04-07-2011, 08:12 AM
Покушавам од синоћ нешто да напишем, али тешко ми иде... Толико мисли и слика ми навире од јуче да не знам одакле да кренем, о чему све да пишем, а са чиме да завршим... Још кад видим ове "небеске" слике Маракане... А ни не слутите шта вас још чека, али нека то буде изненађење...
У сваком случају, после три године без победе, наравно и нормално да је присутна еуфорија... После једног доста лошијег навијања (друго полувреме на јенеа), јучерашње издање диже ту еуфоричност на квадрат... Малер јесте разбијен, и оваква издања и на терену и на трибинама морају УВЕК да буду приказана на нашем стадиону, наша кућа поново мора да постане оно што је била до скоро: НЕОСВОЈИВА ТВРЂАВА! Оно што ме такође радује, је што сам убеђен да можемо још боље и још јаче!
Пре свега, мислим да људи полако достижу један ниво свести за неке детаље о којима се годинама причало... Ранији улазак на утакмицу... Апеловало се и прву утакмицу а сад и ову да сви који су у могућности дођу и уђу раније, како се не би стварала гужва, јер је већи део оних који долазе у радној обавези те стижу кнап на утакмицу... Север је овог пута био одлично попуњен већ добрих 20-ак минута пре почетка... Иако је испред стадиона било пуно људи, улазак је био поприлично лаган и без предугог чекања...
На загревању већ лагани шоу... Излази "онај" на терен, а са разгласа иде песма Јаничар... Па У срцу моме живиш само ти... А Север са новим песмама којима га награђујемо за "ружну прошлост"... Ретард...
Почетак, кореографија... Шеталица са болесником који у кревету развија црвено-бели шал, а на огради парола: Болест којој нема лека!!! На болесничком кревету табла која се наставља на ограду, а на табли ФКЦЗ... Са обе стране шеталице, а нешто касније и испод ње, хиљаде црвених и белих заставица, које су у више наврата кориштене и у каснијим периодима утакмице... Све то пратимо са Од рођења мог... Једно од дужих издања ове песме, и након спуштања шеталице, неко време није стала... Настављамо загрљени уз По зими киши Сунцу снегу или кошави... Скаче цео Север, а и крајеви истока и запада не заостају за нама... Уз стандардан репертоар песама подршке нашој Звезди, уз дозивање са бочним трибинама, подсетили смо се и ко нам је у гостима, јер другачије не би ни знали... Иако ретко пишем о њима, сем визуелног издања, гробари певачки сигурно у једном од најлошијих издања икад на нашем стадиону... Похвала за пароле, Правда за Уроша, Борба за правду и Истина за Гробаре... Елем, Ћале ти у Ђубретарима, Гробари јел нас чујете (одлично су нас чули!), Дошо је и тај дан, Гробарске пичке, само су неке од песама којима смо их "поздравили" и пожелели "добродошлицу"... Ситуација на терену доста добра, наши нападају, пар шанси које су већ виђене као голови, а Север не посустаје...
Други део игре, настављамо у истом темпу... Подршка не престаје, смењују се стандардне песме, Але але але о ајде Звездо сад на гол, Нек нам Бог да среће, Звезда ми је све, Још једна победа и титула, па мало прозивке Црно-бела застава симбол је пичкетина, а "оном" сигурно није било лако првих 10-ак минута... Дошао је на северну страну, а дочек још "срдачнији" него на загревању... Мустафа је "почашћен" са неколико песама, ем је њега карао цео Север, ем су му Бојану карали црнци, а и најбољи другари, а на крају и име му више нико неће памтити, остаће Мустафа за век и векова! Шта рећи за моменат кад је пао гол, експлзија одушевљења на све три трибине! Запад и Исток који су и пре тога активно учествовали у навијању дефинитивно упадају у транс... Цео стадион пева Звезда оОо, Звезда ОоО... До краја, и поред још пар шанси, момци уз сав труд и неоспорно залагање не успевају да изједначе резултат из претходне утакмице, али бивају награђени аплаузом за одличну игру, којом су сабили противника у мишју рупу, тамо где им је и место!
Скоро целом дужином ограде, пале се црвене бакље и враћамо се на почетак, тј. на песму од Рођења мог... Играчи прилазе Северу, помало разочарани, али сви заједно срећни због обострано доброг издања, које може и мора да буде још боље! И сви заједно певамо Добро знај... Након тога порука Хоћемо титулу! Ко није знао коначан исход двомеча, изгледало је као да ми славимо, а они преко пута тугују... При том, Север и даље пун, а на Југу бар 5 пута мање људи...
Борба за титулу се наставља већ за викенд... Против Чукаричког не сме да нас буде мање него јуче! Делије, Звездаши, сви на Маракану!
У сваком случају, после три године без победе, наравно и нормално да је присутна еуфорија... После једног доста лошијег навијања (друго полувреме на јенеа), јучерашње издање диже ту еуфоричност на квадрат... Малер јесте разбијен, и оваква издања и на терену и на трибинама морају УВЕК да буду приказана на нашем стадиону, наша кућа поново мора да постане оно што је била до скоро: НЕОСВОЈИВА ТВРЂАВА! Оно што ме такође радује, је што сам убеђен да можемо још боље и још јаче!
Пре свега, мислим да људи полако достижу један ниво свести за неке детаље о којима се годинама причало... Ранији улазак на утакмицу... Апеловало се и прву утакмицу а сад и ову да сви који су у могућности дођу и уђу раније, како се не би стварала гужва, јер је већи део оних који долазе у радној обавези те стижу кнап на утакмицу... Север је овог пута био одлично попуњен већ добрих 20-ак минута пре почетка... Иако је испред стадиона било пуно људи, улазак је био поприлично лаган и без предугог чекања...
На загревању већ лагани шоу... Излази "онај" на терен, а са разгласа иде песма Јаничар... Па У срцу моме живиш само ти... А Север са новим песмама којима га награђујемо за "ружну прошлост"... Ретард...
Почетак, кореографија... Шеталица са болесником који у кревету развија црвено-бели шал, а на огради парола: Болест којој нема лека!!! На болесничком кревету табла која се наставља на ограду, а на табли ФКЦЗ... Са обе стране шеталице, а нешто касније и испод ње, хиљаде црвених и белих заставица, које су у више наврата кориштене и у каснијим периодима утакмице... Све то пратимо са Од рођења мог... Једно од дужих издања ове песме, и након спуштања шеталице, неко време није стала... Настављамо загрљени уз По зими киши Сунцу снегу или кошави... Скаче цео Север, а и крајеви истока и запада не заостају за нама... Уз стандардан репертоар песама подршке нашој Звезди, уз дозивање са бочним трибинама, подсетили смо се и ко нам је у гостима, јер другачије не би ни знали... Иако ретко пишем о њима, сем визуелног издања, гробари певачки сигурно у једном од најлошијих издања икад на нашем стадиону... Похвала за пароле, Правда за Уроша, Борба за правду и Истина за Гробаре... Елем, Ћале ти у Ђубретарима, Гробари јел нас чујете (одлично су нас чули!), Дошо је и тај дан, Гробарске пичке, само су неке од песама којима смо их "поздравили" и пожелели "добродошлицу"... Ситуација на терену доста добра, наши нападају, пар шанси које су већ виђене као голови, а Север не посустаје...
Други део игре, настављамо у истом темпу... Подршка не престаје, смењују се стандардне песме, Але але але о ајде Звездо сад на гол, Нек нам Бог да среће, Звезда ми је све, Још једна победа и титула, па мало прозивке Црно-бела застава симбол је пичкетина, а "оном" сигурно није било лако првих 10-ак минута... Дошао је на северну страну, а дочек још "срдачнији" него на загревању... Мустафа је "почашћен" са неколико песама, ем је њега карао цео Север, ем су му Бојану карали црнци, а и најбољи другари, а на крају и име му више нико неће памтити, остаће Мустафа за век и векова! Шта рећи за моменат кад је пао гол, експлзија одушевљења на све три трибине! Запад и Исток који су и пре тога активно учествовали у навијању дефинитивно упадају у транс... Цео стадион пева Звезда оОо, Звезда ОоО... До краја, и поред још пар шанси, момци уз сав труд и неоспорно залагање не успевају да изједначе резултат из претходне утакмице, али бивају награђени аплаузом за одличну игру, којом су сабили противника у мишју рупу, тамо где им је и место!
Скоро целом дужином ограде, пале се црвене бакље и враћамо се на почетак, тј. на песму од Рођења мог... Играчи прилазе Северу, помало разочарани, али сви заједно срећни због обострано доброг издања, које може и мора да буде још боље! И сви заједно певамо Добро знај... Након тога порука Хоћемо титулу! Ко није знао коначан исход двомеча, изгледало је као да ми славимо, а они преко пута тугују... При том, Север и даље пун, а на Југу бар 5 пута мање људи...
Борба за титулу се наставља већ за викенд... Против Чукаричког не сме да нас буде мање него јуче! Делије, Звездаши, сви на Маракану!
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "