Митови,легенде предања и обмане о историји

[херцеговац]

Одмах затим, стигле су још две ескадриле Титових партизана, који су почели да бацају мале бомбе са бојним отровом, а падобранима су се спустили партизани, са гас маскама на лицу. Јединице генерала Михаиловића које нису биле у зони дејства бојног отрова отпочеле су са партизанима борбу. Са обе стране пале су многе жртве, али како је партизанима убрзо стигло појачање моторизованих јединица из Прибоја, Михаиловићеве снаге су морале да се повуку.
Било је очигледно да су и прва три авиона припадала Титовим партизанима и да је генерал киднапован. Авиони који су га однели спустили су се у Сарајево, а затим кренули за Београд''.
Још се додаје да је лични лекар Михаиловића, кога су партизани раније ухватили, био приморан да им каже где су се налазили генералови положаји.16


Факсимил насловне странице листа  ''Л Журнал Д`Ивердон'' од 16. августа 1946. године

Радомир Рађо Павловић из Мојсиња код Чачка, такође учесник догађаја, испричао је готово истоветну верзију свом брату од тетке Драгославу Хаџићу из Горњег Милановца. Павловић је био један од четника из Дражиног обезбеђења, док је његов рођени брат отишао са комунистима. После Дражиног заробљавања вратио се у родни крај и ступио у везу са братом, који се налазио на неком положају у комунистичкој власти. Прошао је само са три месеца затвора.
Много година касније, Радомир Павловић је испричао где се заиста налазио током рата, и то само неколицини најблискијих особа. Павловићево сведочење пренео нам је Драгослав Хаџић. Укратко, ево тог сведочења.
Дража је имао једну малу радио станицу са ручним генератором, од које се није раздвајао. Седам-осам месеци пре него што је заробљен (што би могло бити августа или септембра 1945. године), ступио је у везу са Енглезима (или са људима за које је сматрао да су Енглези). Веза је била веома лоша, што је тумачено даљином између две радио станице. Слетање енглеских авиона дуго је уговарано. Енглези су више пута одлагали долазак, бојећи се комунистичких патрола. Најзад је, негде у околини Вишеграда, слетео један мали авион, на поље које су четници обележили паљењем ватри. Из авиона су изашла два човека - један у енглеској а један у нашој униформи. Са особом у енглеској униформи Дража је разговарао на француском језику. Павловићу, који је био један од 12 Дражиних најближих пратилаца, није познато шта су они разговарали. Што се Дражиног здравственог стања тиче, Павловић је рекао да је он тада био реконвалесцент од тифуса. После разговора са придошлицама, Дража је окупио своје људе, рекао им да их накратко напушта и свакоме дао по три-четири златника. Павловићу није било познато да ли је Дражин одлазак био у вези са његовим здрављем или са општом ситуацијом. Последње Дражине речи гласиле су: ''Нека вам је Бог у помоћи, а ја ћу учинити све шта могу''. Према авиону је отишао само са оном двојицом, док су их два четника пратила издалека (што значи да Павловић није био у непосредној близини). Чим је авион узлетео, четнике су напали партизани. Радомир Павловић се извукао и кренуо пут Чачка. На питање о Калабићу, Павловић је одговорио Хаџићу да са њим ''никада нису имали никакве везе''.17