11-27-2011, 06:09 PM
Е, ево овако. Ја бих ипак мало прокоментарисао синоћну игру.
Дакле, поново сам стекао исти утисак као и на претходним дербијима а то је да је рецимо утакмица трајала једно 2 дана, ми једноставно не бисмо били у стању да дамо гол.
Пошто си неспособан да даш гол и после пенала који ти досуде, остало је само да сточари сами себи дају гол. Другачије, никако.....
Једним делом мали Чава и Каду су одговорни за то а онда Калуђер и Борха који су како време пролази све гори и гори. Борха се гради нон-стоп и у том грађењу удави лопту а Калуђер нити може да се загради нити јадан зна. Чим се затрчи, душа му се попне у нос. Кретање и улазак у празан простор готово да не постоји.
Микић, не знам да ли је неко приметио, труди се и трчи уз аут линију, али када треба да заврне лопту и да центрира, ту се прича завршава. Час пребаци цео казнени, час пошаље прекратку лопту. У његовом случају је очигледно да жеље има, али знања нема....
Невероватна ствар и тотално забрињавајућа је да примиш гол у 70. минуту утакмице, имаш још читавих 20 минута да играш, а ти станеш као да губиш 5:0 и паднеш до те мере психички да једноставно ниси у стању да се више помериш а камоли потрчиш. Е, то је стравичан проблем у глави и то се не решава преко ноћи.
Чујем приче да смо пали после промашеног пенала.... И онда долази полувреме, струка мора да те подигне, имаш времена да дођеш себи јер је резултат 0:0, а ти после 15 минута одмора изађеш и одиграш 3 пута горе....
Гледам Робија који је од нервозе, шетајући се око аут линије, више препешачио него рецимо Каду. Само сам чекао да му опадне коса на глави од муке или да обује копачке па заигра. Њему замерам што се уопште прихватао овог посла са тимом који је осуђен на пропаст уместо да се захвалио и рекао управи да овим њиховим играчима ни бог не може да помогне и да ко год дође на место тренера биће практично осуђен на пропаст....
Мали Мићко и Лазовић убедљиво најбољи и просто је безобразно колико штрче и колико су и испред и изнад осталих медиокритета.
Дакле, поново сам стекао исти утисак као и на претходним дербијима а то је да је рецимо утакмица трајала једно 2 дана, ми једноставно не бисмо били у стању да дамо гол.
Пошто си неспособан да даш гол и после пенала који ти досуде, остало је само да сточари сами себи дају гол. Другачије, никако.....
Једним делом мали Чава и Каду су одговорни за то а онда Калуђер и Борха који су како време пролази све гори и гори. Борха се гради нон-стоп и у том грађењу удави лопту а Калуђер нити може да се загради нити јадан зна. Чим се затрчи, душа му се попне у нос. Кретање и улазак у празан простор готово да не постоји.
Микић, не знам да ли је неко приметио, труди се и трчи уз аут линију, али када треба да заврне лопту и да центрира, ту се прича завршава. Час пребаци цео казнени, час пошаље прекратку лопту. У његовом случају је очигледно да жеље има, али знања нема....
Невероватна ствар и тотално забрињавајућа је да примиш гол у 70. минуту утакмице, имаш још читавих 20 минута да играш, а ти станеш као да губиш 5:0 и паднеш до те мере психички да једноставно ниси у стању да се више помериш а камоли потрчиш. Е, то је стравичан проблем у глави и то се не решава преко ноћи.
Чујем приче да смо пали после промашеног пенала.... И онда долази полувреме, струка мора да те подигне, имаш времена да дођеш себи јер је резултат 0:0, а ти после 15 минута одмора изађеш и одиграш 3 пута горе....
Гледам Робија који је од нервозе, шетајући се око аут линије, више препешачио него рецимо Каду. Само сам чекао да му опадне коса на глави од муке или да обује копачке па заигра. Њему замерам што се уопште прихватао овог посла са тимом који је осуђен на пропаст уместо да се захвалио и рекао управи да овим њиховим играчима ни бог не може да помогне и да ко год дође на место тренера биће практично осуђен на пропаст....
Мали Мићко и Лазовић убедљиво најбољи и просто је безобразно колико штрче и колико су и испред и изнад осталих медиокритета.