Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

Не требају Србији непријатељи

Пише: Ратко Дмитровић, Печат
26.01.2011.

Е, то се зове национална солидарност.
Нема Шиптара, Албанца на кугли земаљској који ће стати иза Дика Мартија и његовог извештаја о монструозној работи Тачија и осталих на сецирању Срба и продаји делова њихових тела. У Тирани, Приштини, Скопљу, Подгорици, Цириху... Албанци потписују петицију којом се осуђује Дик Марти. Кажу, то је атак на државу Косово, на све Албанце, то је антиалбанска завера.

Нема једног јединог дисонантног тона, једне изјаве, текста, анализе са шиптарским потписом у којој ће се изразити макар резерва, где ће човек моћи да пронађе трачак, одсјај другачијег мишљења. Не. Сви Албанци су иза Тачија, сви га бране. Укључујући и његове најљуће мафијашке и политичке противнике и непријатеље.


Случај број два; на граници Хрватске и Босне, по потерници из Београда старој скоро 20 година (ратни злочини не застаревају) ухапшен је Тихомир Пурда, хрватски бранитељ оптужен да је 1991. године у Борову убио тројицу заробљених војника ЈНА. Постоји документација, изјаве сведока, налаз патолога, све. Дакле, троструки убица.


И шта се сада догађа, што би рекао Срећко Шојић.


Само што је објављена информација о Пурдином хапшењу цела Хрватска дигла се на ноге; сазвана је седница Владе Хрватске, Јадранка Косор се обратила нацији, огласио се председник Иво Јосиповић, у Вуковару је организован протестни митинг хрватских бранитеља, насловне стране биле су резервисане за Пурду и на крају је председница владе, споменута Јадранка, лично назвала Бориса Тадића и затражила да јој објасни на основу чега његова држава хапси хрватске грађане.

Одговор је био муњевит. Тадић је посадио у кола министарку правде Србије Снежану Маловић и послао је у Загреб да се тамо, претпостављам, најпре извини, а онда Хрватима каже да се ради о инциденту који се неће поновити. И неће.

Жупанијски суд у Осијеку огласио се саопштењем у којем одбацује сваку могућност подизања хрватске оптужнице против Тихомира Пурде. Преведено у хрватску праксу, а на основу досадашњих случајева
(ослобођен Михајло Храстов, иако је убио 14 Срба на Коранском мосту у Карловцу) Тихомир Пурда је за службену и неслужбену Хрватску херој а не ратни злочинац. Остаје само да сачекамо процедуру после које ће овај домољуб бити пуштен из тузланског притвора и дочекан у Хрватској као јунак.


А како се у таквим и сличним ситуацијама понашају Срби? Код њих (Срба) увек се нађе неко ко ће да сведочи у корист других. Нема у Европи народа који унутар себе има толико аутошовинизма као што га имају Срби.


Да не би било забуне, грозим се сваког злочина, посебно ако тај злочин долази од мојих сународника, и увек ћу се залагати за драстично кажњавање злочинаца па да су ми и рођена браћа, али не разумем нити ћу икада разумети када су то Срби и због чега унели у своју колективну свест потребу да у рачун сопствене штете раде оно што не ради ниједан други народ на свету.


Пример, одлазак Наташе Кандић на свечано проглашење независности Косова (комадања земље у којој је рођена и чији је она држављанин) јединствен је случај у свету. Између осталог и по томе што Н. Кандић није остала да живи у Приштини већ се вратила у Београд где ужива велики углед и поштовање тамошњих властодржаца.


Или, Србија је за свог амбасадора у Швајцарској именовала човека (Милана Ст. Протића, и сада је тамо) који се јавно залагао за распарчавање Србије, тврдећи да ће он, ако неће
ниједан други Србин, потписати независност Косова. Након тога Борис Тадић је потписао указ о постављењу Протића за амбасадора.


Не требају Србији непријатељи, она за тај посао има сопствене снаге.

----------------------------------------------------------------------------------------

Боже, како завидим овим комшијским народима!
Код нас у кукољу има жита.