Извор: Бранко М. Јевтић и Бранко Богдановић, “Јуришни батаљони војске Краљевине Југославије – од мита до истине“. Цитат је на страни 54, у поглављу “Заузимање Сипског канала“.
Књига, додуше, још није изашла из штампе, добио сам је у електронској форми, пошто смо Бранко Јевтић и ја блиски сарадници. Бранко је посвећен истраживач и доста је познат у нашем свету – тако да је за њега чуо и Радош Бајић. И Бранко је дао Бајићу опис догађаја у Сипском каналу…
Дакле, овде није у питању незнање, већ намера: српски официри, омамљени неком дрогом, приказани су као пијанице, и то у контексту идеализације комуниста.
NO CADÚ-NO FOOTBALL !