04-08-2013, 02:17 PM
Добро је да смо за почетак установили да једино чега треба да се плашимо је сами од себе. Али ја ни ту не видим разлога за страх. Чега да се плашимо? Новог разочарења? Што рече мајор Гавриловић у оном говору, ''ми не треба да се плашимо за своје животе јер они више не постоје''. Преведено на нашу ситуацију, мало ли смо пута ударили оном ствари о ледину да би се сада плашили новог разочарења. Ја знам да ћу на наредну утакмицу поћи са много више елана него на неке претходне. Част свим другим навијачким аспектима, али онај адреналин који долази са императивом победе је нешто од чега би један навијач требао да се најежи. Свестан сам да се ради о психи младих момака, фудбалера, оптерећених мањком самопоуздања, притиском играња у великом клубу, финансијским проблемима, али када би се део тог адреналина пренео на њих чудо не би било немогуће.