12-02-2012, 12:03 AM
(This post was last modified: 12-02-2012, 12:09 AM by Red Star Forever.)
Волео бих да је ово треће полувреме изазвано добром игром, победом, приближавањем на -3 и надом за освајањем толико очекиване титуле... Али, кад после још једног непланираног пораза, лоше игре и расула на терену, Север крене да се "спрда" десет минута пред крај, пева песме које "величају" игру екипе, узвикује оле на додавања наших играча, аплаудира ретким шутевима на гол... па на том Северу остане пар хиљада људи после утакмице и пева ко да се ради о прославви титуле, шта рећи о томе?! Може ли се та љубав уопште описати, објаснити, показати једним youtube снимком??! Ма јооок... То мораш да видиш, да доживиш, да учествујеш у томе!
Тешко је уопште и писати о данашњем навијању... Шок за шоком смо доживљавали на терену... На трибинама након голова сваки пут све јаче и гласније, али "балон" је у неком моменту морао и да се издува... Превише је туге преживела ова генерација Делија, превише неуспеха и бродолома... Људи смо, имамо срце, стигао нас је умор, просто је било немогуће навијати како знамо и умемо свих 90 минута кад знаш да ти дајеш свој максимум а онај куртон на терену је мислима у неком Театру и ђоком у некој фуфи која га очекује након утакмице... И наравно, далеко од тога да смо били лоши, пуно стандардних песама је отпевано како треба, подсетили смо се неких заборављених, рекли шта мислимо о Хагу и дешавањимa везано за исти, направили кореографију Џајић за председника, пароле, имали пуно пиротехнике, феноменалну шарпату...
Али инат који је прорадио у последњих десет минута и показао сву нашу духовитост и љубав према Звезди, довео нас је и до трећег полувремена које је у потпуности, по ко зна који пут, оправдало сада већ чувену ДОК ЦИГАНИ ТЕБИ ПЕВАЈУ... Као што рекох на почетку, тешко се може се то разумети, само могу да гледају... И фирма је овог пута имала ту срећу да види део тога... У овом тренутку нам остаје да се надамо да ће зимске промене свим Звездашима донети најзад и пролећне радости, а наша Звезда мора да зна једно... Док смо ту, а бићемо ту заувек, Са нама се може све што се пожели!
Тешко је уопште и писати о данашњем навијању... Шок за шоком смо доживљавали на терену... На трибинама након голова сваки пут све јаче и гласније, али "балон" је у неком моменту морао и да се издува... Превише је туге преживела ова генерација Делија, превише неуспеха и бродолома... Људи смо, имамо срце, стигао нас је умор, просто је било немогуће навијати како знамо и умемо свих 90 минута кад знаш да ти дајеш свој максимум а онај куртон на терену је мислима у неком Театру и ђоком у некој фуфи која га очекује након утакмице... И наравно, далеко од тога да смо били лоши, пуно стандардних песама је отпевано како треба, подсетили смо се неких заборављених, рекли шта мислимо о Хагу и дешавањимa везано за исти, направили кореографију Џајић за председника, пароле, имали пуно пиротехнике, феноменалну шарпату...
Али инат који је прорадио у последњих десет минута и показао сву нашу духовитост и љубав према Звезди, довео нас је и до трећег полувремена које је у потпуности, по ко зна који пут, оправдало сада већ чувену ДОК ЦИГАНИ ТЕБИ ПЕВАЈУ... Као што рекох на почетку, тешко се може се то разумети, само могу да гледају... И фирма је овог пута имала ту срећу да види део тога... У овом тренутку нам остаје да се надамо да ће зимске промене свим Звездашима донети најзад и пролећне радости, а наша Звезда мора да зна једно... Док смо ту, а бићемо ту заувек, Са нама се може све што се пожели!
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "