Митови,легенде предања и обмане о историји

[херцеговац]

Слично Павловићу сведочио је још један очевидац догађаја, поручник Србобран Српко Меденица, који је одолевао комунистичким потерама све до 1951. године. У међувремену, био је у вези са многим четницима и јатацима (због чега је ова верзија до 1962. године била најраспрострањенија у народу). Један од њих живи у Војводини, али се, после свега што је преживео, боји да му се помену и иницијали. Српко Меденица је причао овом човеку да су комунисти заиста дошли у енглеским авионима, али да им превара није до краја успела. Зато су употребили бојне отрове, такође из авиона, и онда су заробили омамљеног Дражу и његове пратиоце. Четник који је био задужен да у случају велике опасности убије Дражу (вероватно поручник Благоје Ковач), према сведочењу Српка Меденице, није имао храбрости да изврши ово последње наређење свог команданта.18


Србобран Српко Меденица

Бојне отрове помиње и пољски историчар Тадек Витлин у својој књизи ''Комесар''. Витлин пише следеће:
Руски правац је била Југославија, а њихов циљ постављање Јосипа Броза на положај диктатора Југославије и кремаљске марионете. У време кад је Стаљин био савезник Хитлера, то је био и Јосип Броз. У међувремену, тајна југословенска војска, названа четницима Драже Михаиловића, борила се против немачког окупатора. Нападала је немачке гарнизоне, рушила мостове и железничке пруге и дизала у ваздух немачке транспорте. Кад су Руси ушли у Југославију, заробили су хиљаде тих бораца, а Берија је послао своју тајну полицију да, уз помоћ Титових јединица, постреља патриотски и национално оријентисане југословенске официре, а војнике депортује у Сибир. Најзад, за време једног неочекиваног ваздушног напада уз употребу отровног гаса, ухваћен је генерал Михаиловић са својих 11 пратилаца.19

Др Властимир А. Стојановић, који је потом живео у Паризу, присуствовао је стаљинистичком процесу Дражи у својству аташеа за штампу француске амбасаде у Београду. Ево његових сазнања:
Стекао сам убеђење да је Михаиловић ухваћен на превару у којој су учествовали, свесно или несвесно, извесни људи из његовог окружења, уз посредство неких енглеских агената југословенског порекла... Конкретно, радио везом, преко тих и таквих агената, генерал Михаиловић је био убеђен да ће енглески авиони да се спусте негде у Србији где се налазио, и да ће га извести из земље, јер је коначно, после дугих одбијања, пристао да напусти отаџбину. Авион се заиста спустио и из њега су изашли људи у енглеским униформама; али, то су били агенти Озне. Тако су званичне верзије о његовом хапшењу потпуно неосноване. На суђењу је Дражин адвокат Драгић Јоксимовић хтео да генерал лично исприча како је ухапшен, али тужилац је непрестано галамио, а председник је нервозно звонио. Била је то табу тема на самом суђењу.

Доцније, у емиграцији, ја сам срео једног потпуковника југословенске војске, Љубишу Митровића, који је у Салцбургу осигурао телефонску везу са Лондоном, као што сам у Трсту говорио са мајором Марком Мркелом који је исту везу, за авион упућен по Дражу, одржавао из Трста. Обојица су ми потврдила, независно један од другог, верзију о хватању Михаиловића уз помоћ и подршку енглеских агената. А веровали су, наивно, да помажу његов излазак из земље.20

Припадник Корпуса ''Мањача'' Владимир Вулин, потом писац у Бањалуци, издржавао је дугогодишњу робију у Сарајеву, када је, средином педесетих година, у његову ћелију доведен нови осуђеник, један комунистички официр. Тај официр је учествовао у последњој потери за Дражом. Рекао је Вулину да су комунисти успели да ступе у радио везу са Дражиним људима, представљајући се као Французи. Успели су да их убеде да болесног Дражу авионом пребаце на лечење, јер му је, како изгледа, живот био у опасности. Авиони су слетели на једно поље код Вишеграда и одвезли Дражу у Београд.21