Митови,легенде предања и обмане о историји

[херцеговац]

Одличан интервију, са пуно историјских чињеница и истина, које нажалост ови о којима се говори тешко прихватају и "терају"  неку своју назови истину...

Богумили нису познати ни у једном документу средњевјековне Босне. Постојала је само босанска црква која је била православна.
Она у Херцеговини поред што је била православна била је и под српским патријархом.

Богумиле у Босни измишља др. Фрањо Рачки на основу неких својих фатаморгана, мада је у својим писанијама доста коректан, а од њега преузимају сви остали.

Гностици, манихејци и павловци, масалијани, бугарски богумили, бабуни, западни патарени, катари и албирезни одбацивали су православно хришћанско учење о Св. Тројици, ваплођењу, страдању, васкрсењу и вазнесењу Христову с правим људским тијелом, нису признавали Св. Богородицу и светитеље ни старозавјетне пророке, презирали су тајне, крст, иконе, мошти, заклетву, нису имали молитава за душе умрлих, цркава као мјеста за богослужење нијесу градили, нити су признавали јерархије с три степена као ни празника и светих, па ни крсног имена. Богумилска наука била је дуалистичка.

Дједови, гости и старци, тј. босанска црква и њена јерархија поштују св. Тројицу, Богородицу, крст; јеванђелисте, апостоле и 40 мученика; они поштују и мошти као и св. Григорија Чудотворца, осим св. архиђакона Стефана и св. Димитрија, који се славе највише у источној цркви. Све то доказује да се ни у чему њена вјера није разликовала од православне, а све су то богумили одбацивали.

Босна се родила као банат у оквиру српских земаља, да би се одвојила од рашких владара и на крају сама преузела вођство у српском народу и показала циљ ка уједињењу свих српских земаља. Што је на крају и постигнуто.

Сви владари Босне, сем послиједњег, су били православни, а Стефан Томаш је конвертирао у римокатолицизам када су му обећали помоћ против Турака. Наравно, латини су га жестоко испалили.

Ово што сада протурају са богумилима и тим да је Стефан први Котроманић крунисан у Милима (подвала латина коју сада турци енергично заступају), а не у Милешеви је темељ новог удара на српску отаџбину Босну и Херцеговину.

Иначе сам да грб Републике Српске треба бити грб Котроманића. А сам назив Република Српска, колико год мени био драг, је у суштини једна грешка.