Српски фестивали

[UrbanBaby]

ГУСАНИЈАДА - Мокрин (фебруар)




Борба гусана из Мокрина је манифестација која је настала у славу паорског рада и серетлука, а одржава се два пута годишње, зими и на пролеће, под покровитељством клуба мокринских одгајивача гусака и племените зивине "Бело перо".

Песник Миленко Милићев за свој родни Мокрин каже: - Мокрин је срећно детињство, наше умрљане од блата панталоне кад смо увече, као деца долазили кућама. Мокрин је јендек у коме смо се играли "Зороа" и жмурке око Зрењанинске. Мокрин су врбице, лазарице, таљиге и мекана алва која се тако немогуће лепила за дечје зубе. Мокрин је бол у стомаку услед превише поједених јаја за Ускрс.
Мокрин су наше прве љубави и прва разочарања. Мокрин је најлепши биоскоп у коме си могао пљуцкати са балкона на оне у мраку. Мокрин је један велики гусан, љутити заштитник, напрасит чувар, али истовремено достојанствен, поносан и храбар.
Е, управо су мокринске борбе гусана прославиле то мало место (Мокрин) у Војводини, откривајући безазлени равничарски дух његових житеља. (Наравно, не треба заборавити ни традиционално туцање ускршњим јајима.) Према пропозицијама мокринских борби гусана, сваког гусана мора да прати јато гусака. Јато могу сачињавати најмање две гуске. То је неопходно, јер је гакање женки
саставни део борбе међу мужјацима. У посебном сећању остало је, у том погледу, финале из 1993. године. Апсолутни фаворит био је током прва три минута надмоћнији, али су тада, ођедном, незнано зашто, његове гуске престале да дижу дреку, да гачу... и он је спласнуо, изгубио вољу за борбом и убрзо побегао са попришта.
Гусани се од почетка борбе држе кљуновима за вратове, али се истовремено ударају широко раширеним крилима. Одгајивачи, видно узбуђени бурним обртима у борби навијају повицима: „Шопај! Шопај!" (Шамарај, шамарај). Стручни коментатор преко звучника указује многобројним гледаоцима на детаље у одмеравању снаге гусана и на жестину њихових насртаја. За егзибиционе борбе
гусана карактеристично је да уопште не долази до повређивања бораца. Чим осети да је слабији, поражени гусан побегне из арене. Страсни навијачи тада вичу ,,Мотај га! Мотај!" (Појури га, појури...), али међу гусанима влада солидарност унутар врсте, те победник пораженог не гони, за разлику од Људи који имају другачије навике.
Паметни су гусани. Због тога су жене и људи из Мокрина поносни када им неко неупућен, са намером да их увреди, каже "Гусану", или, "Гуско једна!". То је за њих комплимент.

Како је то све почело не зна се, али и дан данас се верује да је великог удела имао чувени доктор Сеђак - да је он заправо још као дечак волео гускове, па и касније као познати лекар би често застао крај неког од артерских бунара где су се окупљале мокринске гуске и гускови и посматрао их како се туку. Имао је доктор Сеђак и свог гусана којег је посебно волео и тренирао за меч са гусаном једног финанца из Падеја, али до меча на жалост није дошло - заратило се па су људи имали други брига..Али Мокринцани не би били Мокринцани да ту причу нису запамтили, преносили...и тако једног дана одлучили да оживе докторову неостварену жељу и опробају снагу својих гусана и званично одрже прву Гусанијаду у Мокрину, на реци Ђукосин лета 1986. Од тада па до дана данашњег, последње недеље у Фебруару, одржавале су се гусанијаде у Мирковаци, Златној Греди, Јаукову и на Брегу... Године 1991 основано је и удружење "Бело Перо" које окупља око 250 сталних чланова.

http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/05...270503.pdf
http://www.angelfire.com/mo2/mokrin/kultura.html