ФК Црвена звезда 2012/13

[CEBEP]

Одлична анализа.

Извор: Спортал

Gde su Zvezdina deca?


Nedavni osvrt trenera i učitelja aktuelne generacije crveno-belih, Aleksandra Jankovića, ujedno i opomena, o "izgubljenoj generaciji '92", je još jedna bolna tema u Ljutice Bogdana i zapravo vapaj za dragocenostima koja su sada nakit i potencijalna dobra zarada u rukama drugih. Zvezdina "školjka" poslednjih godina proizvodi sve manje bisera, a i oni koji zakucaju na vrata prvog tima, kao po pravilu budu potcenjeni i "slobodni u izboru nove sredine" i retko nastavljaju da se usavršavaju u svojoj kući. I tako godinama... Najtužnije, za crveno-bele naravno, je činjenica da se svi ti daroviti mladići, po odlasku, afirmišu u manjim sredinama od Zvezde, a zaslužuju njen dres.

Iako su iz kancelarija našeg najvećeg stadiona stizale glasne najave o reorganizaciji omladinske škole, kao esenciji kluba, postavljanju iste na zdrave osnove, te prelazak na ozbiljan sistemski rad i, naposletku, proizvodnji igrača za prvi tim, cela ta priča se, za sada, ne ostvaruje po planu. Trenutno u prvom timu, od igrača koji su "skinuti sa trake" omladinske škole, prisutan je samo Srđan Mijailović sa značajnijom ulogom u igri seniora. Ipak, sada već "A" reprezentativac Srbije je lansiran u pogon prvotimaca u vreme dok je još Prosinečki brinuo o ekipi i to na početku njegovog mandata, a i to je malo i premalo za klub čiju školu decenijama pohađa na stotine dečaka. Od tada, mrka kapa...        

Jankoviću su na raspolaganju, osim Mijailovića, Savićević, Spajić, Simić i Čikić, doduše svi oni na marginalnim pozicijama, u ovom trenutku prilično daleko od toga da ih u dogledno vreme vidimo da preuzmu ozbiljnu ulogu na nekoj od pozicija. Što ne znači da neće sledeće sezone, mada nismo baš sigurni u to, iskustveno govoreći.

Navodeći primer Gorana Čaušića, a on nije usamljen, naprotiv, ima ih "ne zna im se broj", Janković nije propustio da istakne krupne greške koje su ova i neke prethodne uprave kluba pravile u proceni mladih igrača koji su, možda ne po svim parametrima, ali ipak vredeli, a nisu dočekali da zaigraju u prvom sastavu.

- To je tema za razmišljanje, zašto je otišao on (Čaušić), kao i mnogi drugi iz generacije '92, koja će vrlo brzo biti okosnica mlade reprezentacije i koja je bila formirana u Crvenoj zvezdi. Dmitrović, Rogač, Čaušić, Ćosić, Mrkela, Despotović, Đuričić... To su sedam igrača koji su ponikli u Zvezdi, a koji nisu igrali za Zvezdu. To je generacija koja je u takmičenju do 19 godina bila druga u Evropi. Mi, dakle, imamo celu generaciju koju smo izgubili, generaciju '92 koja ne postoji u Zvezdi i mi sada gledamo kako se oni malo po malo afirmišu. Ranko Stojić je bio tu kada smo mi te igrače škartirali i sve ih je pokupio. Sutra kad dođe spisak za sledeću mladu reprezentaciju, i kada se svi oni pojave na njemu, a pritom igraju standardno u svojim klubovima, javiće se neki i reći: "Stojić gura svoje igrače u reprezentaciju". To su budalaštine! - rekao je Zvezdin trener.

Jedan od najsvežijih primera nebrige kluba o svojoj deci je Đorđe Despotović, od prethodne sezone napadač Spartaka, a od ove prava udarna pesnica subotičkog tima za koga u Zvezdi nisu imali strpljenja, pa su ga se lako odrekli. I sada se kaju. Ili Ognjen Ožegović, dve godine mlađi napadač, koji se kali u Banatu. Pa, niko me ne može ubediti da su Eli Babalj i Natanijel Asamoa kvalitetniji igrači od tandema prethodno navedenih. Ili, recimo, desni bek Stojković, trenutno na pozajmici u Kolubari. I mnogi pre njih.

Janković je vrlo dobro locirao problem sa kojim se danas susreću i mladi fudbaleri, a koji je i problem za klubove, i kakvi sve izazovi stoje pred tinejdžerima, čak i dok su daleko od ulaska u seniorski tim.

- Uzroke možemo potražiti u mlađim kategorijama. Konkretno, deca od 12 ili 13 godina već imaju svoje menadžere i okruženje koje je oko njih, roditelji, menadžeri, prijatelji ih svojim prisustvom i komentarisanjem njihovih igara nijednog momenta ne navode na preispitivanje, već ih tapšu po ramenu. I kada ti momci kasnije odigraju dobru utakmicu, onda ih svi tapšu po ramenu i kažu im da vrede 20 miliona i kako treba da idu u Juventus, Čelsi, Mančester... Kada odigraju loše, onda ih zagrle i kažu: "Dobro, nije bilo sjajno, ali nemaš sa kim da igraš, ne možeš sve sam". I onda, godinama, kroz svaku njegovu utakmicu javlja se isti fenomen – milioni, Čelsi, skauti, slava... Dete u određenom momentu batali i školu, jer vidi sebe u nekom svetskom fudbalu, ali kroz sve to ne nauči da se preispituje i da pogleda utakmicu kroz svoju grešku, da shvati gde može da napreduje.

A, da bi dete, mladi igrač koji ima potencijala da jednog dana kroči na veliku scenu, zdravo mogao da se razvija, potrebna mu je svaka moguća zaštita, mir, pažnja, kritika, odrastanje uz prave vrednosti i ljubav prema igri pre svega, a ne prema onome što će dobiti kao nagradu ako uspe, kola, vile... U tom smislu klub snosi veliku, ako ne i najveću odgovornost, da decu izvede na pravi put.  

- Sve potiče odatle, od mlađih kategorija. Ceo taj omladinski staž je tako koncipiran da se u određenom vremenskom periodu i uzrastu određene stvari razvijaju bolje nego bilo šta drugo. To je strategija o kojoj je teško govoriti, jer ne postoji kontinuitet ni na jednom nivou u klubu. Ne postoji kontinuitet ni u rukovođenju klubom, niti u rukovođenju prvim timom, ni omladinskom školom, jer se sve brzo menja. Postoje mnogi modeli, a klub treba da se opredeli za jedan - jasna je vizija Zvezdinog trenera. Da li će biti sprovedena u praksi, pokazaće vreme.

Osim navedene problematike u razvoju igrača, Zvezda ima dodatnu poteškoću, jer nema rezultat poslednjih godina i to je jedan od glavnih razloga zbog kojih nema ni vremena da čeka svoju decu. A želi trofeje po svaku cenu i pa čak i po cenu lakog odricanja od talenata, čije pozicije u prvom timu zauzimaju već formirani igrači iz drugih sredina, neretko nedokazanog kvaliteta.