04-02-2013, 02:00 PM
Поштоване Кафеџије,
прво желим све да вас поздравим и да се јавим да ћу поново сарађивати са свима вама после дужег одсуства. Ево објавићу, по мени, позитивну вест да је председник рукометног клуба, Игор Бутулија, поднео оставку на своју функцију. Надам се да ово не значи и обавезно повлачење Ненада Перунучића. Иако овај двојац многи трпају у исти кош, између њих двојице постоји огромна разлика. Док је Бутулија своје Звездаштво углавном промовисао запаљивим говорима, а мало чињењем, Перуничић је заврнуо рукаве и предано радио са овом децом којима се чинила невиђена неправда у виду одузимања бодова. Саопштење Игора Бутулија које су објавили готово сви медији ћу пренети у целости:
“Обавештавам Вас да подносим оставку на функцију председника Управног одбора РК Црвена звезда. Овим чином у садашњој ситуацији желим да скренем пажњу да најзад треба учинити значајне кораке, који ће поправити материјални положај рукометног клуба и да на овај начин изразим свој протест због одузимања 8 бодова рукометном клубу од стране појединаца у РСС, којима управља ауторитарни председник РСС Марјановић. Такво одузимање бодова је јединствен случај, досад незабележен у нашем и европском спорту.
Пре него што сам постао председник клуба, у пролеће прошле године, био сам три године тренер и за то време Звезда је два пута била друга у првенству и у Купу. За то време створено је пет, шест играча, који су од омадинаца постали стандардни првотимци и већина њих су сада репрезентативци наше земље. Доведени су и неки млади играћи из других кубова, који су велика перспектива клуба и нашег рукомета, оформљена је омладинска школа, које раније није било и сл.
Клуб је у то време био у врло тешком материјалном положају и као тренер, много сам се ангажовао на обезбеђивању финансијских средстава, путем донација и спонзорства. То је, можда, и био повод, што су поједини људи из клуба инсистирали да преузмем функцију председника, што сам после одређених консултација и прихватио.
За ово време, колико сам председник, укупни приходи које је клуб остварио, углавном путем донација и спонзорства, су били већи него расходи, који су створени у овом периоду. Проблем су постали дугови од раније, пре свега према бившим играчима. Све време док сам био председник, стално смо били у маказама између обавеза према бившим играчима и обавезама према актуелним играчима који су играли. Ако се не исплаћују обавезе према бившим играчима, РСС је одузимао бодове, што и сада чини, а ако се не исплаћује играчима, који играју, они су цак и у штрајк ступали. Ипак и у таквој ситуацији, враћен је један део старих дугова, али не довољно.
Много пута и када сам изабран и у јуну и у септембру и више пута касније , имали смо директна обраћања и уверавања од одговорних лица да ћемо добити донације и неке спонзоре, али од свега тога није било ниста.
Од малена сам формиран као спортиста. Већ са 12 година, почео сам да играм рукомет у Црвеној звезди. Са Звездом сам био кадетски, омладински и сениорски првак насе земље. Са Звездом сам био и у полуфиналу Купа купова Европе, што је за садашње насе клубове незамисливо. Тешко да био који спортиста мозе да схвати и прихвати да може бити лажних обецања, а било их је много. Морам признати да сам, показало се , наивно верујући, да це се обећања о донацијама и спонзорству испунити, и сам сам преносио играчима обећања да ће бити исплаћени, а показало се да то није био могуће. Остало ми је да се извиним играчима, сто смо ми у клубу давали њима обећања, а нисмо их могли испунити, зато што други нису испунили обећања према Звезди.
Врхунац наведене атмосфере су одлуке тзв. Одбора за хитна питања нашег фудбалског клуба, који је пре пар дана расподелио средства добијена од Гаспрома. У више наврата уверавани смо да ће део средстава припасти и рукометном клубу. Разговарао сам о томе и са господином Човићем и имао сам утисак да са разумевањем схвата ситуацију у рукометном клубу. Разумео бих да су сва средства остала у фудбалском клубу. Али кад је део тих средстава подељен другим клубовима, највисе кошаркашком клубу, без средстава за рукометни клуб, а што је раније увек обећавано, информација за све нас у рукомету биа је разочаравајућа.
Као звездаш од малих ногу, увек сам навијао за све клубове СД Црвена звезде. Солидарност између клубова СД Црвене звезде је нешто најнормалније. Када сам својевремено као рукометаш Звезде од стране капитена свих кубова Црвене звезде изабран за спортисту године СД, то ме је испунило поносом, који и сада траје у мени.
РК Црвена звезда је одувек имао одличне односе са другим клубовима и Звездиној породици клубова, а златни период био је сарадња са фудбалским клубом у време када су њим управљали велики спортски асови Драган Џајић И Владимир Цветковић.
Молио бих да се формира одговарајућа радна група како би се извршиле припреме за кадровска решења у рукометном клубу.''
прво желим све да вас поздравим и да се јавим да ћу поново сарађивати са свима вама после дужег одсуства. Ево објавићу, по мени, позитивну вест да је председник рукометног клуба, Игор Бутулија, поднео оставку на своју функцију. Надам се да ово не значи и обавезно повлачење Ненада Перунучића. Иако овај двојац многи трпају у исти кош, између њих двојице постоји огромна разлика. Док је Бутулија своје Звездаштво углавном промовисао запаљивим говорима, а мало чињењем, Перуничић је заврнуо рукаве и предано радио са овом децом којима се чинила невиђена неправда у виду одузимања бодова. Саопштење Игора Бутулија које су објавили готово сви медији ћу пренети у целости:
“Обавештавам Вас да подносим оставку на функцију председника Управног одбора РК Црвена звезда. Овим чином у садашњој ситуацији желим да скренем пажњу да најзад треба учинити значајне кораке, који ће поправити материјални положај рукометног клуба и да на овај начин изразим свој протест због одузимања 8 бодова рукометном клубу од стране појединаца у РСС, којима управља ауторитарни председник РСС Марјановић. Такво одузимање бодова је јединствен случај, досад незабележен у нашем и европском спорту.
Пре него што сам постао председник клуба, у пролеће прошле године, био сам три године тренер и за то време Звезда је два пута била друга у првенству и у Купу. За то време створено је пет, шест играча, који су од омадинаца постали стандардни првотимци и већина њих су сада репрезентативци наше земље. Доведени су и неки млади играћи из других кубова, који су велика перспектива клуба и нашег рукомета, оформљена је омладинска школа, које раније није било и сл.
Клуб је у то време био у врло тешком материјалном положају и као тренер, много сам се ангажовао на обезбеђивању финансијских средстава, путем донација и спонзорства. То је, можда, и био повод, што су поједини људи из клуба инсистирали да преузмем функцију председника, што сам после одређених консултација и прихватио.
За ово време, колико сам председник, укупни приходи које је клуб остварио, углавном путем донација и спонзорства, су били већи него расходи, који су створени у овом периоду. Проблем су постали дугови од раније, пре свега према бившим играчима. Све време док сам био председник, стално смо били у маказама између обавеза према бившим играчима и обавезама према актуелним играчима који су играли. Ако се не исплаћују обавезе према бившим играчима, РСС је одузимао бодове, што и сада чини, а ако се не исплаћује играчима, који играју, они су цак и у штрајк ступали. Ипак и у таквој ситуацији, враћен је један део старих дугова, али не довољно.
Много пута и када сам изабран и у јуну и у септембру и више пута касније , имали смо директна обраћања и уверавања од одговорних лица да ћемо добити донације и неке спонзоре, али од свега тога није било ниста.
Од малена сам формиран као спортиста. Већ са 12 година, почео сам да играм рукомет у Црвеној звезди. Са Звездом сам био кадетски, омладински и сениорски првак насе земље. Са Звездом сам био и у полуфиналу Купа купова Европе, што је за садашње насе клубове незамисливо. Тешко да био који спортиста мозе да схвати и прихвати да може бити лажних обецања, а било их је много. Морам признати да сам, показало се , наивно верујући, да це се обећања о донацијама и спонзорству испунити, и сам сам преносио играчима обећања да ће бити исплаћени, а показало се да то није био могуће. Остало ми је да се извиним играчима, сто смо ми у клубу давали њима обећања, а нисмо их могли испунити, зато што други нису испунили обећања према Звезди.
Врхунац наведене атмосфере су одлуке тзв. Одбора за хитна питања нашег фудбалског клуба, који је пре пар дана расподелио средства добијена од Гаспрома. У више наврата уверавани смо да ће део средстава припасти и рукометном клубу. Разговарао сам о томе и са господином Човићем и имао сам утисак да са разумевањем схвата ситуацију у рукометном клубу. Разумео бих да су сва средства остала у фудбалском клубу. Али кад је део тих средстава подељен другим клубовима, највисе кошаркашком клубу, без средстава за рукометни клуб, а што је раније увек обећавано, информација за све нас у рукомету биа је разочаравајућа.
Као звездаш од малих ногу, увек сам навијао за све клубове СД Црвена звезде. Солидарност између клубова СД Црвене звезде је нешто најнормалније. Када сам својевремено као рукометаш Звезде од стране капитена свих кубова Црвене звезде изабран за спортисту године СД, то ме је испунило поносом, који и сада траје у мени.
РК Црвена звезда је одувек имао одличне односе са другим клубовима и Звездиној породици клубова, а златни период био је сарадња са фудбалским клубом у време када су њим управљали велики спортски асови Драган Џајић И Владимир Цветковић.
Молио бих да се формира одговарајућа радна група како би се извршиле припреме за кадровска решења у рукометном клубу.''