Митови,легенде предања и обмане о историји

[херцеговац]

Поглавље из Ђенерал Дража и општа V том, Самарџић.

1. КАКО ЈЕ ЗАРОБЉЕН ДРАЖА

После 13. маја 1945. године, Дража се налазио у области Фоче. Код села Закмура растао се са Николом Калабићем. Потом је кренуо на север, преко друма Фоча - Калиновик. Код села Булози, у области Горажда, у ноћи између 23. и 24. маја долази до тешке борбе, у којој гине Дражин син Војислав. После те борбе, у Дражиној групи остало је 14 официра и војника, а увече 24. маја придружују им се још осморица. Наредних дана група од 22 четника лагано се кретала према Дрини, избегавајући бројне патроле. Хранили су се углавном пужевима, гљивама и дивљим луком. Једне ноћи, по олујном времену, комунисти су их напали са свих страна. Дража је наредио разбијање у још мање групе, ради извлачења из обруча. Један од осморице новопридошлих, Мирко Петровић, пробио се заједно са Владом Скорићем из Лознице и Драгом Димитријевићем из Конатице код Обреновца. Пошто нису успели да пређу набујалу Дрину, ова тројица одлазе на Краљеву чесму изнад села Ђила-Палеж, у правцу Хан-Пијеска. Било је то једно од места предвиђених за састанак у случају непредвиђених околности. Чекали су дан и ноћ, али није дошао ни Дража ни ма ко други.1
Ипак, Дража је крајем маја са групом од десетак људи стигао у област Хан-Пијеска и ухватио везу са капетаном Радетом Тушевљаковићем, командантом Власеничке бригаде Романијског корпуса. О скривању трагова и обезбеђењу старао се Малопољски батаљон, којим је командовао Војин Лучић из села Врбачка код Хан-Пијеска. У овом крају Дража се налазио до половине септембра 1945. године, када га је Малопољски батаљон отпратио на Романију, тј. до села Соколовића, недалеко од Соколца. Ту је обезбеђење преузео Мркољски батаљон Летеће рогатичке бригаде.2


Војин Лучић

Командант Мркољског батаљона био је Арсен Даниловић Петрушић (убијен је из заседе 1952. године).


Арсен Даниловић Петрушић

Командант Летеће рогатичке бригаде, капетан Радомир Нешковић, у ово доба још је имао доста снажне јединице. Са својом бригадом, Нешковић 20. септембра 1945. године разбија комунисте на Дрини и омогућава Дражи да пређе реку, код Ресника. Са Дражом је прешао и Дупски батаљон - према селу Дуб код Рогатице - из састава Летеће рогатичке бригаде, којим је командовао Јово Планинчић.


Нешковић и Планинчић са непознатим женама

У области Косјерића Дража се састаје са поручником Филипом Ајдачићем, командантом Косјерићке бригаде Пожешког корпуса, а Дупски батаљон се враћа у Босну.
Дража је тада имао четири стална пратиоца.
Први пратилац био је жандармеријски наредник, у ово доба поручник, Благоје Ковач, родом из села Морче код Билеће. Благојев рођени брат био је војвода Саво Ковач, командант Љубомирског батаљона, који је погинуо 1946. године код Љубомира. Још један Благојев рођени брат, Гаврило, служио је у Билећкој бригади; он је доживео дубоку старост. Благоје Ковач је био једини стални Дражин пратилац од априла 1941. године до дана када је заробљен.


Благоје Ковач

Са Дражом су била и браћа Урош и Никола Нико Мајсторовић, родом из села Губино код Ливна. Било је деветоро браће Мајсторовића, од којих су двојица одведена у заробљеништво, тројица су ратовала у Бригади ''Гаврило Принцип'' Динарске четничке дивизије, док су четворица 1941. избегла у Београд, да би се исте године нашла на Равној Гори. Марко Мајсторовић, студент завршне године Економског факултета, погинуо је 1945. у Босни. Не зна се судбина Бранка Мајсторовића, предратног инжењера у шумској управи у Бањалуци. Урош је пре рата припадао четничкој организацији, док је Никола био активни наредник у планинском пуку у Словенији. Урош и Никола заробљени су децембра 1941. у Операцији ''Михаиловић''. Држани су најпре у Ваљеву, па на Бањици, али су пуштени већ 20. децембра, јер су убедили иследнике да нису четници, већ да су ухваћени у рацији, као таоци. Крајем 1945. године имали су официрске чинове. Мајсторовићи из Бригаде ''Гаврило Принцип'' су емигрирали, а придружила им се и једина сестра, Олга.


Никола Мајсторовић са сестром Олгом

Четврти стални Дражин пратилац од јесени 1945. године био је Милан Јанковић, командир једне чете у Летећој рогатичкој бригади.3
По Повлену, Медведнику и другим планинама у Западној Србији, Дража се кретао са Ајдачићем и његовим пратиоцима, или је остајао на неком сигурном месту. У селу Годечево њима су се једног јесењег дана придружили четници Косјерићке бригаде Мијалко Перишић и Младенко Ристић. После неког времена поново су се поделили на мање групе. Перишић и Ристић су последњи пут видели Ајдачића 16. новембра 1945.


Филип Ајдачић и Мијалко Перишић

Тога дана пошао је код Драже, са двојицом пратилаца, Младенком Ристићем и Војимиром Јосиповићем. Перишић наставља:
Њих тројица ишли су преко Сече Реке и села Полошица. У том селу сврате код неког Гроздена Јовановића и ту остану на конаку. Међутим, Грозден Јовановић их изда и сви погину те ноћи, 17. новембра 1945. Мислим да је Ајдачић извршио самоубиство бомбом. На слици његовог тела види се да му је бомба разнела руку. Када је Дража видео да је Ајдачић погинуо, вратио се у Босну.4


Посмртни остаци Филипа Ајдачића