Наша Република Српска

[bQxi]

Бијељина

Град и општина у Републици Српској. Сам град има око 100 000 становника и други је у РС по броју становника, одмах иза Бањалуке. Статус града Бијељина је добила прошле године у августу. Бијељина је смештена у Семберији, равничарском делу РС и представља раскрсницу путева за Србију, Хрватску и унутрашњост РС и БиХ. Смештена је у плодној равници у близини река Дрине и Саве, испод планине Мајевице. Због свог географског положаја и рељефа, овај крај је познат по пољопривредној производњи и један је од најразвијенијих центара у РС. Поред пољопривреде заступљено је воћарство, повртарство и сточарство, али у мањој мери него пољопривреда. На главном тргу Бијељине, испред градске скупштине, налази се споменик Краљу Петру Карађорђевићу, реплика споменика подигнутог пре Другог светског рата. Током Другог светског рата усташе су споменик склониле са трга и уништиле, а и комунистичка власт по завршетку рата је одбила да га врати. Тек прве године рата у Босни и Херцеговини, 1992., реплика споменика је постављена на место на коме се налазио и оригинални споменик. У овој општини веома је заступљен и туризам, ту се налазе манастири Тавна и манастир Свете Петке, Бања Дворови и Етно село Станишићи.
Познате историјске личности из овог краја су слепи гуслар Филип Вишњић и кнез бијељинске нахије Иво од Семберије, чији се лик и налази на грбу Бијељине.

Бијељина





Грб града и на њему Филип Вишњић и Иво од Семберије



Споменик краљу Петру



Манастир Тавна

Смештен у јужном делу општине Бијељина. Првобитни манастир је задужбина синова Стефана Драгутина, Владислава и Урошица. Данашњи манастир је смештен где и првобитни, и старији је од већине манастира у својој околини. У првим годинама турске владавине, манастир Тавна је био оштећен, али је уз помоћ православне заједнице током времена поправљен. Између 1941. и 1945. године, усташе су бомбардовале овај манастир. После рата Тавна је личила на згариште, и калуђери су је напустили. Нова власт је одузела манстирска имања и било је веома тешко обновити манастир. Тек 1954. године, када је из Жиче овде дошла игуманија Јустина Керкезовић са неколико монахиња манастир је обновљен. Братство сада има шеснаест калуђерица и две искушенице, које обрађују велико манастирско имање и пољопривредно газдинство.





Манастир Свете Петке

Новији манастир на овим просторима, грађен у руском стилу. У манастирском комплексу налази се старачки дом и споменик погинулим војницима ВРС у одбрамбено-отаџбинском рату.



Етно село Станишићи

Етно село које се налази на пар километара од самог града. Цео комплекс је изграђен 2003. године, захваљујући инспирацији Бориса Станишића . Више од неколико година он је путовао по српским селима средње Босне у потрази за старим кућама и предметима, који ће сачувати представу о једном времену и култури живљења са краја 19. и почетка 20. века. Резултат је аутентично планинско село у сред семберске равнице. У почетку се састојао од једног вештачког језерцета, ресторана и поточића, али се временом ширио па данас садржи две функционалне воденице, једну „дринску“ (из 1917) и једну „поточну“ (из 1937), мљекарник (из 1948), камени бунар, амбар, још једно језерце и ресторане са домаћим специјалитетима припреманим на традиционалном огњишту где се служе и пецива од брашна самлевеног у двема воденицама. Данас има око двадесетак аутентичних дрвених кућица, које су пренете из села у општини Вареш и села са планина Звијезде и Романије. Духовна целина нас враћа још дубље у прошлост и сачињена је од реплика објеката са разних места обележених православљем. Са световним делом села повезано је великим каменим мостом који је реплика Козје ћуприје из Сарајева. Преко њега се долази до Крстионице која је рађена по узору на малу цркву која постоји на Аљасци. У срцу ове целине је манастир Светог оца Николе, реплика манастира Куманице, задужбине Немањића и у њему су положене честице моштију Цара Уроша и Светог оца Николаја. Такође се налази ћивот са честицама моштију Светог оца Николе. Поред манастира се налази манастирска кућа (конак) која представља изузетан примјерак средњевековне градње. У близини монашке куће, на језеру, налази се камени амфитеатар са 380 места, предвиђен за културне манифестације под ведрим небом. У организацији етно-села могуће су вожње фијакером и ловачким саоницама по семберским селима и по обали Дрине., као и јела савремене кухиње.