03-17-2011, 07:12 PM
(This post was last modified: 03-17-2011, 07:16 PM by Red Star Forever.)
Kao што рече "колега" Мобилисан, после једног дана се размишља много трезвеније... У првом моменту је изгледало и овако и онако, многи су били спремни да се исеру по свему што је урађено и да "награде" јучерашње издање непрелазном оценом... А било је толико садржајно да је срамота и помислити да је било толико лоше...
Сам дерби, атмосфера, све је личило на нека давна времена, радови на Газели, киша, све је то створило тотални хаос и гужву, која нас је понављам вратила у нека прошла времена када је њихов стадион примао и до 40-50 хиљада, и када је сама та маса људи изазивала колапс у сваком смислу... Многи су послушали апел и ушли на трибине доста раније, али пуно радног света је кнапирало долазак и улазили су у сату пред почетак утакмице... Покушај организовања лаганог уласка од стране жандармерије, као и увек, умало није створио хаос...
На самом стадиону, Север попуњен, а на Истоку и Западу солидан број наших људи, па рецимо да су снаге биле изједначене... После пар лоших игара у дербијима, и последњег незадовољавајућег издања на јенеа, очекивало се много...
Почињемо са кореографијом, црвени најлони развучени по ширини, од истока ка западу, а између њих хиљаде белих балона, наравно све то прати Пуне трибине... Наравно, не би то било то, да није све испраћено и по неком бакљом и димом... Смењују се стандардне песме у првом полувремену, у којем смо и поред рано примљеног гола доминирали у односу на противничку трибину, која је овог пута већину својих парола посветила неправедно осуђеним друговима са трибине... И наша ограда је била "украшена" паролом/транспарентом "Борба за правду - Правда за Уроша"...
Део првог полувремена пааролама је посвећен и оном голману... "88... на курцу те носам", и једна још ефикаснија, цитат из филма Бој на Косову: "Нисам ја више Богоје, ја сам Мустафа... и више не идем у цркву, него у џамију... Vladimir Stojkovic"... Наравно, почашћен је и са пичко циганска, након чега смо запевали сви ко један И да ми понуде милионе билионе...
Други део игре почињемо бакљадом, црвене бакље и стробови су биле добар покушај да играчимо покажемо светло на крају тамног тунела у коме су се налазили... Нажалост, опет рано примљен гол, овог пута као да је покосио већи део трибине и навијање није више било ни близу ономе из првог полувремена.... Из овог дела игре вреди споменути одлично певање Кад тешко је, уз већ добро увежбано чучање и тихо певање, па након тога скакање и грмљавину коју производи хиљаде и хиљаде грла... Неколико пута смо упитали супругу од онога: Чије дете носиш Бојана? И понављано је то више пута... А на крају је стигао и одговор: Наше дете носиш Бојана... Подигнута је и парола: "Натопљена крвљу, земљо моја витешког оружја и тешког боја, преддати те никад неће деца твоја!" Наравно, испратили смо је уз Ој Косово Косово, и након тога скандирањем Косово је срце Србије! За крај, што се тиче парола, избачена је и: "Ти си ми рек'о да сам фашиста, разбојник и анархиста, за Србију бих дао и живот свој, зато послушај сад предлог мој..." А предлог је отпеван: Спаси Србију и... У једном тренутку и југ је прихватио и на тренутак отпевао са нама, али доста слабо...
На крају, иако су играчи испраћени звиждуцима (не толико због лоше игре, колико због тога што не смемо више да губимо дерби утакмице), поручено им је да чекамо трофеј: ХОЋЕМО ТИТУЛУ!!!
Сам дерби, атмосфера, све је личило на нека давна времена, радови на Газели, киша, све је то створило тотални хаос и гужву, која нас је понављам вратила у нека прошла времена када је њихов стадион примао и до 40-50 хиљада, и када је сама та маса људи изазивала колапс у сваком смислу... Многи су послушали апел и ушли на трибине доста раније, али пуно радног света је кнапирало долазак и улазили су у сату пред почетак утакмице... Покушај организовања лаганог уласка од стране жандармерије, као и увек, умало није створио хаос...
На самом стадиону, Север попуњен, а на Истоку и Западу солидан број наших људи, па рецимо да су снаге биле изједначене... После пар лоших игара у дербијима, и последњег незадовољавајућег издања на јенеа, очекивало се много...
Почињемо са кореографијом, црвени најлони развучени по ширини, од истока ка западу, а између њих хиљаде белих балона, наравно све то прати Пуне трибине... Наравно, не би то било то, да није све испраћено и по неком бакљом и димом... Смењују се стандардне песме у првом полувремену, у којем смо и поред рано примљеног гола доминирали у односу на противничку трибину, која је овог пута већину својих парола посветила неправедно осуђеним друговима са трибине... И наша ограда је била "украшена" паролом/транспарентом "Борба за правду - Правда за Уроша"...
Део првог полувремена пааролама је посвећен и оном голману... "88... на курцу те носам", и једна још ефикаснија, цитат из филма Бој на Косову: "Нисам ја више Богоје, ја сам Мустафа... и више не идем у цркву, него у џамију... Vladimir Stojkovic"... Наравно, почашћен је и са пичко циганска, након чега смо запевали сви ко један И да ми понуде милионе билионе...
Други део игре почињемо бакљадом, црвене бакље и стробови су биле добар покушај да играчимо покажемо светло на крају тамног тунела у коме су се налазили... Нажалост, опет рано примљен гол, овог пута као да је покосио већи део трибине и навијање није више било ни близу ономе из првог полувремена.... Из овог дела игре вреди споменути одлично певање Кад тешко је, уз већ добро увежбано чучање и тихо певање, па након тога скакање и грмљавину коју производи хиљаде и хиљаде грла... Неколико пута смо упитали супругу од онога: Чије дете носиш Бојана? И понављано је то више пута... А на крају је стигао и одговор: Наше дете носиш Бојана... Подигнута је и парола: "Натопљена крвљу, земљо моја витешког оружја и тешког боја, преддати те никад неће деца твоја!" Наравно, испратили смо је уз Ој Косово Косово, и након тога скандирањем Косово је срце Србије! За крај, што се тиче парола, избачена је и: "Ти си ми рек'о да сам фашиста, разбојник и анархиста, за Србију бих дао и живот свој, зато послушај сад предлог мој..." А предлог је отпеван: Спаси Србију и... У једном тренутку и југ је прихватио и на тренутак отпевао са нама, али доста слабо...
На крају, иако су играчи испраћени звиждуцима (не толико због лоше игре, колико због тога што не смемо више да губимо дерби утакмице), поручено им је да чекамо трофеј: ХОЋЕМО ТИТУЛУ!!!
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "