Митови,легенде предања и обмане о историји

[херцеговац]

Да почнем са реченицом коју је Самарџић ставио у наслов, стратешки циљ (нео)комуниста остаје непромењен: у Београду може бити само Брозов, а никако и Дражин гроб!

Болна истина оставља горак укус у устима. Овај цунами ознаша који из прве, друге, треће... руке све знају, све чули, све видјели појавио се послије притиска из емиграције, а циљ му је да направи по ко зна који пут пустош у српској памети...

Четништво није идеологија, већ војна доктрина. А црвени зликовци, они прошли и ови садашњи неокомунисти, желе да га представе баш као идеологију која у српској историји није нашла или боље речено, се није снашла да оствари своју улогу услијед своје неспособности и анахронизма. Наравно комунисти су по њима били авангарда.

Шта кажу:

У броју од 21. марта ''Прес'' је донео исказ 91-годишњег официра Озне, да је Дражу убио извесни Ознаш Божа Ђорђевић звани ''Кундак''. Наводно, ''Кундак'' је командовао стрељачким стројем, на Ади Циганлији, а потом је ђенералу испалио метак у потиљак. Официр Озне, коме се не наводи име, рекао је ово Комисији у замену за ослобађање унука из затвора, а неко из Комисије пренео је вест ''Пресу''. Уз додатак: ''Комисија ће предложити држави подизање споменика на Ади''.

Кључна је била ова последња реченица, која је тих дана често понављана. Пре ње, стратегија (нео)комуниста састојала се у инсистирању на месту на коме се ништа не може пронаћи. После ње, они су схватили да и то место, без обзира што на њему нема ничега, може постати култно. Зато је стратегија преко ноћи промењена: од места на коме нема ничега, одмах се прешло на место кога нема нигде! Другим речима, није ни Ада, ни Ратно острво, ни ма које место... Није нигде!

Једноставно,
испарило стратегија. Ипак 'другови' није вам ово четрдесет пета па да свакога неистомишљеника можете кундаком у потиљак, зато прибјегавате старој опробаној тактици НЕМА НИЧЕГА, НИГДЈЕ НИШТА... Да ли ће вам проћи остаје да се види.

Ево цитата из Самарџићевог чланка:

Слободан Хомен:
''Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде и први човек комисије, јуче је најављујући 'историјску седницу' истакао да ће до петка бити саслушана још два сведока и да ће након тога, у понедељак или уторак, бити одржана конференција за новинаре на којој ће бити изнете све информације на који начин је и где ухапшен, где су и како нестали досијеи војне и државне безбедности о локацији на којој је сахрањен Дража Михаиловић.
На последњој седници договорено је да се обаве разговори са Душаном Ступаром, некадашњим помоћником начелника Службе државне безбедности, и Дражиним унуком Војиславом Михаиловићем. Наш саговорник из комисије каже да то не мења суштину истраге, која је утврдила место где је убијен и сахрањен генерал Дража, и истиче да ће се од следеће недеље писати нова историја!
- Истрага је дефинитивно утврдила да је Дража убијен на Ади и закопан у ружичњаку, где су комунисти после подигли споменик са петокраком. На то више нико не треба да баца сумњу. Ступар је изучавајући четнички покрет имао увид у нерегистровану грађу Архива СДБ-а и донесен је закључак да са њим треба да се разговара, јер се ново сведочење умногоме поклапа са сазнањима које је он раније износио...''

Најављена конференција за новинаре није одржана. Да ли су Ступар и Воја Михаиловић саслушани, не зна се. Али, бивши шеф београдске Удбе, Душан Ступар, поново се огласио у штампи. ''Сведочење анонимног ознаша пуно (је) лажних трагова и маштарија. Дража је доведен сам и убијен према тадашњим прописима'', изјавио је он за ''Новости'' од 29. марта. Ступар се огласио у ''Новостима'' и пре две године, 26. априла 2009, поводом оснивања комисије. Био је најављен као познавалац историје четничког покрета, али и сведочења поратних високих функционера тајне полиције, са којима је сарађивао. Они су му рекли да је трагање за Дражиним гробом узалудно, пошто су ''креч и поплаве на Ади учинили своје''.

И тако, све је одрадио креч и Сава...

Увијек се кроз причу о Чичи провлачи и прича о издаји његовог најоданијег човјека, потпуковника Николе Калабића команданта Краљеве горске гарде. Човјека коме су комунисти прије тога убили петнаестогодишњег сина.

Ко жели више да прочита:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopi...97&start=0

А пар занимљивих ствари:



1. Калабић 1935. године
2. Лажни Калабић 1946. године. Изгледа млађе него прави Калабић 1935.
3. Прави Калабић 1943. Ова фотографија послужила је као модел за глумца
4. Прави Калабић 1944. године


Калабић је био висок човек, док је лажни Калабић незнатно виши од ознаша Раденка Мандића (на слици испод, четврти с лева), који је био изразито ниског раста. Још један у низу дилетантских пропуста је што се 12 ознаша са лажним Калабићем сликало носећи своје лично наоружање, па тако и три совјетска аутомата ''добошара''.



Од дванаесторице ознаша са фотографије данас је жив још једино потпоручник Миле Булајић. Ово је цитат из ''Блица'' од 19. септембра 2009:
''На питање да ли је Калабић био ухапшен и да ли их је он довео до Драже одговара и да ли се сликао са њим:
- Ја не знам ко је Калабић. Да ли је то Калабић или неко лажан, не знам. Никада га пре (п. а. избегава да каже пре сликања) нисам видео...
На питање да ли је Калабић био тај који их је подучавао како да се понашају преобучени у четнике, тврдо одговара:
- Нико нас није обучавао! Не знам ко је тај Калабић!''
Другим речима, Булајићева изјава потврђује да су се њих дванаесторица окупили само ради сликања са глумцем који је имитирао Калабића. То објашњава и зашто Крстић није могао да се сети имена свих колега, којима је наводно Калабић данима држао ''четнички курс'' и које је потом одвео до Драже.



Датум на Калабићевом писму од 22. новембра 1945.



Датум на фалсификату од 19. децембра 1945: свака бројка написана је другачије, а такође и слово ''г''.



Неколико редова из оригиналног Калабићевог писма од 22. новембра 1945. У речима ''срећа'' и ''Србину'' слова ''ср'' написана су као једно слово.

Ово је дио писма које је потпуковник Никола Калабић послао Чичи и којим га извјештава да је његов син 'пао за идеју Равне Горе'. Даље се јасно види да 'док је Чича жив, жива је и нада у бољу Србију'.





Неколико редова из писма од 19. децембра 1945, за које Удба тврди да је Калабићево.
У речи ''Србији'' слова ''ср'' написана су одвојено.
У речима ''Равна Гора'' свако слово је другачије у поређењу са речима ''Равне Горе'' у писму од 22. новембра 1945.
Калабић је стављао тачку на мало ''ј'', а то овде није случај, итд.



Оригинални Калабићев потпис



Потпис на писму од 19. децембра 1945.

Јако занимљива је она слика ознаша на којој желе да 'овјековјече' своју улогу у хватању Чиче. Особа која би носила Шпагина била би сваком четнику сумњива, јер добошаре је имала искључиво Црвена армија, па је са њима и дошао до Србије. А онај ознаш у средини носи шмајсер са закривљеном цјеви што су га користили Нијемци у бици за Стаљинград у уличним борбама, још једна ствар која упада у очи. Таква врста наоружања у Србији до појаве Црвене армије једноставно није постојала. Црвена армија је наоружавала комунисте, јасан је закључак...
Ставимо се у позицију особе против које се воде непрестане потјере, а онда напрасно повјерује људима који носе шпагине и шмајсер из Стаљинграда!?