03-11-2012, 10:13 PM
"Лако" до посла!?
Милан Новичић
Како, после транзиције, изгледа потрага за послом у Србији?
![[Image: pre-teksta.jpg]](http://www.dverisrpske.com/pictures/pre-teksta.jpg)
Многи од нас знају како је некада било, сви знамо како је данас. Шта ће нашу децу чекати у будућности?
Радиле су некад и некако наше фабрике до тренутка када је у нашу отаџбину уведена институција приватизације. Да се разумемо одмах на почетку. Нисам ја никако против приватизација, али код нас се приватизовало и оно што је требало, и оно што није. Многи су се обогатили тада у том трагне-франге поступку. Уместо да наша држава прода оно што није вредело и на тај начин оживи посрнула предузећа, она је „купцима“ понудила и успешна предузећа које су отишле међу првима. Цементаре, пиваре, млинови, фабрике прераде хране, итд. Примера је безброј. Оне мање успешне још увек чекају нове власнике или су тотално ликвидиране. Интересантан је пример ових ликвидираних – угашених које су имале своје купце. Шта се ту догађало показаћу на два случаја. На њиховом примеру ћу доказати како функционишу Уједињени Монополи Србије.
Инекс Радулашка Београд
Некада успешно предузеће. Израђивали су опрему (полице, сталаже, пултове,...) за трговине, магацине, пумпе итд. Седиште и производња на Карабурми. Када је купљена није била у ликвидацији и радила је сасвим пристојно. Након приватизације радници су је постепено напуштали, да би на крају производња била пресељена у круг панчевачке Утве! Земља на Карабурми је остала „слободна“. Некада индустријско земљиште, ко зна у чијем власништву, је претворено чаробним штапићем у грађевинско и на том месту данас имамо стамбени комплекс! У међувремену је Радулашка банкротирала. Број запослених 0.
Клупко Панчево
Становници овог града добро познају локацију фабрике. Пешице до центра града би Вам требало 20так минута лаганог хода (можда и мање). Предузеће је било у ликвидацији. Купац по закону није имао никаквих обавеза према истом. На том месту данас можете видети огроман трговински центар. Зида се још један поред, а колико сам видео на новом пројекту, у наставку ће бити зидане куће са оградама и базенима унутар њих (вероватно за социјалне случајеве). Искрено речено овде су неки људи нашли запослење. Али где? У трговини. У тим трговинама је све мање и мање робе коју ми производимо!
Докази и закључци деловања Уједињених Монополиста се сами намећу. Тајкуни купе предузеће (упропашћено или га сами упропасте). Повежу се са локалним извршиоцима власти. У Јавним предузећима, а у овом случају то су Дирекције за изградњу и уређивање градског земљишта, је по „сили закона“ запослен њихов страначки кадар. Направи се нов генерални урбанистички план (који се у овом времену мења сваки час), оде на усвајање локалној скупштини где већ седе партијски другови. Све је чисто и уредно. Нико неће одговарати по сили Закона.
Сетих се овде једног вица. Питао отац сина чиме планира да се бави и шта ће ради у будућности? „Озбиљно размишљам о послу у организованом криминалу. Само се још увек нисам одлучио да ли ћу радити у владином или невладином сектору“!
Жалимо се тако ја и једна моја пријатељица једно другом у вези запослења. Где би и шта би могли радити. Она аналитичар, ја машинац. Похвали се она да је била на једном разговору. Замислите! Тражили су јој возачку дозволу. Не знам како сам се суздржао да не пукнем од смеха. Увек у муци ударим на шалу. Кажем јој да су можда желели да вози компјутере. Куд се и нашалих? Добро ме није ударила ногом посред носа. „Још и се шалиш. Вероватно су хтели мене да „возају““, рече ми. Уједох се за језик. Сетих се своје муке и својих „интервјуа“ (пази израза, као да ћу у новинама или телевизији да изађем) за посао.
Није тачно да у Србији нема конкурса за нова радна места. Посетите сајтове Инфостуд, Бољи посао, Нађи посао, Послови или Лако до посла. Прво што ће те да приметите да је да су огласи барем једно 5÷15% на страним језицима. Наравно да је ствар опште културе познавање још једног језика. Такође сам сигуран и да има радних места која то захтевају. Само више нисам сигуран да ли се налазим у Енглеској или Србији где је званичан језик српски, а званично писмо ћирилица? Шта тек рећи о захтевима који ових дана стижу из Суботице да се у тамошњем окружењу и енглески уведе као обавезан језик у школу, јер се деца не разумеју!?
Ако и нисте неки експерт за језик, услед потребе конкурисања на радна места на којима се и не тражи познавање страног језика, сигурно ће Вам требати преводилац. Ево неких примера радних места: Accounting Supervisor, Reporting and Performance Monitoring Specialist, Business Inteligence Developer, Build inžinjer (ово ми је јасно делимично), Commercial Lawyer, itd.
Типичан оглас
Још интересантнији су Вам садржаји огласа. Они као да преписују једни од других. Типичан оглас (без обзира на радно место):
Услови:
- Потребна ССС или ВСС
- Знање енглеског језика и рада на рачунару
- Возачка дозвола
- Рад у тиму
- Комуникацијске и преговарачке способности
Нудимо:
- Пуно радно време
- Рад у динамичком окружењу
- Спремност за рад под притиском
- Спремност на прековремени рад
Нигде не говоре о обавезама послодавца. О плаћању социјалног и здравственог. У последње време предузећа чак и избегавају плаћање обавезног осигурања, тако да иако доживите неку не дај Боже несрећу, немојте рачунати на исплату одштете. И то не од стране послодавца, већ од осигуравајуће куће.
Читам ове огласе и лакше ми је да се смејем него да плачем од муке. Замишљам неку особу која конкурише на радно место у боље опремљеној дигитализованој производњи. Тамо постоје обично три дугмета. Зелено, жуто и црвено, а они од будућег кандидата очекују познавање рада на рачунару? Вероватно би тај морао знати притиснути тачан тастер! Или будућег трактористу у неком ПИКу са знањем механике. Не вуче бре тај тракториста резервне делове са собом! Ту су свакако и вариоци који морају имати возачку дозволу, јер возе колица на којима су боце са аргоном и кисеоником. Жалосно, али истинито! Добро. Можда сам мало претерао са овим вариоцима, али желим да схватите поенту приче.
Све је мање и мање радних места које су везане за производњу. Нисам сигуран шта ће у скоријој будућности ови трговци, рачуновође, дилери и остали радити. Да до подне продају робу, осигурање, телефоне и др. туристима, а од подне да купују једни од других? И да се вратим на почетак наше приче.
Шта ли ће наша деца радити у будућности?
: Милан Новичић
Извор:Двери покрет за живот Србије
Милан Новичић
Како, после транзиције, изгледа потрага за послом у Србији?
Многи од нас знају како је некада било, сви знамо како је данас. Шта ће нашу децу чекати у будућности?
Радиле су некад и некако наше фабрике до тренутка када је у нашу отаџбину уведена институција приватизације. Да се разумемо одмах на почетку. Нисам ја никако против приватизација, али код нас се приватизовало и оно што је требало, и оно што није. Многи су се обогатили тада у том трагне-франге поступку. Уместо да наша држава прода оно што није вредело и на тај начин оживи посрнула предузећа, она је „купцима“ понудила и успешна предузећа које су отишле међу првима. Цементаре, пиваре, млинови, фабрике прераде хране, итд. Примера је безброј. Оне мање успешне још увек чекају нове власнике или су тотално ликвидиране. Интересантан је пример ових ликвидираних – угашених које су имале своје купце. Шта се ту догађало показаћу на два случаја. На њиховом примеру ћу доказати како функционишу Уједињени Монополи Србије.
Инекс Радулашка Београд
Некада успешно предузеће. Израђивали су опрему (полице, сталаже, пултове,...) за трговине, магацине, пумпе итд. Седиште и производња на Карабурми. Када је купљена није била у ликвидацији и радила је сасвим пристојно. Након приватизације радници су је постепено напуштали, да би на крају производња била пресељена у круг панчевачке Утве! Земља на Карабурми је остала „слободна“. Некада индустријско земљиште, ко зна у чијем власништву, је претворено чаробним штапићем у грађевинско и на том месту данас имамо стамбени комплекс! У међувремену је Радулашка банкротирала. Број запослених 0.
Клупко Панчево
Становници овог града добро познају локацију фабрике. Пешице до центра града би Вам требало 20так минута лаганог хода (можда и мање). Предузеће је било у ликвидацији. Купац по закону није имао никаквих обавеза према истом. На том месту данас можете видети огроман трговински центар. Зида се још један поред, а колико сам видео на новом пројекту, у наставку ће бити зидане куће са оградама и базенима унутар њих (вероватно за социјалне случајеве). Искрено речено овде су неки људи нашли запослење. Али где? У трговини. У тим трговинама је све мање и мање робе коју ми производимо!
Докази и закључци деловања Уједињених Монополиста се сами намећу. Тајкуни купе предузеће (упропашћено или га сами упропасте). Повежу се са локалним извршиоцима власти. У Јавним предузећима, а у овом случају то су Дирекције за изградњу и уређивање градског земљишта, је по „сили закона“ запослен њихов страначки кадар. Направи се нов генерални урбанистички план (који се у овом времену мења сваки час), оде на усвајање локалној скупштини где већ седе партијски другови. Све је чисто и уредно. Нико неће одговарати по сили Закона.
Сетих се овде једног вица. Питао отац сина чиме планира да се бави и шта ће ради у будућности? „Озбиљно размишљам о послу у организованом криминалу. Само се још увек нисам одлучио да ли ћу радити у владином или невладином сектору“!
Жалимо се тако ја и једна моја пријатељица једно другом у вези запослења. Где би и шта би могли радити. Она аналитичар, ја машинац. Похвали се она да је била на једном разговору. Замислите! Тражили су јој возачку дозволу. Не знам како сам се суздржао да не пукнем од смеха. Увек у муци ударим на шалу. Кажем јој да су можда желели да вози компјутере. Куд се и нашалих? Добро ме није ударила ногом посред носа. „Још и се шалиш. Вероватно су хтели мене да „возају““, рече ми. Уједох се за језик. Сетих се своје муке и својих „интервјуа“ (пази израза, као да ћу у новинама или телевизији да изађем) за посао.
Није тачно да у Србији нема конкурса за нова радна места. Посетите сајтове Инфостуд, Бољи посао, Нађи посао, Послови или Лако до посла. Прво што ће те да приметите да је да су огласи барем једно 5÷15% на страним језицима. Наравно да је ствар опште културе познавање још једног језика. Такође сам сигуран и да има радних места која то захтевају. Само више нисам сигуран да ли се налазим у Енглеској или Србији где је званичан језик српски, а званично писмо ћирилица? Шта тек рећи о захтевима који ових дана стижу из Суботице да се у тамошњем окружењу и енглески уведе као обавезан језик у школу, јер се деца не разумеју!?
Ако и нисте неки експерт за језик, услед потребе конкурисања на радна места на којима се и не тражи познавање страног језика, сигурно ће Вам требати преводилац. Ево неких примера радних места: Accounting Supervisor, Reporting and Performance Monitoring Specialist, Business Inteligence Developer, Build inžinjer (ово ми је јасно делимично), Commercial Lawyer, itd.
Типичан оглас
Још интересантнији су Вам садржаји огласа. Они као да преписују једни од других. Типичан оглас (без обзира на радно место):
Услови:
- Потребна ССС или ВСС
- Знање енглеског језика и рада на рачунару
- Возачка дозвола
- Рад у тиму
- Комуникацијске и преговарачке способности
Нудимо:
- Пуно радно време
- Рад у динамичком окружењу
- Спремност за рад под притиском
- Спремност на прековремени рад
Нигде не говоре о обавезама послодавца. О плаћању социјалног и здравственог. У последње време предузећа чак и избегавају плаћање обавезног осигурања, тако да иако доживите неку не дај Боже несрећу, немојте рачунати на исплату одштете. И то не од стране послодавца, већ од осигуравајуће куће.
Читам ове огласе и лакше ми је да се смејем него да плачем од муке. Замишљам неку особу која конкурише на радно место у боље опремљеној дигитализованој производњи. Тамо постоје обично три дугмета. Зелено, жуто и црвено, а они од будућег кандидата очекују познавање рада на рачунару? Вероватно би тај морао знати притиснути тачан тастер! Или будућег трактористу у неком ПИКу са знањем механике. Не вуче бре тај тракториста резервне делове са собом! Ту су свакако и вариоци који морају имати возачку дозволу, јер возе колица на којима су боце са аргоном и кисеоником. Жалосно, али истинито! Добро. Можда сам мало претерао са овим вариоцима, али желим да схватите поенту приче.
Све је мање и мање радних места које су везане за производњу. Нисам сигуран шта ће у скоријој будућности ови трговци, рачуновође, дилери и остали радити. Да до подне продају робу, осигурање, телефоне и др. туристима, а од подне да купују једни од других? И да се вратим на почетак наше приче.
Шта ли ће наша деца радити у будућности?
: Милан Новичић
Извор:Двери покрет за живот Србије