08-24-2012, 07:55 AM
(This post was last modified: 08-24-2012, 07:58 AM by Red Star Forever.)
Иако резултат 0:0 не обећава пуно, после дуго времена Мараканом се заорило Идемо даље! Зашто, како? Па једноставно... У једном од најтежих момената по клуб, године суше у Европи, године без титуле, године са турбуленцијама у клубу, одласцима тренера, играча, па и несталних управа (до "скоро"), одлазак легенде 3 дана пред важан дуел, пуно незадовољних и спремних да окрену леђа Звезди, а онда дође та утакмица и деси се експлозија емоција, грмљавина какву само Маракана може да произведе... И најзад, играчи на терену то осете и врате невероватном борбеношћу, пожртвованошћу, жељом и хтењем... Па како онда да их не наградимо аплаузом и повицима да Идемо даље?!
И пре почетка утакмице осећао се набој на свим трибинама... Онај позитиван, али са пуно неизвесности куда ће та силна енергија да се усмери и спроведе... Мислим да је већини ово био први пут да дођу на стадион са једним сазнањем и једном жељом... Знамо да је противник бољи и да тешко можемо нешто да урадимо, знамо и да наши играчи нису Бог зна шта, знамо и за све претходно изречене проблеме, али желимо да сви заједно са њима јуначки и храбро "изгинемо" па шта буде...
Ограду Севера је красио транспарент Са свих страна грми Маракана! И стварно, громови и муње, наизменично у црвеним бојама са белом позадином и у белој боји са црвеном позадином, смењивали су се на свим трибинама нашег стадиона... Север, Исток, Југ и Запад претворили су се у једно... Уз Пуне трибине направљена је грмљавина која је пореметила све што се налазило у широком кругу око стадиона...
Настављено је даље са стандардним репертоаром и свака песма је у првом полувремену била гласнија и боља од оне претходне... По зими киши, Од рођења мог, Нек се Маракани врате славни дани, дозивања са све три трибине, Када Звездо играш Ти, Још једна победа и титула, Ууу Ааа Звезда... За то време на терену борба прса у прса, наш млади тим ношен феноменалном подршком равноправно се борио са много скупљом и реално много бољом екипом...
Други део игре, наравно песма не престаје... Можда, али само можда средином полувремена долази до малог али не превише приметног пада... Нису сви били укључени у певање, али убрзо се и то поправља и до краја утакмице грмљавина не престаје да опседа Маракану... Уз Ајде играј и бори се, Маракана дал је пуна, И када губимо и када водимо, Публика је твоја најлуђа на свету (баш се дуго певала ова песма и сјајно је звучала) и многе друге, није било посустајања, како на трибинама тако и на терену...
Током првог полувремена Север није пропустио да се паролом захвали легенди вољеног клуба: "Просинечки, хвала ти за снагу и енергију коју си унео у клуб, врата Звезде су ти увек отворена!" Пропраћена је овацијама целог стадиона, сви су били на ногама и поздрављали бившег тренера који је као што је и обећао седео у ложи и пратио игру свог клуба и момака које је до јуче водио и у добру и у злу...
Такође, и новом тренеру је послата порука паролом са Севера: "Кад је најтеже прави Звездаши су ту! Сале буди добар тренер као што си Звездаш!"
На крају, иако није било голова, сходно свему претходном речено играчи су испраћени песмом, аплаузом и повицима Идемо даље! Идемо Делије, сада је време да се спремамо да нас буде што више у Бордоу и да још једном пружимо подршку каква се не виђа на европским стадионима ових дана...
И пре почетка утакмице осећао се набој на свим трибинама... Онај позитиван, али са пуно неизвесности куда ће та силна енергија да се усмери и спроведе... Мислим да је већини ово био први пут да дођу на стадион са једним сазнањем и једном жељом... Знамо да је противник бољи и да тешко можемо нешто да урадимо, знамо и да наши играчи нису Бог зна шта, знамо и за све претходно изречене проблеме, али желимо да сви заједно са њима јуначки и храбро "изгинемо" па шта буде...
Ограду Севера је красио транспарент Са свих страна грми Маракана! И стварно, громови и муње, наизменично у црвеним бојама са белом позадином и у белој боји са црвеном позадином, смењивали су се на свим трибинама нашег стадиона... Север, Исток, Југ и Запад претворили су се у једно... Уз Пуне трибине направљена је грмљавина која је пореметила све што се налазило у широком кругу око стадиона...
Настављено је даље са стандардним репертоаром и свака песма је у првом полувремену била гласнија и боља од оне претходне... По зими киши, Од рођења мог, Нек се Маракани врате славни дани, дозивања са све три трибине, Када Звездо играш Ти, Још једна победа и титула, Ууу Ааа Звезда... За то време на терену борба прса у прса, наш млади тим ношен феноменалном подршком равноправно се борио са много скупљом и реално много бољом екипом...
Други део игре, наравно песма не престаје... Можда, али само можда средином полувремена долази до малог али не превише приметног пада... Нису сви били укључени у певање, али убрзо се и то поправља и до краја утакмице грмљавина не престаје да опседа Маракану... Уз Ајде играј и бори се, Маракана дал је пуна, И када губимо и када водимо, Публика је твоја најлуђа на свету (баш се дуго певала ова песма и сјајно је звучала) и многе друге, није било посустајања, како на трибинама тако и на терену...
Током првог полувремена Север није пропустио да се паролом захвали легенди вољеног клуба: "Просинечки, хвала ти за снагу и енергију коју си унео у клуб, врата Звезде су ти увек отворена!" Пропраћена је овацијама целог стадиона, сви су били на ногама и поздрављали бившег тренера који је као што је и обећао седео у ложи и пратио игру свог клуба и момака које је до јуче водио и у добру и у злу...
Такође, и новом тренеру је послата порука паролом са Севера: "Кад је најтеже прави Звездаши су ту! Сале буди добар тренер као што си Звездаш!"
На крају, иако није било голова, сходно свему претходном речено играчи су испраћени песмом, аплаузом и повицима Идемо даље! Идемо Делије, сада је време да се спремамо да нас буде што више у Бордоу и да још једном пружимо подршку каква се не виђа на европским стадионима ових дана...
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "