04-15-2013, 09:22 AM
Дуго сам хтео да направим анализу те ''гробарске спортске логистике'' и сад ми је време коначно то дозволило. Краткорочно се праве приче за једногодишњу употребу, по систему ''за сваки случај ако не освојимо трофеј''. Ове сезоне, када смо постали конкурентни у неким споредним спортовима у којима су они навикли да нас редовно шамарају како хоће, одмах се појавила прича, без икаквог покрића, да је Звезда ''државни пројекат''. И ту причу не само да причају њихови навијачи на сва звона, већ се то не либи јавно да каже ни председник њиховог ЈСД-а, што у тој улози, што у улози тренера кошаркашке секције. Такве приче да ''неко гура Звезду и да она мора да буде првак'' срећемо сваке године кад год фудбалски клуб заостаје са мање од 10 бодова за њима. И кад тако на крају не буде, по правилу нико не одговара за раније изречено. Ваљда мисле да су јачи од државе! А сад ћу вам представити како данас њихова логистика размишља и дејствује дугорочно.
Њима је одувек био сан да се изједначе по броју титула са нама и несумњиво да би такав евентуални успех сматрали историјским. Сада, када су никада ближе таквом епилогу, логично не задвољавају се тиме, већ праве залихе за будућност које имају за циљ да се од Партизана направи највећи српски фудбалски бренд. Таква логистика поред сопственог величања, обавезно укључује и срозавања најљућег ривала, у овом случају Црвене звезде. На том путу до највећег српског бренда им стоје две препрека: Чињеница да су од оснивања до данас скупљали под своју капу све за шта су мислили да је у спортском смислу најбоље без обзира на националну и верску припадност. Од првих до данашњих дана су имали велики број играча, тренера, функционера свих народа и народности, оличени у најпознатијем, Фрањи Туђману, те их то не чини подобним да се зову СРПСКИ бренд. Сви су као један скоро пали на Човићеву провокацију, те су матором и излапелом Шолету (Милутин Шошкић, некадашњи голман Партизана и истинска фудбалска легенда) увалили да у јавност изнесе једну истину и једну лаж.
http://www.mozzartsport.com/vesti/soskic...can-kaplar
Истина је да Туђман није основао Партизан, али је ЛАЖ да им је Јувентус на своју иницијативу предложио своје клупске боје. Једина истина по том питању је да је Туђман био фасциниран дресовима Јувентуса и да је пожелео да клуб чији је тада био председник има управо такве боје дресова. Са позиције на којој је био му није било тешко да жељу претвори у стварност.
Друга препрека која им много више боде очи је спортске природе. Сада када разлика у титулама није више толико драстична, очигледно је да ће у нашу корист увек бити оно за њих неосвојиво, пехар Купа (сада Лиге) Шампиона. Вероватно сте сви у својим животима имали прилику од неког злонамерног Гробара бар једном да чујете ''како у тој сезони, у којој је Звезда била првак Европе, нису играли представници Енглеске и Холандије''. Ваљда несрећници мисле да су Ајакс и Ливерпул (шампиони Холандије и Енглеске у сезони 1989/90) баш те сезоне имали играчки капацитет за титулу већи од једног Бајерна који смо ми избацили у онаквом полуфиналу. Та пропаганда је почела практично одмах 1991. године и не стаје до данас. Једноставно постоји потреба да се тај трофеј омаловажи. Сада када су толико близу свом примарном циљу, изједначавању по броју титула државног првака, следи нови талас омаловажавања. Скоро сам се случајно затекао на њиховом званичном сајту и тамо сам имао прилике да видим ово:
![[Image: 11217613.png]](http://img221.imageshack.us/img221/4300/11217613.png)
Значи ладно су поставили слику ''Ушкета'', пехара који не поседују у својој ризници трофеја, на насловну страницу свог сајта, уз додуше поштен коментар да су били вицешампиони Европе. Неко ће рећи, јадници, шта им друго остаје него тако да се теше. Али шта зна неки странац који дође ту на сајт и види слику, да неће можда да се удубљује и да чита? Или још горе, нови нараштаји дечурлије код којих слика оставља много већи утисак него текст? Мени је слика тог пехара прво запала за око када сам ушао на сајт, а могу да замислим колико тек може да пада у очи неком детету које је тај пехар виђало једино код Барселоне, Челзија, Интера, Манчестера....
И као врхунац се ових дана појављује право ниоткуда, из илегале, њихов легендарни генсек, Жарко Зечевић и спомиње ''аферу Шајбер'' као препреку која се појавила испред Партизана у покушају да управо они буду ти који ће се попети на европски престо крајем 80-их и почетком 90-их.
http://www.zurnal.rs/2013/04/02/zecevic-...index.html
За неупућене ''афера Шајбер'' је једини случај у нашем фудбалу где су титуле додељене неком за зеленим столом, наравно Партизану. Одлична анализа до најситнијих танчина целе те ујдурме је направљена овде:
http://www.mojacrvenazvezda.net/22600/20...voj-aferi/
На целу ту причу се надовезују неки други лист, који зове Пеђу Мијатовића и поставља му питање: ''какав би то тим био Партизан да је он уз себе тада имао Деју и Панчева''. Човек одговара: ''Фантастичан, могао би комотно да нападне врх Европе''. У истом листу (Информер), на истој страни се тек у ћошкићу појављује изјава Владимира Цветковића, који је само рекао да га је Зечевићева тврдња лепо насмејала. А истина у вези Деје и Панчева је та, цитираћу једног мог друга са овог форума, да смо ми организационо у то време били Мерцедес, наспрам њиховог Фиће и да смо зато купили сам кајмак фудбалског квалитета у земљи. А исти тај Жарко Зечевић је испустио у том интервјуу да спомене да су Дејо и Панчев непосредно по доласку у Звезду од стране њихових генерала из револта одмах позвани да служе војску те готово да за Звезду нису ни играли у својој првој сезони у клубу.
Шта имају за циљ прављењем од Партизана највећег српског бренда? У спортском смислу желе да се издигну из сивила нашег фудбала, и да у лиги која је шкарт, у којој су већ сада готово све утакмице ''трознак'', створе страхопоштовање код противника који играју са њима. Да не морају пред сваку утакмицу да преговарају са управом противника ако им треба победа, већ да противник сам изађе да изгуби. У навијачком смислу покушавају да мењају климу, пуцају на најмлађе да се опредељују за Партизан. Ја сам скоро дошао до фрапантног податка да деца у предшколском узрасту, чији родитељи нису фанатици, на основу баскета и ових 5 титула у фудбала све више сама бирају Партизан.
Ево, шта значи логистика и како се ствара залог за бољу будућност, разним манипулацијама, смицалицама, омаловажавањима и лажима. Јер док се целокупна Звездашка јавност међусобно константно препире о томе ко нам је крив, да ли је крив, да ли смо криви сами, да ли нам је крив неко са стране, да ли нам је судија помогао, да ли је одмогао, да ли смо продали утакмицу, да ли смо требали да сменимо тренера, док нам бивши и садашњи функционери веселе јавност међусобним оптужбама, док нам истински асови избегавају да сврате у клуб, они сви до једног раде у истом циљу. Од руководства, тренера, играча, бивших асова, навијача до новинара који прате Партизан сви раде у циљу да се попењу на ВРХ, а зна се ко са тог врха једном за свагда треба да се свргне и зато се не бирају средства. Интересантно је да су њихови навијачи разједињени по свим питањима осим по једном, по питању пљувања Црвене звезде. Сто пута поновљена лаж постаје истина, а они су увек били папагаји, па им није страно да понављају.
Ми смо духом увек били већи од њих и управо тај дух нам даје луксуз да можемо да водимо међусобне горе наведене контруктивне расправе, за боље свог клуба, а да на ове ствари које они раде гледамо по мало и са подсмехом. Међутим, и то треба да има границе. Не смемо ми константно да се циганишемо док неки други раде посао. И ово се најпре односи на функционере који воде наш клуб. Не кажем да треба по сваку цену сви да се уједињујемо као они, поготово што сматрам да има примерака као што су Пикси и Лукић којима треба заувек затворити врата Маракане, јер су управе са њима на челу највише сахраниле клуб. Слично мислим и за Синишу Михајловића чији однос према клубу је криминалан. Али треба вратити господство, а то подразумева да се све међусобне размирице до евентуалне коначне одлуке морају решавати ван домашаја медија и јавности. Треба знати са ким имамо посла, а да у духом посрнулом друштву каква је Србија данас, ово што они раде на жалост пролази.
И за крај желим да напоменем да ни једним словом овог текста нисам желео да направим алиби за наше, са пар година изузетака, двадесетогодишње посртање. Сматрам да смо за све лоше што нам се десило највећим делом сами криви, јер смо дуго живели на ловорикама светске славе и нисмо имали спреман одговор како на пораст фудбалског квалитета противника, тако и на неке нефудбалске ствари какве су између осталих и ове. Овај текст је написан са циљем да се покаже како неки други извртањем историје себи праве причу и потребне залихе за наредних двадесетак година. Зато Циганијо, памет у главу!
Њима је одувек био сан да се изједначе по броју титула са нама и несумњиво да би такав евентуални успех сматрали историјским. Сада, када су никада ближе таквом епилогу, логично не задвољавају се тиме, већ праве залихе за будућност које имају за циљ да се од Партизана направи највећи српски фудбалски бренд. Таква логистика поред сопственог величања, обавезно укључује и срозавања најљућег ривала, у овом случају Црвене звезде. На том путу до највећег српског бренда им стоје две препрека: Чињеница да су од оснивања до данас скупљали под своју капу све за шта су мислили да је у спортском смислу најбоље без обзира на националну и верску припадност. Од првих до данашњих дана су имали велики број играча, тренера, функционера свих народа и народности, оличени у најпознатијем, Фрањи Туђману, те их то не чини подобним да се зову СРПСКИ бренд. Сви су као један скоро пали на Човићеву провокацију, те су матором и излапелом Шолету (Милутин Шошкић, некадашњи голман Партизана и истинска фудбалска легенда) увалили да у јавност изнесе једну истину и једну лаж.
http://www.mozzartsport.com/vesti/soskic...can-kaplar
Истина је да Туђман није основао Партизан, али је ЛАЖ да им је Јувентус на своју иницијативу предложио своје клупске боје. Једина истина по том питању је да је Туђман био фасциниран дресовима Јувентуса и да је пожелео да клуб чији је тада био председник има управо такве боје дресова. Са позиције на којој је био му није било тешко да жељу претвори у стварност.
Друга препрека која им много више боде очи је спортске природе. Сада када разлика у титулама није више толико драстична, очигледно је да ће у нашу корист увек бити оно за њих неосвојиво, пехар Купа (сада Лиге) Шампиона. Вероватно сте сви у својим животима имали прилику од неког злонамерног Гробара бар једном да чујете ''како у тој сезони, у којој је Звезда била првак Европе, нису играли представници Енглеске и Холандије''. Ваљда несрећници мисле да су Ајакс и Ливерпул (шампиони Холандије и Енглеске у сезони 1989/90) баш те сезоне имали играчки капацитет за титулу већи од једног Бајерна који смо ми избацили у онаквом полуфиналу. Та пропаганда је почела практично одмах 1991. године и не стаје до данас. Једноставно постоји потреба да се тај трофеј омаловажи. Сада када су толико близу свом примарном циљу, изједначавању по броју титула државног првака, следи нови талас омаловажавања. Скоро сам се случајно затекао на њиховом званичном сајту и тамо сам имао прилике да видим ово:
Значи ладно су поставили слику ''Ушкета'', пехара који не поседују у својој ризници трофеја, на насловну страницу свог сајта, уз додуше поштен коментар да су били вицешампиони Европе. Неко ће рећи, јадници, шта им друго остаје него тако да се теше. Али шта зна неки странац који дође ту на сајт и види слику, да неће можда да се удубљује и да чита? Или још горе, нови нараштаји дечурлије код којих слика оставља много већи утисак него текст? Мени је слика тог пехара прво запала за око када сам ушао на сајт, а могу да замислим колико тек може да пада у очи неком детету које је тај пехар виђало једино код Барселоне, Челзија, Интера, Манчестера....
И као врхунац се ових дана појављује право ниоткуда, из илегале, њихов легендарни генсек, Жарко Зечевић и спомиње ''аферу Шајбер'' као препреку која се појавила испред Партизана у покушају да управо они буду ти који ће се попети на европски престо крајем 80-их и почетком 90-их.
http://www.zurnal.rs/2013/04/02/zecevic-...index.html
За неупућене ''афера Шајбер'' је једини случај у нашем фудбалу где су титуле додељене неком за зеленим столом, наравно Партизану. Одлична анализа до најситнијих танчина целе те ујдурме је направљена овде:
http://www.mojacrvenazvezda.net/22600/20...voj-aferi/
На целу ту причу се надовезују неки други лист, који зове Пеђу Мијатовића и поставља му питање: ''какав би то тим био Партизан да је он уз себе тада имао Деју и Панчева''. Човек одговара: ''Фантастичан, могао би комотно да нападне врх Европе''. У истом листу (Информер), на истој страни се тек у ћошкићу појављује изјава Владимира Цветковића, који је само рекао да га је Зечевићева тврдња лепо насмејала. А истина у вези Деје и Панчева је та, цитираћу једног мог друга са овог форума, да смо ми организационо у то време били Мерцедес, наспрам њиховог Фиће и да смо зато купили сам кајмак фудбалског квалитета у земљи. А исти тај Жарко Зечевић је испустио у том интервјуу да спомене да су Дејо и Панчев непосредно по доласку у Звезду од стране њихових генерала из револта одмах позвани да служе војску те готово да за Звезду нису ни играли у својој првој сезони у клубу.
Шта имају за циљ прављењем од Партизана највећег српског бренда? У спортском смислу желе да се издигну из сивила нашег фудбала, и да у лиги која је шкарт, у којој су већ сада готово све утакмице ''трознак'', створе страхопоштовање код противника који играју са њима. Да не морају пред сваку утакмицу да преговарају са управом противника ако им треба победа, већ да противник сам изађе да изгуби. У навијачком смислу покушавају да мењају климу, пуцају на најмлађе да се опредељују за Партизан. Ја сам скоро дошао до фрапантног податка да деца у предшколском узрасту, чији родитељи нису фанатици, на основу баскета и ових 5 титула у фудбала све више сама бирају Партизан.
Ево, шта значи логистика и како се ствара залог за бољу будућност, разним манипулацијама, смицалицама, омаловажавањима и лажима. Јер док се целокупна Звездашка јавност међусобно константно препире о томе ко нам је крив, да ли је крив, да ли смо криви сами, да ли нам је крив неко са стране, да ли нам је судија помогао, да ли је одмогао, да ли смо продали утакмицу, да ли смо требали да сменимо тренера, док нам бивши и садашњи функционери веселе јавност међусобним оптужбама, док нам истински асови избегавају да сврате у клуб, они сви до једног раде у истом циљу. Од руководства, тренера, играча, бивших асова, навијача до новинара који прате Партизан сви раде у циљу да се попењу на ВРХ, а зна се ко са тог врха једном за свагда треба да се свргне и зато се не бирају средства. Интересантно је да су њихови навијачи разједињени по свим питањима осим по једном, по питању пљувања Црвене звезде. Сто пута поновљена лаж постаје истина, а они су увек били папагаји, па им није страно да понављају.
Ми смо духом увек били већи од њих и управо тај дух нам даје луксуз да можемо да водимо међусобне горе наведене контруктивне расправе, за боље свог клуба, а да на ове ствари које они раде гледамо по мало и са подсмехом. Међутим, и то треба да има границе. Не смемо ми константно да се циганишемо док неки други раде посао. И ово се најпре односи на функционере који воде наш клуб. Не кажем да треба по сваку цену сви да се уједињујемо као они, поготово што сматрам да има примерака као што су Пикси и Лукић којима треба заувек затворити врата Маракане, јер су управе са њима на челу највише сахраниле клуб. Слично мислим и за Синишу Михајловића чији однос према клубу је криминалан. Али треба вратити господство, а то подразумева да се све међусобне размирице до евентуалне коначне одлуке морају решавати ван домашаја медија и јавности. Треба знати са ким имамо посла, а да у духом посрнулом друштву каква је Србија данас, ово што они раде на жалост пролази.
И за крај желим да напоменем да ни једним словом овог текста нисам желео да направим алиби за наше, са пар година изузетака, двадесетогодишње посртање. Сматрам да смо за све лоше што нам се десило највећим делом сами криви, јер смо дуго живели на ловорикама светске славе и нисмо имали спреман одговор како на пораст фудбалског квалитета противника, тако и на неке нефудбалске ствари какве су између осталих и ове. Овај текст је написан са циљем да се покаже како неки други извртањем историје себи праве причу и потребне залихе за наредних двадесетак година. Зато Циганијо, памет у главу!