08-16-2011, 02:28 PM
Ми много лошије играмо на гостовањима него на Маракани. То се видело у току пролећног дела првенства.
Ове ливаде по којима играмо никако не одговарају нашем стилу игре. Много је тешко (да не кажем немогуће) развити пас игру по ораницама у Кули, Суботици, Ивањици, Чачку, Карабурми...
Такође, не иде нам на руку и разлика у димензијама терена на гостујућим теренима. Противник ту лакше може да употреби једино решење против наше пас игре - пресинг. На терену мањих димензија је много лакше вршити пресинг а самим тим противник троши мање снаге док врши пресинг. До сада нисам видео ни једну екипу да је покушала да изврши пресинг на Маракани. Него сви паркрају аутобус испред гола, и надају се да ће наши имају лош дан и слабу реализацију. Када би неко покушао да нам изврши пресинг на Маракани, убеђен сам да би могао да прими и 10 голова.
Дакле, уз овај стил игре, са оваквим играчима доминираћемо и без проблема ћемо побеђивати на Маракани. Највећи проблем је на гостовањима у ТСЛ. Како решити тај проблем?
Мислим да Роби зна које је решење. А то је искусан штопер са добром техником, и са сигурношћу у пасу, који не паничи под притиском. Уопште ме не чуди зашто од како је дошао на место тренера у децембру инсистира на овом профилу играча. Ади можда и може да се уклопи у овакав профил ако среди проблеме и глави. Вилотић се не уклапа у овај профил. Пре свега под притиском нема добра решења. Има 24 године, и током целе каријере је учен да лопту испуцава што даље од гола у класичној батађориној школи фудбала. То се тешко исправља са 24 година. А и његово залагање на терену је упитно после свега што се издешавало, а његова игра у Суботици само потврђује то. Ћосић има штофа да постане такав играч, али он је још много млад, недовољно физички снажан, и треба му искусан играч поред њега да му улива сигурност и повећа самопоуздање.
Дакле, једино решење да нам се на гостовањима не понављају овакве утакмице је да ли ће стићи квалитетан и искусан штопер, јер он треба да представља кичму тима, од кога крећу све акције, и који треба да спречава евентуалне контре противника, као и да доминира у скоку. Таквог за сада немамо, а надам се да ће после двомеча са Реном господин Иван Аџић коначно довести тог чувеног што би он рекао, штоФера.
Ове ливаде по којима играмо никако не одговарају нашем стилу игре. Много је тешко (да не кажем немогуће) развити пас игру по ораницама у Кули, Суботици, Ивањици, Чачку, Карабурми...
Такође, не иде нам на руку и разлика у димензијама терена на гостујућим теренима. Противник ту лакше може да употреби једино решење против наше пас игре - пресинг. На терену мањих димензија је много лакше вршити пресинг а самим тим противник троши мање снаге док врши пресинг. До сада нисам видео ни једну екипу да је покушала да изврши пресинг на Маракани. Него сви паркрају аутобус испред гола, и надају се да ће наши имају лош дан и слабу реализацију. Када би неко покушао да нам изврши пресинг на Маракани, убеђен сам да би могао да прими и 10 голова.
Дакле, уз овај стил игре, са оваквим играчима доминираћемо и без проблема ћемо побеђивати на Маракани. Највећи проблем је на гостовањима у ТСЛ. Како решити тај проблем?
Мислим да Роби зна које је решење. А то је искусан штопер са добром техником, и са сигурношћу у пасу, који не паничи под притиском. Уопште ме не чуди зашто од како је дошао на место тренера у децембру инсистира на овом профилу играча. Ади можда и може да се уклопи у овакав профил ако среди проблеме и глави. Вилотић се не уклапа у овај профил. Пре свега под притиском нема добра решења. Има 24 године, и током целе каријере је учен да лопту испуцава што даље од гола у класичној батађориној школи фудбала. То се тешко исправља са 24 година. А и његово залагање на терену је упитно после свега што се издешавало, а његова игра у Суботици само потврђује то. Ћосић има штофа да постане такав играч, али он је још много млад, недовољно физички снажан, и треба му искусан играч поред њега да му улива сигурност и повећа самопоуздање.
Дакле, једино решење да нам се на гостовањима не понављају овакве утакмице је да ли ће стићи квалитетан и искусан штопер, јер он треба да представља кичму тима, од кога крећу све акције, и који треба да спречава евентуалне контре противника, као и да доминира у скоку. Таквог за сада немамо, а надам се да ће после двомеча са Реном господин Иван Аџић коначно довести тог чувеног што би он рекао, штоФера.